Ruska televizija i drugi ‘uzbunjivači’

Prvi TV kanal u Rusiji u jednoj od svojih emisija citirao je prilog novinarke Asre Nomani, navodno objavljen u New York Timesu:

„Kako bi bolje razumela one koji su učestvovali u tom maršu, istražila sam izvore finansiranja i politiku 403 grupe koje sebe nazivaju ‘partnerima’ tog mitinga. Da li je ovo stvarno nestranački protest? Fokusirala sam se na dokumenta milijardera Džordža Soroša i njegove dobrotvorne organizacije Otvoreno društvo, jer sam se pitala da li postoji veza između jednog od najvećih sponzora Hilari Klinton (Hillary Clinton) i Marša žena. I saznala sam da Soroš finansira ili je usko povezan sa 56 organizacija koje su podržale protest“, citirala je ruska TV navodni sadržaj priloga.

Treba ipak pojasniti da New York Times nije objavio taj prilog ni u štampanoj niti u elektronskoj verziji. On je objavljen na web stranici feminističkog projekta Žene u svetu. New York Times je poslovni partner tog projekta i to im daje za pravo da stavi logo novina na naslovnu stranu projekta, ali redakcija nema nikakve veze sa sadržinom tog sajta. Dakle, tvrdnja da je pomenuti prilog objavljen u New York Times nije tačna. Međutim, desničarska štampa i dalje se poziva na New York Times kako bi to zvučalo solidno.

Da upoznamo i autora tog članka, Asru Nomani. Ona je rođena u Indiji u muslimanskoj porodici. Imala je četiri godine kada se njena porodica preselila je u Sjedinjene Države. Asra Nomani je ranije radila u Wall Street Journalu, te sarađivala sa brojnim liberalnim medijima, a trenutno predaje novinarstvo na Univerzitetu Džordžtaun (Georgetown) u Vašingtonu.

Asra Nomani je aktivista pokreta za reformu islama. Ona se zalaže za pravo muslimanskih žena da ne nose hidžab, te da se mole u džamiji zajedno sa muškarcima. Ona takođe smatra da muslimanska zajednica u Americi nedovoljno sarađuje sa vlastima u identifikaciji potencijalnih terorista, te podržava uspostavljanje skrivenog video-nadzora u muslimanskim organizacijama i džamijama.

Javnost je saznala za Asru Nomani 11. novembra prošle godine, tri dana nakon izbora, za vreme protesta protiv Donalda Trampa. U Washington Postu bio je objavljen njen članak pod naslovom ‘Ja sam muslimanka, žena i imigrant. Ja sam glasala za Trampa’.

Istoga dana nju je pozvao u svoju večernju emisiju komentator CNN-a Anderson Kuper (Cooper). Kada je Kuper pitao zašto je glasala za Trampa, Asra Nomani je odgovorila:

„Moj život se nije poboljšao u proteklih osam godina. Uvek sam bila demokrata i verujem u liberalne vrednosti. Nadam se – a to je najvažnije za mene kao muslimanku – da ćemo se boriti iskreno i nedvosmisleno protiv islamskog ekstremizma, čega, na moje veliko razočarenje, nije bilo u proteklih osam godina. Znam da mnogi dobronamerni ljudi veruju da su sigurniji ako ne govore o islamu i islamskom ekstremizmu. Ali mislim da se moramo suočiti s tim problemom pošteno i direktno, i ja to vidim u rešenjima koja nudi Donald Tramp“, rekla je Kuper.

Prilog Asre Nomani o takozvanom otkriću veza Soroša i organizatora Marša žena objavljen je dva meseca i osam dana nakon ovog intervjua. Ako ga pažljivo čitamo, možemo videti da tu zapravo nema nikakvog otkrića. Pre svega, Soroš nikada nije skrivao svoj odnos prema Trampu. Recimo, u intervjuu koji je dao agenciji Bloomberg na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu dan pre inauguracije Trampa, Soroš je rekao:

„Okarakterisao sam ga kao prevaranta i mogućeg diktatora. Ali on može samo da sanja o diktaturi, jer verujem da su Ustav Sjedinjenih Američkih Država i njihove institucije dovoljno jaki, s obzirom na podjelu vlasti. Kako bi postao diktator, on bi trebao proći nekažnjeno. Ali, on to neće uspeti“, ocenio je Soroš.

Međunarodna organizacija Otvoreno društvo, koju je osnovao Soroš, je verovatno najveća svetska mreža fondacija, koja izdvaja sredstva za nevladine organizacije. Tokom 33 godine postojanja Otvoreno društvo je izdvojilo više od 13 milijardi dolara u obliku grantova, od kojih je 1,5 milijarda raspoređena američkim organizacijama. Ova aktivnost je potpuno legalna i legitimna. Ni Otvoreno društvo ni dobitnici njihovih grantova ne kriju to finansiranje. Oni redovno objavljuju svoje finansijske izveštaje i poreske prijave kao pravna lica.

Među dobitnicima tih grantova ima, naravno, i organizatora Marša žena. Jasno je da je sama organizacija Marša, koji je okupio milion učesnika samo u Vašingtonu i Los Anđelesu, zahtevala velike izdatke, barem najam autobusa i plaćanje parkiranja. I naravno da su organizatori Marša trošili svoja sredstva. U ovom slučaju nema kršenja zakona, Marš su odobrile gradske vlasti, a izvori njegovog finansiranja su potpuno legalni.

Članak Asre Nomani bio je više puta komentarisan, dopunjen i često iskrivljen u konzervativnim medijima i na društvenim mrežama. Predstavnici konzervativnog pravca koriste ovaj članak kao jedan od dokaza subverzivne aktivnosti Soroša. Recimo, poznati komentator Fox News Bil Orejli (Bill O’Reilly) govori o Maršu žena kao nelegalnoj akciji:

„Amerikanci moraju da shvate da se radi o organizovanom pokušaju uklanjanja Donalda Trampa sa vlasti. Marš žena nije spontani događaj. Organizovale su ga ultraleve grupe koje primaju milione dolara od liberalnog aktiviste Soroša. Soroš je povezan sa 50 grupa koje su učestvovale u Maršu žena. A prema podacima Centra za medijske studije, Soroš je upumpao u te grupe 90 miliona dolara. Neki od glavnih organizatora Marša su predstavnici Obamine administracije i izbornog štaba Hilari Klinton i Bernija (Bernie) Sandersa. To je dobro osmišljeni politički šou, čiji je cilj bio diskreditacije novog predsednika“, kazao je Orejli.

Treba podsetiti da je uoči inauguracije u Vašingtonu osim Marša žena bilo i drugih protesta i uličnih nereda. U sukobima sa agresivnim demonstrantima povređeno je šest policajaca, a 217 učesnika tih akcija je uhapšeno. Ruska televizija namerno meša te sukobe sa Maršem žena. Ali nerede su počinili drugi ljudi, skriveni iza maski i obučeni u crno. Oni su razbijali stakla i bacali kamenje na policiju. Američka štampa ih smatra „anarhistima“ i „antifašistima“, ali ko su zapravo ti ljudi?

Početkom januara, na web stranici privatnih oglasa Backpage pojavio se oglas: „Zaradi na borbi protiv Trampa!“. Potencijalnim učesnicima protesta bilo je ponuđeno 50 dolara po satu ili 2.500 dolara mesečno. Onima koji bi redovno sarađivali obećano je medicinsko osiguranje za celu porodicu, uključujući i usluge oftalmologa i stomatologa, te plaćanje putnih troškova. Kao poslodavac u tom oglasu označena je organizacija pod nazivom Protest po nalogu (Demand Protest). U saopštenju se navodi da se Protest po nalogu obavezuje da organizuje bilo koju protestnu akciju, te da je privatnost učesnika zagarantirana.

Nakon toga na konzervativnim web stranicama i društvenim mrežama su se pojavile poruke poput „Izdaja: Komunistička grupa uz podršku Soroša preti svrgavanjem vlade na dan inauguracije, levičarska grupa isplaćuje svojim aktivistima 2.500 dolara mesečno kako bi zaustavili Trampa“.

Autori tog oglasa bili su nedostupni za medije. Međutim, komentator televizije Fox News Taker Karlson (Tucker Carlson) je pozvao u svoju emisiju predstavnika Protesta po nalogu tri dana pre inauguracije Trampa. Konzervativni sajtovi odmah su objavili „vest“ kako je Karlson „raskrinkao liberalnog provokatora“ (i tu „vest“ je prenela i ruska televizija). Ali, ustvari, do izlaganja nije došlo, sagovornik Karlsona ništa konkretno nije rekao.

Kad je Karlson pitao svog sagovornika kako se on stvarno zove, jer ime kojim se on predstavlja – Dominik Tullipso – zapravo ne postoji, gost Fox Newsa je rekao da se njegovo prezime izgovara Tuipso umesto Tullipso i odbio da pokaže bilo kakav dokument. On nije odgovorio na mnogobrojna pitanja, pa je onda rekao kako „mediji nisu u stanju da utvrde da li neko govori ono što misli ili samo priča gluposti“.

„U naše vreme je vrlo lako doći na televiziju i svašta lupetati…“, ustvrdio je.

Na kraju, Karlsonov sagovornik se i otvoreno narugao: „Pre pola sata smo bili protiv Trampa, a sada ga podržavamo“.

Sve ovo je naravno daleko od bilo kakvog „raskrinkavanja“. U stvari, Karlsonov intervju sa anonimnim gostom trebao je da dovede gledaoce do zaključka da svaki protest može biti plaćena akcija i da je zato bolje ostati kući, a ne šetati u redovima demonstranata i na kraju shvatiti da je to bila obična prevara.