Švedska: Hladno, ali standard i u zaštiti novinara od pretnji i napada

Prošle godine je proslavila vek postojanja demokratije i jednakih političkih prava za muškarce i žene. Zemlja je to koja je prva u svetu, još 1766. godine, prepoznala važnost slobode medija i to inkorporirala u Ustav. Prva je, opet u celom svetu, pokrenula i Savet za štampu (1916. godine), a još 1969. uspostavila je institut novinarskog ombudsmana. Švedska.

Novinarima koji rade u balkanskim, mladim i klimavim demokratijama ta zemlja deluje kao novinarski raj. U prilog tome idu i podaci organizacije Reporteri bez granica, prema čijem Indeksu medijskih sloboda u 2019. Švedska zauzima treće mesto, dok je Srbija – devedeseta!

Dešavalo se i da su desničari prikriveno pretili našim reporterima dok smo radili neka istraživanja. Prethodnih godina naše novinare su hapsile beloruske i zambijske vlasti zbog neosnovanih tvrdnji (Fredrik Laurin, švedski javni servis)

Ipak, i ta zemlja je, nažalost, izgubila jednu novinarku, i to samo zato što se bavila svojim poslom. Radi se o slučaju Kim Vol koja je ubijena na podmornici u Danskoj 2017. godine dok je istraživala rad danskog pronalazača Petera Madsena. Godinu dana kasnije on je osuđen na doživotni zatvor.

U Srbiji su tek u aprilu ove godine, odnosno 20 godina posle zločina, osuđeni krivci za ubistvo Slavka Ćuruvije, vlasnika Dnevnog telegrafa i Evropljanina, dok slučajevi smrti novinarke Duge Radislave Dade Vujasinović iz 1994. godine i dopisnika Večernjih novosti iz Jagodine Milana Pantića iz 2001. i dalje nisu rešeni. Možda su oni neuporedivi sa švedskim, jer kod ubistava novinara u Srbiji važnu ulogu igraju i društveno-političke okolnosti.

Međutim, uporedive su grupe – kriminalne, poslovne, ekstremističke i političke, koje njihove i naše novinare danas izlažu (obično) onlajn linču. Policija i tužilaštvo u obe zemlje bi mogli biti efikasniji, a zakonska rešenja bolja, saglasne su skandinavske i srpske kolege novinari i predstavnici novinarskih organizacija, koji su govorili za Cenzolovku.

Pretnje (ne) dolaze od partija i političara

Talasi pretnji, zastrašivanja i trolovanja uobičajena su pojava sa kojom se suočavaju istraživački novinari švedskog javnog servisa SVT-a a nakon objavljivanja priča u emisiji Misija istraživanje, kaže za Cenzolovku Fredrik Laurin, urednik specijalnih projekata u istraživačkoj redakciji SVT-a.

„TV prezenteri i drugi zaposleni predmet su uznemiravanja i praćenja već jako dugo. Dešavalo se i da su desničari prikriveno pretili našim reporterima dok smo radili neka istraživanja. Prethodnih godina naše novinare su hapsile beloruske i zambijske vlasti zbog neosnovanih tvrdnji“, priseća se Laurin koji je i sam bio meta uzbekistanskih vlasti. Njihovi ljudi su došli lično po njega i još dvoje kolega kada su istraživali pokušaj švedskog operatera mobilne telefonije Telia Company da podmiti ćerku predsednika Uzbekistana kako bi ta kompanija ušla na uzbekistansko tržište.

Svedoci smo da političari slobodne, nezavisne medije targetiraju kao pristrasne levici, elitističke i one koji zapravo stoje nasuprot ostatku društva (Sila Benšo, Švedski radio)

Kao zanimljiv slučaj koji je isprovocirao javnost, Laurin navodi i primer istraživanja optužbi za seksualno uznemiravanje, čije su se žrtve globalno umrežile kroz pokret #metoo. Priču je radila njegova koleginica Lajn Mokbul i zbog toga bila izložena ozbiljnim pretnjama koje su dolazile od različitih grupa. Čak i onih koje, kako kaže Laurin, „podržavaju“ taj pokret.

Pojedini napadi i govor mržnje upućeni novinarima vrlo verovatno dolaze i od krajnje desnice, kaže Laurin i dodaje da je to čak uobičajeno. Ipak, ne navodi imena.

Generalna direktorka Švedskog radija Sila Benšo sigurna je da iza povećanog broja pretnji koje stižu i njenoj redakciji ne stoje političke partije, predstavnici vlade ili državnih institucija.

„Ipak, svedoci smo da političari slobodne, nezavisne medije targetiraju kao pristrasne levici, elitističke i one koji zapravo stoje nasuprot ostatku društva“, kaže Sila Benšo i dodaje da ne može da navede konkretne primere novinarskih formi ili priča koje obično isprovociraju više pretnji nego neke druge, jer je pravilo na Švedskom radiju da ne komentarišu pojedinačne slučajeve.

Departman za bezbednost novinara

Polarizaciju u društvu kao i izborne godine ova novinarka sa stažom dužim od 20 godina vidi kao ključne tačke koje dovode do „usijane debate“ i „oštrijeg tona u javnom govoru“.

„Generalno, to je situacija širom sveta gde se osnovni stubovi liberalne demokratije nalaze pred izazovom pred kakvim nisu bili veoma dugo. Godišnji indeks slobode medija Reportera bez granica pokazuje zabrinjavajući trend, budući da je nekoliko zemalja članica Evropske unije zabeležilo strašan pad na toj listi. Dok su pretnje u porastu, malo je glasova koji se podižu u odbranu važnosti novinarske uloge u društvu. To je opasan razvoj događaja“, ističe Sila Benšo, koja je ujedno i članica borda Internacionalnog instituta za novinarsku bezbednost.

Borba protiv onlajn i oflajn pokušaja da se ućutkaju novinari i spreči objavljivanje neke priče vodi se unutar švedskih redakcija, kao i uz pomoć policije, tužilaštva i vlade Švedske.

Dok su pretnje u porastu, malo je glasova koji se podižu u odbranu važnosti novinarske uloge u društvu. To je opasan razvoj događaja (Sila Benšo)

Švedska televizija, čiji je deo i redakcija Fredrika Laurina, ima departman za bezbednost.

„Taj departman prati, a u nekim slučajevima i deluje u borbi protiv pojedinačnih brutalnih napada i u kontaktu je sa policijom. Takođe, u redakciji otvoreno razgovaramo o tome sa čim se suočavamo i trudimo se da iz svakog slučaja naučimo lekciju“, objašnjava on.

Za novinare Švedskog radija, na čijem je čelu Sila Benšo, organizuju se treninzi bezbednosti, na kojima se ne bave samo zaštitom na internetu.

„Fokusiramo se na to da kreiramo takav ’majndset’ koji može da bude koristan u svakodnevnom životu: u pripremi za posao, u komunikaciji na društvenim mrežama, u visokorizičnom okruženju kao što su demonstracije i u zaista kritičnim situacijama poput terorističkog napada“, otkriva ona.

Što se tiče doprinosa države u odbrani novinara i slobodnog novinarstva u Švedskoj, Sila Benšo ističe da je vlada te zemlje saopštila da želi više pažnje da posveti bezbednosti novinara, dok je policija učinila prioritetnim rešavanje pretnji novinarima.

Tužilaštvo za VTK nema dovoljno ljudi koji bi se bavili onlajn napadima na novinare, Republika Srbija je dužna da angažuje dodatan broj ljudi kako bi zaštita bila efikasnija (Veljko Milić, advokat)

„Trenutno sarađujemo i na preispitivanju postojećih zakonskih rešenja koja se bave krivičnim delima koja ugrožavaju demokratiju. Pokrenute su inicijative da se ojača saradnja među medijima kako bi oni razmenjivali znanja, iskustva i imali zajedničke treninge. Odbrana nezavisnih medija, komercijalnih, kao i javnog servisa, mora biti visokoprioritetna političarima i vladi u Švedskoj, unutar Evropske unije, ali i širom sveta. Krvotok zdrave demokratije jeste postojanje slobodnih i nezavisnih medija i novinara koji za istinom jure bez straha“, zaključuje direktorka Švedskog radija.

Iako slučajevi onlajn maltretiranja novinara obično budu rešeni, istraživački novinar Fredrik Laurin ipak misli da bi švedska policija i tužilaštvo u svom radu trebalo mnogo češće da primenjuju jedan član iz Krivičnog zakonika te zemlje koji se odnosi na zločin protiv građanske slobode.

„Njime se pretnje, koje služe da ućutkaju novinara i zaustave priču, tretiraju kao teža povreda, dok je mogućnost da će to krivično delo da se istraži i teže kazni uvećana“, ističe Laurin.

On dodaje da bi se tako poslala poruka da društvo ima stroži stav prema napadima na novinare na zadatku. Primećuje i da primena pomenutog člana zakonika jeste u porastu, ali i da ima prostora da policajci postanu svesniji njegove važnosti.

Tužilaštvo kuburi s manjkom stručnjaka

Policiju i tužilaštvo kao važne karike u rešavanju pretnji i novinarima u Srbiji vidi advokat Veljko Milić, koji u ime Nezavisnog društva novinara Vojvodine učestvuje u radu Stalne radne grupe za bezbednost novinara. On ističe da je u određenim situacijama potrebno da oni mnogo brže reaguju.

„Takođe, želim da verujem da nadležni organi daju maksimum u kapacitetima koje imaju. Ako su ti kapaciteti nedovoljni, odnosno ako, na primer, Tužilaštvo za visokotehnološki kriminal nema dovoljno ljudi koji bi se bavili onlajn napadima na novinare, Republika Srbija je dužna da angažuje dodatan broj ljudi kako bi zaštita bila efikasnija“, kaže Milić za Cenzolovku.

Problem nedostatka ljudi specijalizovanih za otkrivanje visokotehnološkog kriminala koji bi radili u Tužilaštvu za plate niže od onih u IT kompanijama, poznat je i predstavnicima Nezavisnog udruženja novinara Srbije. Osim toga, uočili su i da predistražna faza postupka jako dugo traje, kao i da se slučajevi pretnji selektivno rešavaju.

Predistražna faza postupka jako dugo traje, a slučajevi pretnji selektivno se rešavaju (Tamara Filipović Stevanović, NUNS)

„Mi to stalno potenciramo u našim izveštajima – da oni imaju selektivan pristup. Nekoliko puta smo bili svedoci da kada se preti Veranu Matiću (predsednik Komisije za istraživanje ubistava novinara), kada se pretilo Slaviši Lekiću, koji je u tom momentu bio predsednik NUNS-a, Tanji Vojtehovski (novinarka TV Prva), Brankici Stanković (istraživačka novinarka, glavna i odgovorna urednica u produkciji Insajder), slučajevi su rešeni za nekoliko dana. A sa druge strane imate novinare koji možda nisu toliko poznati, rade na lokalu, i ti slučajevi ostaju godinama u predistražnoj fazi“, primećuje Tamara Filipović Stevanović iz NUNS-a.

Ona dodaje da NUNS u svojoj bazi do sada ima zabeleženo oko trideset napada i pretnji, što podvode pod krivično delo, jer se pritisci u to ne ubrajaju. Naglašava da se jako mali procenat njih reši, tek oko pet slučajeva godišnje.

Da bi ta statistika išla u prilog novinarima, potrebna je i izmena postojećih zakonskih rešenja, jer, kako kaže stručnjak za medijsko pravo Veljko Milić, ona nisu prilagođena vremenu u kojem živimo.

„Na primer, kada je u pitanju krivično delo uvreda, koje se goni po privatnoj tužbi, ukoliko je izvršeno preko interneta, novinara stavlja u situaciju da sam mora da otkrije ko se nalazi iza najčešće lažnih profila sa kojih se upućuju uvrede. Pojedinac najčešće ovu mogućnost nema, a nije mu dostupna ni pomoć tužilaštva i policije jer to nije krivično delo koje se goni po službenoj dužnosti. Isti je slučaj i kada se pretnje i uvrede upućuju sa različitih veb-sajtova čiji su vlasnici sakriveni“, pojašnjava Milić.

Zasad je podgrupa koja deluje u okviru Stalne radne grupe za bezbednost novinara uradila analizu Krivičnog zakonika i precizirala koja to krivična dela mogu biti izvršena na štetu novinara, i to će uskoro biti poslato Radnoj grupi na usvajanje, dodaje on.

Kada će te promene moći da se primene i u praksi, zavisiće, kao i sve, od vlasti u Srbiji. I to nas, zasigurno, najviše razlikuje od Švedske, u kojoj primena zakona nije stvar volje nosilaca javnih funkcija i koja od 18. veka do danas istim naporima čuva društvo jednakih, a ne jednakijih.