Skoro polovina republikanaca misli kao i Tramp: Mediji jesu neprijatelji američkog naroda

Džim Akosta, izveštač CNN iz Bele kuće, nedavno je tokom brifinga za novinare imao još jedan u nizu verbalnih duela sa Sarom Sanders, portparolkom američkog predsednika Donalda Trampa, bezuspešno insistirajući na tome da od nje čuje isto ono što je američka javnost prethodno čula od Ivanke Tramp: da mediji ipak nisu „neprijatelji američkog naroda“. 

Sara Sanders drugačije nije ni mogla: ona pred novinarima u Beloj kući zastupa stavove svog šefa, predsednika SAD. A on, Donald Tramp, isto misli o medijima od preuzimanja dužnosti predsednika. Tramp ne toleriše nelojalnost, zna to Sara Sanders, ali je, bolećiv kakav je prema članovima svoje porodice, ipak podržao stav ćerke Ivanke. Nisu neprijatelji američkog naroda svi mediji, tvitnuo je svojevrsno pojašnjenje Ivankine izjave, već samo oni koji uporno plasiraju „lažne vesti“. 

U tu kategoriju spadaju svi mediji čije izveštavanje Trampa ume i te kako da izbaci iz takta – Vašington post, Njujork tajms, CNN i drugi. Umesto da konkretno odgovara na kritike, predsednik SAD je i pre ulaska u Belu kuću počeo da primenjuje strategiju po kojoj će blatiti onog ko prenosi poruku: ti mediji ne mogu da me podnesu/ to što sam predsednik, pa emituju samo lažne vesti o meni i mojoj administraciji, i zato njima ne treba verovati. 

A kad Amerikanci od njih konstantno dobijaju same laži i izmišljene afere (kakva je, je li, ona o šurovanju s Rusima tokom kampanje), i kada se minimiziraju značajna dostignuća aktuelne vlasti, pa šta su drugo do „neprijatelji američkog naroda“?

Selfi sa neprijateljem

43 odsto republikanaca navodi da predsednik SAD treba da ima ovlašćenje da zatvara medije koji su ogrezli u neetičnost bilo koje vrste. Na konkretno pitanje da li Tramp treba da zatvori prokazane CNN, Post i Tajms, skoro četvrtina republikanaca odgovorila je potvrdno

Postoji veoma dobar razlog zbog čega kvalifikacija o „neprijateljima naroda“ toliko uznemirava novinare. Trampovo tvitovanje o „fejk njuz“ medijima, a potom njihova prozivka pred hiljadama ostrašćenih pristalica, zasad uglavnom dobacuje do pogrdnih reči kojima se zasipaju prisutni novinari. Pomenuti Akosta, pošto dolazi sa Trampovog „omiljenog“ CNN, doživljava da mu tokom izveštavanja u kadru masa skandira „CNN sucks, CNN sucks!“, a da bi mu posle neki od njih prilazili i tražili zajedničko fotografisanje.

Hoće li na tome i ostati? Akosta je posle takvog iskustva nedavno na Trampovom mitingu u Tampi tvitnuo da je veoma zabrinut da će zbog neprijateljstva prema medijima koje šire Tramp i pojedinci u konzervativnim medijima neko na kraju biti povređen. „Novinari nisu neprijatelji“, napisao je očajni Akosta. 

Neprijatelji naroda ili ne, petoro novinara ubijeno je krajem juna u redakciji lista „Kepital gazet“ u Anapolisu, u pokolju koji je izvesni Džerod Ramosa preduzeo kao osvetu za propalu tužbu protiv lista pre nekoliko godina. 

Predsednik SAD, hajde da učtivo pretpostavimo, ne želi da se nešto jako loše događa novinarima, ponajmanje da pojedinci izvršavaju pravdu sačmaricom. Njegov cilj je pre da kod Amerikanaca razvije prezir i nepoverenje pre svega prema mas-medijima koji drže pod lupom njega i njegovu administraciju. 

Trampovim rečima, to zvuči ovako:  

„Ne verujte u sranja koja vidite u fejk njuz medijima… Ono što tamo vidite i ono što čujete nije ono što se zaista događa.“  

Stvarna zbivanja su, dakle, na njegovom Tviter nalogu, Foks njuzu i drugim apologetskim medijima.

Strategija dekredibilizacije medija kroz konstantne napade i blaćenje počinje, nažalost, da daje rezultata. Poslednje istraživanje pokazuje da solidnom broju Amerikanaca, pre svega Trampovim republikancima, čak (više) nije strana ideja o zatvaranju predsedniku nenaklonjenih („fejk njuz“) medija, a sve je više i onih koji su prigrlili tezu o „neprijateljima naroda“.

Prema istraživanju agencije Ipsos, čije je rezultate objavio Dejli bist, 43 odsto republikanaca navodi da predsednik SAD treba da ima ovlašćenje da zatvara medije koji su ogrezli u neetičnost bilo koje vrste. Na konkretno pitanje da li Tramp treba da zatvori prokazane CNN, Post i Tajms, skoro četvrtina republikanaca odgovorila je potvrdno, dok se polovina njih tome usprotivila.

Najveći efekat Trampove retorike oseća se ipak ovde: gotovo polovina republikanaca (48 procenata) rekla je da veruje da su „mediji neprijatelji američkog naroda“, dok je njih 79 odsto mišljenja da mejnstrim mediji nekorektno izveštavaju o predsedniku Trampu. 

Sloboda medija, ipak, važna za demokratiju

Solidnom broju Amerikanaca, pre svega Trampovim republikancima, čak (više) nije strana ideja o zatvaranju predsedniku nenaklonjenih („fejk njuz“) medija, a sve je više i onih koji su prigrlili tezu o „neprijateljima naroda“

Rezultati istraživanja pokazuju da uticaj Trampove retorike o medijima nadilazi stranačku pripadnost. Tako, na pitanje da li predsednik treba da ima ovlašćenje da zatvara medije, 12 odsto demokrata i 21 odsto neopredeljenih odgovorilo je potvrdno. Isti broj demokrata i 26 odsto neopredeljenih složilo se sa Trampom da su „mediji neprijatelji američkog naroda“. 

Američki građanin u poslednjih 18 meseci nije uvek bio u situaciju da ispravno proceni da li mejnstrim mediji „po nekoj agendi“ prekomerno veštački štancuju onolike izveštaje o skandalima i bizarnostima Trampove administracije ili je pak sve (ili veći deo) istinito jer je sadašnja garnitura u Beloj kući i oko nje zapravo za sve to neviđeno talentovana.  

U tom limbu Trampova strategija – samostalna proizvodnja „lažnih vesti“ i istovremeno optuživanje drugih da isto to, s podlim namerama, čine kako bi naškodili i predsedniku i državi i narodu – od građana traži da se svrstaju u „mi“ ili „oni“; u „patriote“ i „neprijatelje“.

Imaju Akosta i druge kolege, koliko i njihovi šefovi, uz brigu za svoju bezbednost, i razloga za samokritičko preispitivanje svog rada. Ipak, i pored trenutno dosta prisutnog odijuma prema njihovom radu, Amerikanci i dalje drže do one uloge medija u kontroli vlasti koju su imali u epohi Votergejta, Pentagonovih dokumenata i stotine drugih slučajeva kada su razotkrivene razne mahinacije izvršne i zakonodavne vlasti.

Ipsosovo istraživanje je tako pokazalo da 57 odsto svih ispitanika (i demokrata i republikanaca i neopredeljenih) smatra da su novinari i njihovi izveštaji neophodni da bi Trampova administracija radila u najboljem interesu građana, dok je 46 odsto svih ispitanika reklo kako veruje da se većina medijskih kuća trudi da pošteno izveštava. Najvažniji rezultat svakako je da je njih čak 85 odsto izjavilo da veruje da je sloboda medija od velike važnosti za američku demokratiju.