Suđenje veka utiče na izbore

Svi pogledi su ovih dana u Slovačkoj upereni u jednu neveliku dvoranu na rubu provincijskog gradića. Tu, u zgradi krivičnog suda Pezinok, pola sata vožnje od Bratislave, vodi se proces u slučaju ubistva istraživačkog novinara Jana Kucijaka i njegove verenice Martine Kušnirove.

Na optuženičkoj klupi sede muškarac za kojeg se veruje da je počinio ubistva i njegov saučesnik, jedna posrednica i osoba za koju se sumnja da je bila nalogodavac.

Ovo je najvažniji sudski proces u postkomunističkoj istoriji Slovačke. Dugo u ovoj zemlji niko nije verovao da će do njega uopšte doći. U mesecima nakon zločina počinjenog u februaru 2018. gotovo niko nije očekivao da će ubice i nalogodavci biti pronađeni.

Politika i kriminal ruku pod ruku

Slučaj je potresao Slovačku toliko da se ovog puta niko od političara nije usudio da spreči rad istražitelja kao što je ranije bivao slučaj.

„Istražitelji su obavili izvrstan posao“, kaže novinar Arpad Solteš koji vodi Istraživački centar „Jan Kucijak“. „Ali činjenica da je do ovog procesa došlo je uspeh protesta civilnog društva.“

Zato se u Pezinoku ne sudi samo zbog dvostrukog ubistva – simbolično se sudi čitavom sistemu u kojem politika i organizovani kriminal već godinama idu ruku pod ruku. A to se događa nekoliko sedmica uoči parlamentarnih izbora 29. februara. Rezultati izbora će odlučiti o tome hoće li dubinski potres nakon ubistva Kucijaka i njegove verenice izazvati korenite političke promene.

Koliko su promene potrebne, pokazali su rezultati istrage proteklih meseci i prvi dani sudskog procesa. Još pre godinu dana je podignuta optužnica protiv biznismena Marijana Kočnera. On se tereti da je naručio ubistvo Jana Kucijaka.

Kucijak je, naime, često izveštavao o Kočnerovom mešetarenju s nekretninama i finansijama. Kočner je zbog toga novinaru otvoreno pretio, a policija nikada nije preduzela mere da zaštiti Kucijaka.

Dugo se šuškalo o prljavim poslovima Kočnera. Ali u kojoj meri je on kontrolisao politiku i pravosuđe u Slovačkoj izlazi na videlo od avgusta prošle godine kada je jedan dnevni list počeo da objavljuje prepiske koje je Kočner vodio preko svog telefona. Sa svakim objavljenim protokolom na svetlo dana izlaze zastrašujuće pojedinosti.

Masovno podmićivanje

Biznismen je kontrolirao mrežu političara, visokih činovnika u vladi i policiji, sudija, državnih tužilaca, novinara i obaveštajaca. On ih je podmićivao, a oni su prikrivali njegove prevare, zataškavali istrage ili pisali o njemu pozitivno.

Najgori slučaj je obelodanjen pre nekoliko sedmica: Kočner je, zajedno s glavnim državnim tužiocem Dobroslavom Trnkom, koji je tu dužnost obavljao od 2004. do 2011, u njegovoj kancelariji planirao ucene i s njime tamo instalirao skrivenu kameru. Kočner se prema Trnki odnosio kao prema potčinjenom.

I ovih dana je u sudnici izneto puno prljavog veša. Tako je bivši saradnik tajne službe i bivši novinar Peter Tot, koji je radio za Kočnera, otvoreno ispričao da je špijunirao čitav niz novinara koji su se zamerili Kočneru, među njima i Jana Kucijaka.

Slovačka javnost stiče utisak da je politička stvarnost gora od bilo kojeg filma o mafiji. Peter Bardi, glavni urednik portala aktuality.sk za koji je Kucijak radio, to ovako opisuje: „Ono što je izašlo na videlo znači kolaps našeg pravosuđa. Ako se ništa ne promeni, to će biti i kraj naše demokratije.“

Podršku polako gubi vladajuća stranka SMER bivšeg premijera Roberta Fica, koja je umnogome zaslužna za umreženost politike i kriminala. Popularnost raste novijim demokratskim strankama kao što je Progresivna Slovačka, partija bliska predsednici Zuzani Čaputovoj.

No najviši rast popularnosti beleži desničarska stranka Kotlebovci-LSNS neonacističkog vođe Marijana Kotlebe. Ona se u anketama popela na 14 odsto, dvostruko više nego na izborima 2016. Kotleb profitira od zasićenosti Slovaka establišmentom, pogotovo među mladim ljudima.

Robert Fico – koji je nominalno socijaldemokrata – je već odaslao signale spremnosti za saradnju kotlebovcima, između ostalog nalazeći razumevanja za rasističke izjave jedne desničarske poslanice upućene Romima.

„Našoj zemlji trebaju radikalne demokratske promene“, zaključuje politikolog Grigorij Meseznikov s Instituta za javne poslove u Bratislavi. „No stranački spektar je potpuno raspršen. Bojim se da Slovačku čeka dug proces.“