Pravna borba Džulijana Asanža ulazi u finalnu fazu

Džulian Asanž se od 2019. nalazi u Belmaršu, zatvoru visokog obezbeđenja u Londonu. To je jedan je od najstrožih zatvora u Velikoj Britaniji. Pedeset meseci koje je osnivač Vikiliksa morao da odsluži zbog kršenja ranijih uslova zatvora odavno je prošlo. Otada je Asanž u nekoj vrsti pritvora, čeka deportaciju u izuzetno teškim uslovima.

Ostala je još poslednja prilika za novu žalbu pred Vrhovnim sudom na prethodne sudske odluke o izručenju SAD koje je u junu potpisala britanska ministarka unutrašnjih poslova Priti Patel. Ta presuda očekuje se sledećeg meseca. Ukoliko se potvrde ranije odluke, Džulijan Asanž mora da bude izručen u roku od četiri nedelje.

-pročitajte još: Apel nemačkoj vladi da pomogne Džulijanu Asanžu

Zabrinutost za Asanžovo zdravlje

Asanžova supruga Stela boji se najgoreg, ukoliko njenom suprugu ne omoguće dalje žalbe. „Džulijanov život zavisi od pobede protiv tog izručenja. On ima kliničku depresiju. Ako bude izručen i stavljen u samicu, što SAD ne isključuju kao opciju, bojim se da će počiniti samoubistvo“, izjavila je Stela Asanž za DW.

Australijski deo porodice, otac Džon Šipton i brat Gabrijel, takođe su veoma zabrinuti. „Zdravlje mu se pogoršava“, rekao je Asanžov brat prošle nedelje za „Skaj Australija“. „On je u opasnoj situaciji i ona se stalno pogoršava. Stvarno je potresno videti tog nežnog genija u zatvoru visokog obezbeđenja uz najnasilnije kriminalce.“

Porodica je apelovala na novog australijskog premijera Entonija Olbaneza da pomogne u spasavanju Asanža, koji je australijski građanin. Tokom predizborne kampanje on je govorio „što je dosta, dosta je“, tako jasno dajući do znanja da progon osnivača Vikilliksa mora da prestane.

Ipak, Asanžov otac i brat kažu da se ništa nije promenilo otkako je Olbanez preuzeo dužnost. Do sada nisu uspeli ni da se sastanu sa premijerom. Olbanez je nedavno izjavio da takvi pregovori moraju da se vode diplomatski, iza kulisa.

Kontroverzno izručenje

Prema rečima supruge Stele Asanž, Vrhovni sud bi trebalo da dozvoli da budu podnete dalje žalbe. Ipak, glavno pitanje jeste formalno tumačenje sporazuma o izručenju između Velike Britanije i SAD. U prvostepenoj presudi okružni sudija je između ostalog uzeo u obzir Asanžovo zdravstveno stanje, te je doneo odluku protiv izručenja. Međutim, više sudije su procenile da ti razlozi nisu odlučujuću.

I ostali aspekti su izostavljeni iz razmatranja, uprkos naporima Asanžovih advokata, poput toga da li bi njegovo pravo na slobodu izražavanja i zaštitu novinarskog rada moglo da spreči izručenje. Ili pitanje da li se iza zahteva SAD kriju u stvari politički razlozi.

„Kada iscrpimo pravne mogućnosti u Velikoj Britaniji, postoji mogućnost podnošenja žalbe Evropskom sudu za ljudska prava“, kaže Stela Asanž. Ostaje ipak neizvesno da li će britanske sudije želeti da sačekaju odluku tog suda.

Britanska vlada, naime, deluje u nekim slučajevim suprotno Evropskoj konvenciji o ljudskim pravima. Tako je, na primer, nacrtom zakona o izbeglicama koji je predstavljen krajem juna, planirano smanjenje prava i zaštita izbeglica. Predviđeno je i da se za obavljanje procedure o dodeli azila u Velikoj Britaniji migranti šalju u Ruandu da bi tamo podneli zahtev za azil. Ako u septembru na čelo Konzervativne stranke dođe Liz Tras i preuzme premijersku funkciju, Asanž će imati male šanse za neku političku intervenciju.

U posetu dolaze i deca

Steli Asanž i njihovim sinovima dozvoljeno je da jednom nedeljno na sat vremena posete Džulijana u Belmaršu. Dečaci od tri i pet godina oca poznaju samo kao zatvorenika.

Posete za porodicu uvek počinju strogim pretresom: „Policajci im gledaju u usta, iza ušiju, u kosu, pod noge. Njuškaju ih policijski psi. Deca znaju da je to mesto odakle njihov otac ne može da izađe“, kaže Stela Asanž.

Ali, ovo nije samo borba za život njenog supruga, već i za slobodu medija u Evropi, naglašava Stela Asanž: „Da li je stranoj sili dozvoljeno da interveniše u Evropi i da određuje šta mediji smeju da objavljuju? Zamislite šta bi bilo kada bi Kina učinila isto i sudski gonila novinara u Nemačkoj zbog razotkrivanja kineskih zločina.“