Šef zdravstvene službe SAD: Društveni mediji izazivaju krizu mentalnog zdravlja tinejdžera

Njegovo upozorenje o društvenim medijima dolazi pošto su među tnejdžerima tokom protekle decenije naglo porasle stope depresije, tuge i beznađa, posebno među devojčicama.

Šef Službe javnog zdravlja SAD poziva tehnološke kompanije i poslanike da preduzmu „hitne mere“ kako bi na društvenim mrežama zaštitili mentalno zdravlje dece i adolescenata.

On u izveštaju objavljenom u utorak skreće pažnju na rastuću zabrinutost zbog posledica korišćenja društvenih medija na mentalno zdravlje dece i adolescenata. Murti apeluje na kreatore politike i kompanije koje prave platforme društvenih medija da sa roditeljima podele teret upravljanja time kako deca i adolescenti koriste društvene medije, navodi NBC.

Murti mentalno zdravlje mladih smatra „ključnim pitanjem javnog zdravlja“ i poziva kreatore politike da pomognu u osiguravanju jakih sigurnosnih standarda da bi se adolescenti i tinejdžeri zaštitili od izlaganja štetnom sadržaju i od prekomerne upotrebe društvenih medija.

Po izveštaju šefa Službe javnog zdravlja SAD, do 95 odsto tinejdžera između 13 i 17 godina kaže da koristi platforme društvenih medija. Otprilike trećina kaže da „skoro konstantno“ skroluje, objavljuje ili na drugi način učestvuje u društvenim medijima.

„U ovom trenutku nemamo dovoljno dokaza da sa sigurnošću kažemo da su društveni mediji dovoljno bezbedni za našu decu“, rekao je Murti u jednom intervjuu i naglasi da „sada moramo da preduzmemo mere da bismo bili sigurni da štitimo našu decu“.

Njegov izveštaj objedinjuje istraživanja koja povezuju upotrebu društvenih medija i loše mentalno zdravlje adolescenata, kao što je studija iz 2019. koja je otkrila da su tinejdžeri koji su provodili više od tri sata dnevno na društvenim medijima „suočeni s dvostruko većim rizikom da imaju loše mentalno zdravlje, uključujući simptome depresije i anksioznosti“.

Usamljenost je postala epidemija u SAD, kaže šef Službe javnog zdravlja SAD, a prošle godine učenici viših razreda osnovnih i srednjih škola rekli su u ispitivanju da na platformama društvenih medija svakodnevno provode u proseku tri sata i 30 minuta.

Džim Stejer (Jim Steyer), osnivač „Common Sense Media“, organizacije koja se zalaže za zakone i politike kako bi mediji bili više prilagođeni deci, rekao je da je Murtijev savet „apsolutno na mestu“ i „trebalo bi da bude poziv svakom roditelju u ovoj zemlji, svakom kreatoru politike, da moramo da stavimo fokus i uložimo resurse u to“, prenela je NBC.

Najpopularnije platforme društvenih medija među tinejdžerima u SAD su TikTok, Snapchat i Instagram, utvrdio je Istraživački ceentar Pju (Pew).

„Depresija među adoslescentima je počela da raste oko 2012. godine, u vreme koje se poklapa sa popularnošću pametnih telefona“, rekla je Džin Tvengi (Jean Tvenge), profesorka psihologije Državnog univerziteta u San Dijegu i autorka knjige „Generacije: Stvarne razlike između generacije Z, Milenijalaca, Generacije Iks, Bumera i ćutljivih – i šta one znače za budućnost Amerike“ (Generations: The Real Differences between Gen Z, Millennials, Gen X, Boomers and Silents—and What They Mean for America’s Future).

To je bilo i vreme, rekla je Tvengi, kada su “ ‘lajkovi’ na objavama postali uobičajeni, a algoritmi su počeli da postaju sofisticiraniji da bi duže zadržali ljude na društvenim medijima. To očigledno nije slučajnost“.

Izveštaj šefa Službe javnog zdravlja SAD okrivljuje društvene medije i za poremećaje u ishrani, telesnu dismorfiju i nisko samopoštovanje mladih. Neki dokazi takođe ukazuju na moguću vezu prekomerne upotrebe društvenih medija i poremećaja pažnje ili hiperaktivnosti tinejdžera.

Tvengi je rekla, piše NBC, da društveni mediji mogu uticati na mentalno zdravlje na različite načine. I spavanje i društvena interakcija licem u lice su korisni za mentalno zdravlje, rekla je ona, ali problem je ako su deca na mreži kada bi trebalo da budu u krevetu ili da provode vreme s prijateljima.

Ona je ukazala da osećati se izostavljenim i upoređivati se s drugima takođe može biti štetno.

„Čak i ako na intelektualnom nivou znate da je neko možda napravio i 200 selfija da bi dobio jedan dobar, na emotivnom nivou je to drugačije, to nije baš ‘svareno’ „, rekla je Tvengi.

Izveštaj šefa Službe javnog zdravlja SAD navodi preporuke i za tehnološke kompanije i za zakonodavce.

„Kreatori politike moraju da pomognu da imamo jake bezbednosne standarde da bismo zaštitili našu decu od izloženosti štetnom sadržaju, kao i da ih zaštite od prekomerne upotrebe društvenih medija“, rekao je Murti i ukazao da to znači i primenu minimalnih starosnih granica.

Kompanijama se savetuje da kreiraju bolje alate za zaštitu tinejdžera i da smanje funkcije koje podstiču decu da duže ostanu na mreži.

Roditelji su sada na prvim linijama u pokušaju da pomognu tinejdžerima da se snalaze u onlajn svetu, a šef Službe javnog zdravlja SAD ih poziva da u kući naprave „zone bez tehnologije“ i da razgovaraju s decom o tome kako se osećaju kada koriste društvene medije.

Stejer iz „Common Sense Media“ rekao je da „zaista nije fer stavljati teret samo na roditelje. Zašto se industrija ne smatra odgovornom za kreiranje platformi i stvaranje funkcija koje stvaraju veću zavisnost?“ i istakao da „o tome mora da postoji velika nacionalna diskusija“.

Većina tehnoloških kompanija zahteva da njihovi korisnici imaju najmanje 13 godina. Ali skoro 40 odsto dece između 8 i 12 godina koristi društvene medije, navodi se u izveštaju šefa Službe javnog zdravlja SAD.

Murti je rekao da veruje da je čak i 13 godina premlado da bi se bilo na društvenim mrežama, ali je rekao da nema dovoljno podataka da bi se ukazalo koji bi namanji uzrast bio odgovarajuć.

Tvengi predlaže da se minimalna starosna granica postavi na 16 godina.

„Hajde da sada uspostavimo neke propise kako bismo pomogli deci koja još nisu na društvenim medijima“, rekla je Tvengi. „Možda možemo da spasemo sledeću generaciju“, zaključuje NBC.

I novinska agencija AP prenosi savete šefa Službe javnog zdravlja SAD za mlade, roditelje i staratelje koji kaže da „naša deca i adolescenti nemaju luksuz da godinama čekaju dok ne saznamo pun stepen uticaja društvenih medija, njihovo detinjstvo i razvoj se dešavaju sada“.

Murti mladima savetuje da potraže pomoć prijatelja ili odrasle osobe od poverenja ako smatraju da društveni mediji negativno utiču na njih ili neku osobu koju poznaju, i da pročitaju uputstva „Američke akademije Pedijatrije o društvenim medijima“ (American Academy of Pediatrics’ guidance on social media).

Mladima Murti preporučuje da naprave granice: da ograniči upotrebu telefona, tableta i računara najmanje jedan sat pre spavanja i tokom noći kako bi bili sigurni da će dovoljno spavati.

Kaže mladima i da vreme za obroke i okupljanje s prijateljima bude bez uređaja da bi pomogli izgradnju društvenih veza i licem u lice zaista razgovarali s drugima. „Lično sa povežite s ljudima i neka interakcije bez tehnološke veze budu svakodnevni prioritet“, istakao je Murti.

„Budite oprezni u vezi sa onim što delite: Lični podaci o vama imaju vrednost. Budite selektivni u pogledu onoga što objavljujete i delite na mreži i s kim delite, jer je to često javno i neko ga može trajno čuvati. Ako niste sigurni da li treba da objavite nešto, obično je najbolje da to ne učinite“, savetuje šef Službe javnog zdravlja SAD.

On mladima ukazuje da ne skrivaju uznemiravanje ili zlostavljanje, već da se obrate barem jednoj osobi kojoj veruju, kao što je bliski prijatelj, član porodice, savetnik ili učitelj koji može pružiti pomoć i podršku.

Mladima preporučuje i da na posebnom sajtu (stopbulliing.gov) dobiju savete o tome kako da prijave maltretiranje putem interneta, kome da prijave i uznemiravanje i zlostavljanje na mreži i ako su privatne slike snimljene i deljene na mreži bez dozvole, kome se treba javiti da bi se uklonile.

Roditeljima i starateljima šef Službe javnog zdravlja SAD preporučuje da naprave „porodični medijski plan“ o korišćenju društvenih medija. Taj plan treba da se zasniva na otvorenom porodičnm razgovoru i donese pravila o korišćenju medija i uključuje teme kao što su koliko vremena pred ekranom/onlajn, granice sadržaja i neotkrivanje ličnih podataka.

Uz „zone bez tehnologije“ i ograničenje upotrebe elektronike najmanje jedan sat pre spavanja i tokom noći, a bez nje tokom obroka i susreta, Murti roditeljima i starateljima preporučuje da pomognu deci da razviju društvene veštine i neguju lične odnose „oflajn vezama s drugima“.

Šef Službe javnog zdravlja SAD podseća da roditelji mogu dati dobar primer kako izgleda odgovorno i zdravo korišćenje društvenih medija time što sami sebi ograniče upotrebu, vodeći računa o tome i kada i kako roditelji dele informacije ili sadržaj o svom detetu i time da se pozitivno ponašaju na društvenim mrežama.

Roditeljima i starateljima šef Službe javnog zdravlja SAD savetuje da pomognu deci tako što će ih učiti o tehnologiji i kako da budu odgovorni onlajn učesnici prikladno svom uzrastu.

„Razgovarajte s decom o prednostima i rizicima društvenih medija, kao i o važnosti poštovanja privatnosti i zaštite ličnih podataka na način koji odgovara njihovom uzrastu. Razgovarajte s decom o tome s kim se povezuju, podešavanjima privatnosti, iskustvima na mreži i kako tamo provode vreme“, preporučio je šef Službe javnog zdravlja SAD, prenosi agencija AP.