Saslušanje Asanža: Učestvujem u procesu taman koliko učestvujem dok gledam Vimbldon

Da je saslušanje Džulijana Asanža u sudnici Vulvič kraun u Londonu povodom zahteva američke vlade za njegovo izručenje, koje je počelo u ponedeljak, 24. februara, pozorišna predstava, mogli bismo mirne duše reći da se u publici tražila karta više – bez koje su ostajale i VIP zvanice, uključujući, u jednom trenutku, i članove odbrane samog Asanža.

Između ostalih, svojim prisustvom u sudnici podršku Asanžu pružili su pripadnici međunarodnih organizacija za pomoć novinarima, poput Reportera bez granica, članovi različitih PEN podružnica, pojedini evropski parlamentarci, kao i ljudi iz Asanžove organizacije Vikiliks. 

Ispred sudnice su svakodnevno organizovani protesti koji su okupljali ljude sa najrazličitijih strana, tako da su u jednom trenutku govorili i diva britanskog dizajna Vivijen Vestvud, bivši ministar finansija Grčke Janis Varufakis i suosnivač rok grupe Pink Floyd Rodžer Voters. 

Predstavnici protesta nazvanog „Žuti prsluci“ iz Francuske uručili su jedan prsluk Asanžovom ocu. 

Protesti su održani i u drugim evropskim gradovima, pri čemu je, sudeći prema novinarskim izveštajima, najmasovniji bio onaj u Barseloni.

Tretman neprimeren razvijenim demokratijama

Kao što je Cenzolovka već pisala, Sjedinjene Američke Države traže od Velike Britanije izručenje Džulijana Asanža okrivljujući ga za špijunažu i tvrdeći da je otkrivanjem izvora u objavljenim dokumentima te izvore doveo u „ozbiljnu i neposrednu opasnost“.  

Asanžov pravni tim je uložio žalbe, uključujući navode da su Asanžu ruke bile u lisicama 11 puta, da je pretresan do gola dva puta, da ga okolo „nose“ umesto da mu dozvole da hoda i, možda najozbiljnije – da su mu oduzeta pravna dokumenta        

Asanžova odbrana i većina međunarodnih organizacija koje se zalažu za slobodu izražavanja, uključujući i one u Americi, kao što je Amnesty International, smatraju da je u pitanju politički motivisan proces. Oni ukazuju na činjenicu da SAD nemaju zakon koji štiti uzbunjivače koji objavljuju informacije od posebnog javnog značaja, te da bi, ako bude osuđen, Asanž mogao da završi sa zatvorskom kaznom i do 175 godina. 

Sudeći prema svedočenjima očevidaca, od kojih su neki o potezima u sudnici u redovnim intervalima izveštavali na društvenim mrežama, Džulijan Asanž je delovao „ubledelo“, „dezorijentisano“ i „istraumirano“. 

Takvom utisku svakako je doprinela i činjenica da je tokom sva četiri dana saslušanja Asanž od ostalih u začelju sudnice bio odvojen debelim staklom, koje je u jednom trenutku direktorka britanske kancelarije Reportera bez granica Rebeka Vinsent uporedila sa kavezima kakve je viđala na suđenjima u Azerbejdžanu – „potpuno neprimerenim razvijenim demokratijama“. 

I drugi posmatrači se slažu s ocenom da je takav tretman odgovarajući samo za teške prestupnike, u koje Asanž ne spada. Prema istom izvoru, fizička lokacija Asanža je toliko besmislena, da su od četiri dana, dva počela a da u sudnici nisu registrovali da Asanž još uvek nije prisutan.

Lisice, pretresan do gola, oduzeta dokumenta

Asanžov pravni tim je odmah tražio da mu se omogući da sedi uz svoje advokate, tvrdeći da pod sadašnjim okolnostima on nema pristup svojim pravnim zastupnicima, što je podržao čak i tužilac. 

Sudija to ipak nije odobrio, što je, kako prenosi Gardijan, Asanž prokomentarisao rečenicom da u svom saslušanju učestvuje taman koliko i u meču na Vimbldonu. Njegov pravni tim je uložio i druge žalbe, uključujući navode da su Asanžu ruke bile u lisicama 11 puta, da je pretresan do gola dva puta, da ga okolo „nose“ umesto da mu dozvole da hoda i, možda najozbiljnije – da su mu oduzeta pravna dokumenta. 

Tokom sva četiri dana saslušanja Asanž je od ostalih u začelju sudnice bio odvojen debelim staklom, koje je direktorka britanske kancelarije Reportera bez granica Rebeka Vinsent uporedila sa kavezima kakve je viđala na suđenjima u Azerbejdžanu – „potpuno neprimerenim razvijenim demokratijama“

Od novih detalja, odbrana je tokom saslušanja iznela podatak da je Asanž bio zabrinut zbog toga što će „treća strana“ (Der Freitag, nemačke novine) objaviti imena američkih saradnika koje Vikiliks nije izneo u javnost, da je zbog toga lično zvao Hilari Klinton, koja je u to vreme bila državni sekretar, i tražio hitan razgovor. U Beloj kući su mu odgovorili da se javi za nekoliko sati.

Tužba je sve vreme pokušavala da objasni da se na Asanža ne odnosi međunarodno humanitarno pravo, čemu se njegov pravni tim i međunarodne ekspertske organizacije argumentovano protive.

Nakon trećeg dana u sudnici, oglasio se i bivši ministar spoljnjih poslova Australije Bob Car. Gostujući u jednoj od najpopularnijih jutarnjih radio-emisija rekao je kako je vreme da vlada njegove zemlje – vrati Asanža kući.      

Čulo se i to da će advokati tražiti od Francuske da Asanžu pruži azil. Ova ideja, koju podržavaju Reporteri bez granica sa sedištem u Parizu, bazira se, između ostalog, na činjenici da njegov sin već živi u toj zemlji i da tu postoje kancelarije Vikiliksa.

Nakon četiri dana intenzivnih saslušanja, Asanž je ponovo u zatvoru Belmarš. Proces će se nastaviti 25. marta. Ako sve bude išlo po planu, od 18. maja do 5. juna će se uzimati iskazi svedoka, dok se konačna presuda može očekivati u avgustu.