Rusija, Ukrajina i društvene mreže: Moskva proglasila Zakerbergovu kompaniju Meta za „ekstremističku i terorističku organizaciju"

Ruske vlasti su dodale kompaniju Meta, koja je vlasnik Fejsbuka i Instagrama, na listu terorističkih i ekstremističkih organizacija, prenosi agencija Interfaks.

Dve platforme su zabranjene u Rusiji u martu zbog „rusofobije“.

To je usledilo posle Metine najave da će dozvoliti objave kao što su „smrt ruskim osvajačima“, ali ne i kredibilne pretnje civilima.

Kompanija Marka Zakerberga se žalila na zabranu, ali ju je moskovski sud u junu odbacio.

Zabrana se nije odnosila na aplikaciju za dopisivanje Vocap, koja je takođe u vlasništvu Mete.

„Antirusko raspoloženje“

Američki tehnološki gigant odbacio je optužbe da „promoviše antirusko raspoloženje“.

U martu je zvaničnik Meta rekao za BBC da pravi privremeni izuzetak od uobičajene politike, „u svetlu tekuće ruske invazije na Ukrajinu“, kako bi se omogućilo pogođenim ljudima da „iskažu nasilna osećanja prema invazijskim oružanim snagama“.

BBC se obratio kompaniji za komentar o najnovijim dešavanjima.

Prema Interfaksu, stavljanje na listu ekstremističkih organizacija znači da banke mogu da zamrznu sredstva Mete u Rusiji.

Analiza

Džo Tajdi, novinar iz oblasti tehnologije

Borbene linije između zapadnih tehnoloških platformi i Rusije povučene su pre nekoliko meseci.

Fejsbuk nije nedostajao onoliko koliko bi se možda očekivalo – zbog popularnog ruskog klona VK.

Ali Instagram je ostao ogroman u Rusiji, a široko rasprostranjena upotreba virtuelnih privatnih mreža (VPN) znači da zabrana platforme zapravo nije sprečila ljude da joj pristupe.

Ova nova zvanična oznaka „teroristička“ bi to ipak mogla da promeni.

To bi moglo da znači da bi se korišćenje Instagrama, čak i preko VPN-a, moglo smatrati krivičnim delom.

Nejasno je da li ova odluka uključuje Vocapp.

Zabrana ove, najpopularnije aplikacije za razmenu poruka u Rusiji, odsekla bi ljude od spoljnog sveta na prilično dubok način.

Ostale grupe na crnoj listi Moskve uključuju talibane i ruske opozicione stranke.

Tviter je takođe ograničen u Rusiji.

Rusija se suočila sa međunarodnom izolacijom i rigoroznim zapadnim ekonomskim sankcijama od početka invazije na Ukrajinu.

Odgovor vlasti bio je gušenje glasova protivljenja i isključivanje sredstava za širenje neslaganja.

Donela je stroge zakone koji ograničavaju o čemu sme da se izveštava i govori u zemlji, a za kršenje propisa prete duge zatvorske kazne.

Jedan od retkih preostalih nezavisnih medija u zemlji, list Novaja gazeta, obustavila je rad u martu, nakon što je dobila upozorenja ruske medijske agencije.

Mnogim međunarodnim novinarima, među kojima su dopisnici BBC-ja Klajv Majri, Orla Gerin i Nik Robinson, zabranjen je rad u Rusiji.