Slučaj Džulijan Asanž: „Posledice će biti krupne i za novinare i u političkom smislu“

Dvodnevno ročište po zahtevu osnivača Vikiliksa Džulijana Asanža da ga Velika Britanija ne izruči SAD, počelo je u Višem sudu u Londonu, ali Asanž nije bio u sudnici, niti se video linkom uključio iz zatvora, jer se ne oseća dobro.

Slučaj protiv Asanža je pokrenut zbog objavljivanja hiljada poverljivih dokumenata 2010. i 2011. godine, a američke vlasti smatraju da je prekršio zakon i ugrozio živote drugih.

U slučaju Asanža treba razlikovati dve stvari, jedna je ono za šta ga SAD optužuju, a druga je njegovo izručenje, objašnjavaju gosti emisije Newsnight, profesor novinarstva na Univerzitetu u Edinburgu Aleksandar Kocić i politikolog Đorđe Trikoš.

„Ovaj proces se uglavnom bavi dokumentima koje je Asanž objavio, a u vezi sa vojnim operacijama u Iraku i Avganistanu, ali i time na koji je način je došao do dokumenata. SAD ga optužuje po zakonu o špijunaži. Isto tako, sa pravne tačke gledišta jedna stvar je ta što Amerikanci traže izručenja, a sa druge strane način na koji se bori da ne bude izručen, pozivajući se na strah od političkog progona. Britanski zakon ne dozvoljava izručenje zbog političkih stavova. Druga linija Asanžove odbrane je da je i da je suicidan pa u slučaju njegovog prebacivanja u SAD ne bi dugo preživeo“, objasnio je Đorđe Trikoš.

Međutim, Trikoš ističe da bi bilo koji epilog ovog suđenja mogao da predstavlja presedan, koji će se naviše odraziti na novinare i uzbunjivače u SAD.

„Posledice će biti krupne i za novinare i u političkom smislu, šta god sud odluči, jer ovaj proces može biti presedan i može promeniti odnos američkog pravosuđa i vlasti prema novinarima i uzbunjivačima. Ne znam kako će biti u Britaniji i u drugim evropskim zemljama, ali bi u Americi mogao da posluži da zaplaši uzbunjivače i istraživačke novinare. Da li je Asanž učestvovao u podstrekavanju i krađi poverljivih dokumenata ili je on bio samo pasivni primalac tih dokumenata, to su dve jako različite stvari, ali u praksi se to slabo razlikuje“, rekao je Trikoš.

Profesor novinarstva Aleksandar Kocić smatra da je sada teško napraviti ozbiljnu analizu od trenutka kada je Vikiliks počeo da objavljuje informacije pa do danas, jer se u međuvremenu mnogo toga na međunarodnoj sceni promenilo.

„Vikiliks je funkcionisao tako da što ste mogli da anonimno dostavite podatke. Na taj način Asanž je izbegao pravnu odgovornost. Bio je siguran, jer je u to vreme dobio sto od sto procesa koji su se vodili protiv njega. On jednostvano nije prekršio zakon. U svim tim podacima koji su objavljeni bilo je onih koji se tiču bezbednosti, ali i podataka nekih aktera potpuno nevezanih za državu. I prosto je nejasno kako je proces za sve to vreme evoluirao i došao do toga da Asanž sada može biti osuđen. Veliki problem je nastao zbog međunarodnih političkih i drugih promena. Na primer, imamo i slučaj Snoudena, koji je svesno prekršio zakon i pustio podatke. Asanž je uradio suprotno od toga. On sebe smatra predstavnikom medija. Njega SAD sada optužuju jer je i neselektivno pustio podatke. Primer za to je video koji je pustio iz Iraka, a na kojem se vidi da su SAD učinile ratni zločin i ubile civile, ali sada optužnicu za ogroman broj objavljenih baza podatka zbog kojih je navodno doveo u rizik mnoge ljude. Na primer, one koji su se borili protiv autoritativnih režima“, rekao je Kocić.