Posle višegodišnje Trampove demonizacije medija: Brutalni obračuni policije sa novinarima na ulicama SAD

Sjedinjene Američke Države, poznate po visokim standardima kada su u pitanju sloboda govora i štampe, poslednjih godina su doživele ogromne promene u tretmanu novinara i medija. Posebno od kada je predsednik SAD Donald Tramp pokrenuo svoj lični rat protiv medija i novinara koji ga kritikuju, neprestano ih prozivajući, vređajući ili nazivajući ih „lažnim vestima“ ili čak „neprijateljima naroda“.

Kulminacija brutalnog odnosa države prema novinarima događa se upravo ovih dana na ulicama gradova u kojima građani protestuju pošto je policajac Derek Šovin gotovo devet minuta gušio i na kraju ubio Afroamerikanca Džordža Flojda.

279 incidenata sa novinarima za nedelju dana

Napada na novinare tokom protesta u Sjedinjenim Američkim Državama toliko je mnogo i toliko su učestali da će se brojevi sigurno promeniti dok čitate ovaj tekst.

U poslednjih nedelju dana zabeleženo je ukupno 279 incidenata u kojima su novinari fizički povređeni ili su bili onemogućeni da rade.

Američke organizacije čiji je čitav know-how bio izgradnja demokratskih pluralističkih medija u prekookeanskim zemljama, ili zaštita novinara na ratištu, sada mogu nešto da ponude i domaćoj publici

Novinari su 45 puta privođeni ili hapšeni, 180 puta su napadnuti. Od toga, 149 puta od strane policije, dok im je 40 puta oštećena ili uništena oprema.

Kada su napadi u pitanju – 67 puta su predstavnici medija bili meta fizičkog nasilja (od toga, 42 puta su napadači bili pripadnici policije), 69 novinara je pogođeno gumenim mecima, dok su ostali prijavili tegobe izazvane suzavcem, biber-sprejom ili sličnim hemijskim oružjem koje se koristi za rasterivanje demonstranata.

Šokantno – ili možda više i ne – tek ovo nisu podaci sa demonstracija na pekinškom Tjenanmenu, čija se godišnjica obeležava upravo ovih dana, već sa mesta koje sebe smatra kolevkom slobode izražavanja – Sjedinjenih Država.

Na ovogodišnjoj tabeli slobode medija Reportera bez granica SAD su već bile na ne posebno visokom 45. mestu, odmah ispred Papua Nove Gvineje i Senegala, a ispod, recimo, Burkine Faso, Slovenije i Namibije, ali i pored toga, broj i raznolikost napada na novinare u poslednjih nedelju dana šokira i iskusne dopisnike iz ratnih zona.

Tirado izgubila oko

Uz ekipu CNN-a koja je uhapšena uživo, dok je izveštavala, o čemu je Cenzolovka već pisala, posebno brutalni bili su i napadi na slobodnu fotografkinju Lindu Tirado, koja je, nakon što ju je gumeni metak pogodio u oko na protestima u Mineapolisu, izgubila vid, na novinarku LA tajmsa Moli Friske, koju je gumeni metak pogodio u grlo, ili premlaćivanje radio-novinara Darijusa Radijusa, koji je pratio proteste u njujorškom Bruklinu.

Njihovi iskazi, kao i snimci i svedočenja koleginica i kolega, pokazuju kako je policija namerno targetirala novinare.

Novinari su 180 puta napadnuti. Od toga, 149 puta od strane policije, dok im je 40 puta oštećena ili uništena oprema

Prema izveštajima koje beleži USPress Freedom Tracker, nisu pošteđeni ni strani novinari. Tako je Australija uputila Beloj kući zvaničnu notu, zatraživši hitnu istragu tretmana televizijske ekipe popularnog Kanala 7, koja je na snimku zabeležila kako im policija tokom protesta u Vašingtonu udara po kameri, a potom i novinara po leđima. Na snimku se takođe jasno čuje: „Mi smo novinari“.

Kanadska novinarka Ana Slatz uhapšena je zbog toga što je bila na ulici nakon policijskog časa u Njujorku i zadržana je u pritvoru bez obzira na to što je kao novinarka imala pravo da izveštava tokom policijskog časa. U toku je međunarodna onlajn kampanja za prikupljanje novca kako bi joj se pomoglo da plati sudske troškove.

„Doživljavam flešbekove koji me vraćaju u Egipat“, izjavio je za Njujork tajms Asraf Halili, novinar koji je za tu kuću pratio dešavanja tokom tzv. Arapskog proleća, komentarišući nerede na ulicama SAD i napade na novinare.

„Ovo što se događa u SAD je užasno“

Na svom Tviter nalogu, Lauren Volfi, bivša urednica u Komitetu za zaštitu novinara, prenela je sličnu asocijaciju, rekavši kako brzina kojom pojedinci i medijske organizacije prijavljuju napade na novinare u Americi podseća na dane tokom kojih je Komitet obrađivao slične napade tokom demonstracija na Trgu Tahrir u Kairu.

Komentarišući pomenuto hapšenje ekipe CNN-a, Suzan Nosel, izvršna direktorka američkog PEN centra, u nedavnoj izjavi nazvala ga je „izobličenjem demokratije“.

SAD je uporedila sa „distopijskim spektaklom“, u kome policija hapsi novinare koji mirno rade svoj posao, zaključivši da je u pitanju nešto što se do sada moglo videti samo u državama sa autoritarnim režimima, kao što su Turska i Egipat, ili u Hongkongu.

„Doživljavam flešbekove koji me vraćaju u Egipat“, izjavio je za Njujork tajms Asraf Halili, novinar koji je za tu kuću pratio dešavanja tokom tzv. Arapskog proleća

„Ovo što se trenutno dešava u Sjedinjenim Državama je užasno“, rekla je Nosel.

Atmosfera sve više zaista podseća na izveštavanje iz autokratskih zemalja koje su na ivici građanskog rata. U tom smislu, američke organizacije čiji je čitav know-how bio izgradnja demokratskih pluralističkih medija u prekookeanskim zemljama, ili zaštita novinara na ratištu, sada mogu nešto da ponude i domaćoj publici.

Saveti se kreću od uputstva kako da novinari u Americi prate proteste u trenucima povećane policijske aktivnosti do preporuka kako zaštititi telefon tokom protesta (koristi samo aplikaciju Signal, ne slikaj svoje i tuđa lica u krupnom planu…), te kako, korak po korak, prijaviti nezakonite akcije policije.

I kad smo kod zamenjenih uloga, svetski lideri, među kojima su predstavnici Turske, Nemačke i Kine, izrazili su zabrinutost zbog kršenja medijskih sloboda u Americi.

Predstavnica Reportera bez granica Paulina Ades-Mevel za Njujork tajms je izjavila da je nasilje nad novinarima u Americi „alarmantno na više nivoa“, dodavši kako je Amerika dugo bila model slobode govora, ali da je sa dolaskom Trampa na vlast počela „demonizacija medija“ i nazivanje novinara „neprijateljima naroda“, što je stvorilo klimu nekažnjivosti napada na novinare.