Rusija i internet: Šta treba da znate o borbi ruskih vlasti protiv zapadnih društvenih mreža

Roskomnadzor je 10. marta objavio da je počeo da usporava rad Tvitera u Rusiji, uz objašnjenje da društvena mreža ne briše sadržaj koji prema ruskim zakonima nije dozvoljeno objavljivati.

U pitanju su sadržaji koji podstiču maloletnike na samoubistvo, dečija pornografija i informacije o korišćenju droga.

Iz regulatornog tela kažu da su Tviteru uputili više od 28.000 zahteva za uklanjanje takvih linkova i objava.

Roskomnadzor traži od Tvitera da uklone više od tri hiljade postova.

Usporavanje rada društvenih mreža nova je metoda ruskih vlasti, a prvi put isprobana je na Tviteru.

Iz Roskomnadzora su poručili da su pokušali usporavanje da učine bezbolnim za ruske korisnike ove mreže, te da su samo ograničili brzinu učitavanja fotografija i videa, ali ne i tekstualnih poruka.

Tviter je tada odgovorio da je duboko zabrinut zbog sve češćih pokušaja blokiranja i ograničavanja javne komunikacije na internetu.

Roskomnadzor je 16. marta zapretio Tviteru potpunom blokadom ukoliko mreža ne obriše zabranjeni sadržaj.

„Tviter ne reaguje adekvatno na naše zahteve i ako se tako nastavi, kroz mesec dana će biti blokiran van sudskog postupka“, izjavili su u Roskomnadzoru.

Sledećeg dana, Roskomnadzor uputio je Tviteru još jedan zahtev – da obriše nalog ruskog opozicionog portala MBH media, jer se na ovom nalogu, kako su izjavili, nalaze informacije o nevladinoj organizaciji za ljudska prava Otvorena Rusija, koja se u Rusiji smatra nepoželjnom.

Federativna služba takođe je zatražila brisanje naloga još jedne nepoželjne organizacije – Asocijacije škola političkih istraživanja pri Savetu Evrope.

Glavna urednica MBH media Veronika Kucilo izjavila je da njen portal nema nikakve veze sa nepoželjnim organizacijama, a ne objavljuje ni njihove materijale.

Prethodno su u Državnoj dumi i u Savetu Ruske Federacije u više navrata pozivali su na blokiranje stranih društvenih mreža zbog „širenja neprimerenog sadržaja“.

Zašto baš Tviter i kako kompanija može da odgovori?

Tviter i nije baš najpopularnija društvena mreža u Rusiji.

Prema podacima Brend Analitiksa, Tviter koristi manje od jedan odsto ruskog stanovništva.

Podaci iz 2017. govore da su na Tviteru najviše stanovnici Moskve, Sankt Peterburga i Republike Jakutije.

Osim toga, Tviter je jedna od platformi koje koriste mnogi ruski opozicioni političari – važi za omiljenu Alekseju Navaljnom, najvećem kritičaru predsednika Vladimira Putina.

Bivši premijer Rusije Dmitrij Medvedev pre izvesnog vremena da se požalio kako platforma novim korisnicima predlaže da zaprate Navaljnog.

Zahtevi ruskih vlasti prema Tviteru gomilaju se od 2017. godine.

U više navrata Roskomnadzor je tražio od kompanije da ukloni informacije koje smatra nazakonitim i opasnim.

Tviter je u Rusiji nekoliko puta kažnjen jer je odbio da izvrši prenos podataka ruskih korisnika na servere unutar Rusije, kao što to nalaže ruski Zakon o ličnim podacima.

Tviter je u februaru obrisao oko stotinak naloga za koje je smatrao da su povezani sa ruskim vlastima i takozvanom fabrikom botova.

Prema podacima kompanije, ovi nalozi pokušavali su da utiču na stabilnost i sigurnost NATO-a, a takođe su vodili kampanju usmerenu protiv SAD i EU.

Prošle godine, društvena mreža blokirala je više od hiljadu naloga koji su promovisali agendu Jedinstvene Rusije i koji su kritikovali rusku opoziciju.

Portparolka Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova ovakva blokiranja nazvala je političkom cenzurom. Pritom, Tviter za slične političke aktivnosti blokira naloge ne samo u Rusiji, nego i u Kini i u Turskoj.

Za Tviter, ruska publika nije preterano velika, pa ne bi bilo toliko strašno ukoliko bi je izgubio, govore stručnjaci.

Vlasnik servisa Usher2.club Filip Kulin smatra da bi Tviter bio idealni test za masovno blokiranje zapadnih mreža.

„Nije im uspelo sa Telegramom koji se usprotivio, a i tamo postoji jaka tehnička zajednica.

„Teško da će Tviter pružiti aktivno suprotstavljanje, pogotovo što tamo nema organizovanih tehničkih zajednica“, kaže on.

Da li će Tviter voditi dijalog sa ruskim vlastima, prema mišljenju sociološkinje Poline Kolozaridi, zavisiće od zahteva koje će oformiti ruske vlasti i od političkih tendecija kompanija.

„Mnoge platforme koje pregovaraju sa Rusijom osuđuju kritički nastrojen pristup prema američkim medijima. Još kada se uzme u obzir ideja o povezanosti ruskih hakera, Putina i Trampa – sve to je dovoljno jak razlog koji može uticati na kompanije“, smatra sociološkinja.

„Oni [Tviter] su u SAD-u, i sve i da jarko žele, ne mogu se u potpunosti povinovati zahtevima organa koji se, uzgred rečeno, nalazi pod sankcijama. Po svemu sudeći, Tviter će pokušati da ispuni sve zahteve koji su u skladu sa njegovim pravilima“, slaže se Kulin.

Izjave Roskomnadzora u kojima tvrde da su od Tvitera tražili da obriše informacije o dečijoj pornografiji i samoubistvima nisu sasvim istinite, upozorava čelnik Društva za zaštitu interneta (DZI) Mihail Klimarev.

On navodi da je Roskomnadzor tražio od Tvitera da obriše tvit DZI-ja o tome da VKontakte uklanja objave vezane za proteste podrške Navaljnom.

Roskomnadzor poslao je obaveštenje Tviteru u kojem navodi da se u tvitu DZI-ja nalazi poziv na masovne mitinge.

A šta je sa drugim mrežama?

Fejsbuk je takođe nekoliko puta blokirao naloge koje je smatrao ruskom političkom propagandom.

Ova društvena mreža blokira takve naloge ili objave u okviru svoje kampanje iz 2016. za borbu protiv lažnih vesti.

Tako su u martu blokirane objave ruskih medija koje su pisane na osnovu saopštenja Federalne službe bezbednosti (FSB).

Roskomnadzor ne isključuje mogućnost da će, kao što je to bio slučaj sa Tviterom, pokušati da spreči i druge društvene mreže da rade u Rusiji, ukoliko ne budu spremne na kompromis.

Poslanici Državne dume takođe planiraju da pozovu na dijalog i druge strane društvene mreže poput Fejsbuka, Jutjuba, Gugla, Tvitera i TikToka.

„Danas smo pripremili i utvrdili koncept našeg obraćanja menadžmentu ovih kompanija sa ciljem da pokažemo da vaši zaposleni na teritoriji naše države ne poštuju naše zakone“, izjavio je 16. marta predsednik Komisije Dume za spoljno mešanje u unutrašnja pitanja Rusije, Vasilij Piskarev.

U nekoliko navrata Fejsbuk, kao i Tviter, kažnjeni su jer su odbili da postave podatke korisnika na ruske servere.

Poslanik Državne dume Aleksandar Hinštajn izjavio je u februaru da razvija poseban zakon koji reguliše aktivnosti velikih stranih IT kompanija, a posebno Fejsbuka i Gugla.

Duma želi da ih obaveže na otvaranje predstavništva na teritoriji Rusije i uspostavljanje posebnih zahteva za svoj rad.

Kojih tačno – poslanik nije otkrio.

Kako vlasti objašnjavaju potrebu za regulisanjem društvenih mreža?

Vladimir Putin u februaru je izjavio da zapadne društvene mreže ni prstom nisu mrdnule za korisnike i da se samo bave zarađivanjem novca.

„Šta je najbitnije u biznisu? Ostvarivanje prihoda. I, nažalost, veoma često se to radi po svaku cenu.

„Ni na kraj pameti im nije bilo da li je ovaj ili onaj sadržaj štetan za ciljnu grupu kojoj je namenjen“, izjavio je predsednik Rusije.

Prema njegovim rečima, društvene mreže sve više počinju da kontrolišu svest.

On je dodao da ne želi da ugasi strane mreže u Rusiji, ali ne isključuje tu mogućnost ukoliko dođe do „neprijateljskih akcija protiv naše zemlje“.

Putin se početkom marta još jednom oglasio povodom društvenih mreža i zamolio Ministarstvo unutrašnjih poslova da na mrežama prati širenje dečije pornografije, informacije o samoubistvima i angažovanje maloletnika u protestnim akcijama.

Sutradan je izjavio da internet može uništiti društvo ukoliko nije potčinjen moralnim zakonima.

„Na internetu se susrećemo sa dečijom pornografijom i prostitucijom, sa trgovinom droge gde su ciljna grupa upravo deca i tinejdžeri, sa izvlačenjem dece na ulicu kako bi se prohuliganisali i potukli sa policijom, a onda se krili iza njih i gurali ih napred“, rekao je Putin.

Portparol Putina, Dmitrij Peskov, izjavio je 17. marta da aktivnosti Roskomnadzora nisu usmerene protiv Tvitera, nego na primoravanje kompanije da poštuje ruske zakone.

Predsednikova administracija informiše se o aktivnostima Roskomnadzora, dodao je Peskov.

„Nezamislivo je da bilo koja kompanija, ma koliko velika i koja je u sferi IT-ja i društvenih mreža, ne posluje u skladu sa zakonima Ruske Federacije“, – izjavio je on.

Rad Roskomnadzora prokomentarisala je i Marija Zaharova.

Ona je regulaciju društvenih mreža objasnila politikom zapada prema Rusiji.

Prema njenim rečima aktivnosti ruskih vlasti su odgovor na cenzuru zapadnih društvenih mreža.

Zbog čega su vlasti baš sada započele kampanju protiv društvenih mreža?

Gardijan je 11. marta izvestio da je Vladimir Putin bio revoltiran činjenicom da su društvene mreže odigrale značajnu ulogu u mobilizaciji januarskih protesta u Rusiji.

Ruske vlasti bile su zaista nezadovoljne brzinom širenja informacija na društvenim mrežama o istraživanjima Alekseja Navaljnog i protestnim skupovima.

Tako je posle mitinga pokrenut krivični postupak zbog pozivanja maloletnika preko društvenih mreža da učestvuju u protestima 23. januara.

U martu se Roskomnadzor obratio sudu zahtevom da kazni Fejsbuk, Tviter, Telegram, TikTok i Gugl jer su odbili da uklone informacije o januarskim protestima opozicije koje ruske vlasti smatraju nezakonitim.

Prema mišljenju politikološkinje Tatjane Stanovaje, internet u Rusiji dugo je bio prilično slobodna platforma.

„Možemo reći da Kremlj nije postavio ozbiljan strateški cilj da internet stavi pod kontrolu“, – smatra ona.

„Situacija je počela da se menja pre dve godine. Bilo je mnogo faktora, ali dala bih prednost Trampu i momentu kada ga je Tviter blokirao.

„Mislim da je to posebno uticalo na Putinov lični stav prema društvenim mrežama. Priča sa Belorusijom takođe je uticala na vlasti“, kaže Stanovaja.

Ona napominje da se u poslednje vreme Putin lično zainteresovao za internet, što stvara političku potražnju na koju odgovara elita.

„Kao odgovor na potražnju predsednika vidimo takmičenje u tome ko će dati više predloga u Državnoj dumi i Savetu Federacije na temu kako privući uticaj stranih društvenih mreža na politiku“, dodaje.

„Unutar ruske elite postoji konsenzus da se nešto mora preduzeti kada su u pitanju društvene mreže, ali neslaganja se javljaju oko toga šta se mora preduzeti i koliko brzo“, konstatuje.

„To što Putin u govorima stavlja akcenat na zaštitu dece od ilegalnih informacija na internetu, govori o tome da mu njegovo okruženje servira ovakve informacije“, smatra politikološkinja.

„Ne možete reći hoćemo da obustavimo aktivnosti opozicije na društvenim mrežama iako potreba za tim postoji kako bi se umanjile političke pretnje.

„Budući da se ovako nešto ne može prodati Putinu, javlja se mnogo bitnija tema povezana sa tako šokantnom prestupničkom aktivnošću na internetu.

„Mislim da je to ono što pokazuju Putinu i da zato vidimo takav iskorak. Predsednik se zainteresovao za internet, te počinju da mu dostavljaju obaveštenja koja snage bezbednosti smatraju da mogu biti važna za Putina“, zaključuje.

Kojim zakonima Rusija reguliše internet?

Paket zakona o tzv. suverenom internetu donet je 2019. godine.

Glavni cilj donošenja ovih zakona bio je obezbediti rad ruskog dela interneta čak i u slučaju da ga isključe sa svetske mreže.

Tom prilikom su ruske vlasti stvorile registar tačaka za razmenu saobraćaja između ruske i svetske mreže.

Sav saobraćaj, shodno zakonu, obavlja se preko njih.

Zakon takođe dopušta primenu novih tehnologija u blokiranju sajtova.

Ukoliko su ranije internet operatori na zahtev Roskomnadzora blokirali IP adrese, nakon donošenja zakona bili su dužni da instaliraju posebnu opremu za DPI tehnologiju (Deep Packet Inspection – duboki pregled paketa).

DPI omogućava analizu celokupnog prolaznog saobraćaja i iz tog protoka razlikuje određene pakete koji su svojstveni konkretnim sajtovima ili aplikacijama.

Instaliranje ove opreme sprovodilo se tokom 2020. godine.

Uz pomoć upravo ove tehnologije Roskomnadzor usporava rad Tvitera – zahvaljujući Zakonu o suverenom internetu, usporavanje se smatra jednim od oblika blokiranja.

DPI se prvenstveno koristio za usporavanje Tvitera i do sada se nije masovno primenjivao.

Krajem 2020. godine donet je još jedan zakon koji treba da štiti ruske medije i blogere od diskriminacije zapadnih platformi.

U skladu sa ovim zakonom, ruske vlasti mogu u potpunosti ili delimično ograničiti pristup platformama za koje Generalno tužilaštvo Rusije smatra da krše prava i slobode ruskih medija i blogera.

Razgovori o diskriminaciji zapadnih društvenih mreža pojavili su se kada je Jutjub ograničio pristup kanalu voditelja Vladimira Solovjova.

Takođe, dokumentarni film kanala RT o protestima u Sjedinjenim Državama Jutjub je označio kao neprihvatljiv i uvredljiv.

Kako se Rusija ranije borila protiv društvenih mreža?

Prvi put su 2016. u Rusiji blokirali stranu društvenu mrežu – platformu za poslovne kontakte LinkedIn.

Zabranili su je na teritoriji Rusije na osnovu Zakona o zaštiti podataka o ličnosti.

Ovaj zakon obavezuje internet kompanije da lične podatke Rusa čuvaju na teritoriji Rusije.

Iako je Roskomnadzor zahtevao, i dalje zahteva, da sve veće kompanije prenesu podatke u Rusiju, oni su blokirali samo LinkedIn.

Roskomnadzor počeo je 2017. da blokira aplikaciju Zelo, koja inače funkcioniše kao voki-toki, nakon što su je aktivno koristili vozači kamiona tokom protesta protiv uvođenja dodatnih tarifa na putarinu.

Aplikaciju su blokirali po Zakonu o zaštiti informacija – regulator je zahtevao da se ona zavede u registar kao organizator širenja informacija i da čuva podatke korisnika i kopije poruka.

Međutim, Roskomnadzoru bilo je potrebno oko godinu dana da zaista blokira aplikaciju.

Programeri Zela koristili su posebne tehnologije da izbegnu blokiranje.

Sa druge strane, Roskomnadzor nije uspeo da blokira Telegram.

Osnivač Pavel Durov je 2017. odbio da Federalnoj službi bezbednosti dostavi ključeve za dešifrovanje poruka šestoro ljudi za koje su specijalne službe sumnjale da su umešane u terorizam.

Prema rečima Durova, FSB od njega nije tražio pomoć u pronalaženju terorista, nego su od njega zatražili da im preda univerzalne ključeve šifrovanja pomoću kojih je moguće čitati prepiske svih korisnika.

U aprilu 2018. sud je doneo odluku da na teritoriji Rusije blokira mesindžer aplikaciju Telegram.

Međutim, mesindžer je ostao dostupan svim korisnicima, tako da je Roskomnadzor uspeo samo da stvori smetnje u radu servisa.

Kako je regulator blokirao IP adrese koje je koristio Telegram, tako su povremeno, usled akcija Roskomnadzora, prestajali da rade i drugi sajtovi.

„Nadam se da će ruske vlasti odustati od prakse neispunjivih ultimatuma, na kojima je zasnovan dijalog sa tehnološkim kompanijama.

„Uprkos tome, nastavićemo da se borimo za Telegram u Rusiji“, kaže Durov.

Bez obzira na blokiranje, mnogi ruski političari, poslanici i predstavnici raznih resora pravili su vlastite kanale na mesindžeru.

Pošto nisu uspele da blokiraju Telegram, ruske vlasti su ga neočekivano odblokirale 2020. godine.