Rat i zločini: Danijel Elsberg – Čovek koji je otkrio šta je Amerika radila u Vijetnamskom ratu

On je umro od raka pankreasa u vlastitom domu u kalifornijskom gradu Kensingtonu, saopštila je porodica.

Saznanja i dokumenti nekadašnjeg vojnog analitičara poznatiji i kao „Pentagon papiri“ objavljeni 1971, doveli su do toga da je Elsberg u javnosti nazvan „najopasnijim čovekom u Americi“.

Ovi dokumenti doveli su do slučaja pred Vrhovnim sudom jer je administracija tadašnjeg predsednika Amerike Ričarda Niksona pokušala da blokira njihovo objavljivanje u listu Njujork Tajms.

Ali optužbe za špijunažu protiv Elsberga su na kraju odbačene.

„Danijel je tragao za istinom, bio je patriota, antiratni aktivista, voljeni muž, otac, deda i pradeda, mnogima drag prijatelj, a brojnima inspiracija. Svima će nedostajati“, saopštila je Elsbergova porodica.

Ono što je Elsberg saznao tokom tog perioda teško je opterećivalo njegovu savest.

Kad bi samo javnost znala, mislio je, politički pritisak da se okonča rat mogao bi se pokazati neodoljivim.

Objavljivanje Pentagon papira – 7.000 vladinih stranica koje su razotkrile obmane više američkih predsednika – bilo je posledica takvog razmišljanja.

Ovi dokumenti su sadržali informacije drugačije u odnosu na ono što je saopštavala američka vladajavnim.

Objavljivanje Pentagon papira pomoglo je da se okonča sukob i, na kraju, posejala je seme pada predsednika Ričarda M. Niksona.

Elsberg je bio „deda svih uzbunjivača“, rekao je za BBC bivši glavni urednik lista Gardijan Alan Rasbridžer.

Njegova intervencija je „radikalno promenila stav javnog mnjenja o Vijetnamskom ratu“, rekao je Rasbridžer za Radio 4.

Slučaj protiv njega predstavlja presedan i „nijedna američka vlada nikada od tada nije pokušala da zabrani neki dokument iz razloga nacionalne bezbednosti“, rekao je on.

Pentagon papiri su doveli do sukoba na osnovu Prvog amandmana između Niksonove administracije i Njujork Tajmsa, koji je prvi objavio priče bazirane na dokumentima.

Vladini zvaničnici su objavljivanje dokumenata nazvali činom špijunaže koji je ugrozio nacionalnu bezbednost.

Vrhovni sud SAD presudio je u korist slobode štampe.

Elsberg je 1971. godine optužen pred saveznim sudu u Los Anđelesu za krađu, špijunažu, zaveru i druga krivična dela.

Ali pre nego što je porota mogla da donese presudu, sudija je odbacio slučaj navodeći kao razlog ozbiljne prekršaje u postupanju predstavnika vlade, među kojima je bilo i nezakonito prisluškivanje.

Sudija je rekao da mu je usred slučaja jedan od najbližih pomoćnika predsednika Niksona ponudio posao direktora FBI-ja.

Takođe se ispostavilo da je, uz odobrenje zvaničnika vlade, došlo do provale u Ellsbergovu psihijatrijsku ordinaciju.

Elsberg je rođen u Čikagu 7. aprila 1931, a odrastao je u predgrađu Detroita, u saveznoj državi Mičigen.

Pre nego što je stigao u Pentagon, bio je marinac u američkoj vojsci, a doktorirao je na Harvardu.

Prema rečima Rasbridžera, najpoznatiji uzbunjivači moderno doga, Džulijan Asanž i Edvard Snouden formirali su se po Elsbergovom „kalupu“.

Rasbridžer je za BBC rekao da ga je slučaj Pentangon papipa naterao da razmišlja o tome „ko može da definiše šta je nacionalni interes, da li je to aktuelna vlada ili savesni ljudi poput Danijela Elsberga?“

Elsberg je nastavio misiju da pozove vladu na odgovornost godinama posle curenja dokumenata iz Pentagona.

Tokom intervjua u decembru 2022, on je za BBC rekao da je on tajna „rezerva“ za slučaj curenja dokumenat poznat kao Vikiliks.

U slučaju Vikiliksa, organizacija Džulijana Asanža objavila je više od 700.000 poverljivih dokumenata, video snimaka i diplomatskih depeša, koje je obezbedio obaveštajni analitičar američke vojske 2010.

Elsberg je rekao da oseća da Asanž „može da se osloni na mene da pronađem neki način da to [informacije] objavim“.

Posle dijagnoze raka pankreasa u februaru, kada su doktori rekli Elsbergu da ima tri do šest meseci života, on je proveo poslednje trenutke života javno govoreći o Pentagon papirima i uzbunjivačima.

U mejlu iz marta 2023. do kojeg je došao Vašington Post, Elsberg je napisao:

„Kada sam kopirao Pentagon papire 1969. godine, imao sam sve razloge da mislim da ću ostatak života provesti iza rešetaka.

„To je bila sudbina koju bih rado prihvatio ako je to značilo ubrzavanje završetka Vijetnamskog rata, koliko god to izgledalo malo verovatno“.

Sajt Politiko je 4. juna objavio intervju sa Elsbergom, a jedno od pitanja je glasilo da li je uzbunjivanje vredno rizika uprkos njegovom mišljenju da to vladu nije učinilo poštenijom.

„Kada smo suočeni sa najvećom katastrofom. Kada smo na ivici da dignemo svet u vazduh preko Krima, Tajvana ili Bahmuta“, odgovorio je on.

„Sa tačke gledišta civilizacije i opstanka osam ili devet milijardi ljudi, kada je sve na kocki, da li vredi makar i ako postoji bar mala šansa da bude učinkovito?

„Odgovor je: Naravno… Može se čak reći da je to obavezno.“