Foto: Pixabay
Ali kad bi to činio, trebalo bi mu otprilike 145 dana, bez spavanja, da se probije kroz poplavu komentara koji su mu ostavljeni pošto se izvinio za prekid rada svih njegovih servisa prošle nedelje.
„Izvinite za današnje smetnje“, napisao je osnivač i glavni rukovodilac Fejsbuka, posle šest sati pada Fejsbuka, Vocapa i Instagrama.
Fejsbuk je za smetnju okrivio rutinsko održavanje – njegovi inženjeri pokrenuli su komandu koja je nenamerno isključila Fejsbukove centre za podatke iz šireg interneta.
Na izvinjenje Marka Zakerberga odgovorilo je oko 827.000 ljudi.
Poruke su varirale od zabavljenih:
„Bilo je strašno, morao sam da razgovaram sa porodicom“, komentarisao je jedan italijanski korisnik, do zbunjenih: „Odneo sam telefon u servis misleći da se pokvario“, napisao je neko iz Namibije.
I, naravno, do veoma uznemirenih i besnih: „Ne možete sve da ugasite istovremeno. Posledice su neslućenih razmera“, napisao je jedan nigerijski biznismen.
Drugi iz Indije tražio je obeštećenje za prekid njegovog posla.
Ono što je sada postalo očigledno, ako već nije bilo odranije, jeste u kolikoj meri su milijarde ljudi postale zavisne od ovih usluga – ne samo zbog zabave, već i zbog osnovne komunikacije i trgovine.
Ono što je takođe očigledno jeste da je ovo daleko od jednokratne situacije: stručnjaci sugerišu da široko rasprostranjeni prekidi rada interneta postaju sve učestaliji i pogubniji.
„Jedna od stvari koje viđamo poslednjih nekoliko godina jeste sve veće oslanjanje na mali broj mreža i kompanija koje nas opslužuju velikim delovima sadržaja“, kaže Luk Deriks, glavni tehnički službenik u Daun Detektoru.
„Kad jedna od njih, ili više od jedne, ima neki problem, to ne utiče samo na njih, već i na stotine hiljada drugih servisa“, kaže on.
Fejsbuk se, na primer, sada koristi za ulazak u širok dijapazon različitih servisa i uređaja, kao što su pametni televizori.
„I tako, znate, imamo te ‘snežne dane interneta’ koji nam se sada redovno dešavaju“, kaže Deriks.
„Nešto padne i mi se svi samo pogledamo i samo kažemo: ‘Ha, pa šta da se radi?'“.
Deriks i njegov tim u Daun Detektoru nadziru servise i sajtove na mreži u potrazi za smetnjama.
On kaže da široko rasprostranjeni prekidi rada koji utiču na velike servise postaju sve češći i ozbiljniji.
„Kad Fejsbuk ima problema, to ostavlja velike posledice po čitav internet, ali i privredu, i znate već… društvo u celini.
„Milioni, ili potencijalno stotine miliona ljudi, samo sede i čekaju da jedan mali tim u Kaliforniji nešto popravi.
„To je zanimljiv fenomen koji je narastao u poslednjih nekoliko godina.“
Veći prekidi u radu
- Oktobar 2021: „Greška u konfiguraciji“ oborila je Fejsbuk, Instagram i Vocap na šest sati. Drugi sajtovi kao što su Tviter takođe su imali smetnje zbog navale novih posetilaca na njihovim aplikacijama.
- Jul 2021: Više od 48 servisa, među kojima: Erbienbi, Ekspedija, Houm Dipo, Sejlsfors pali su na oko sat vremena posle greške sa Sistemom imena domena (DNS) u kompaniji za isporučivanje sadržaja Akamai. On je usledio nakon sličnog pada u kompaniji mesec dana ranije.
- Jun 2021: Amazon, Redit, Tvič, Githab, Šopifaj, Spotifaj i nekoliko informativnih sajtova pali su na skoro sat vremena pošto je prethodno nepoznatu grešku slučajno pokrenula mušterija u servisu za kompjuterske oblake Fastli.
- Decembar 2020: Dži-mejl, Jutjub, Gugl drajv i drugi Guglovi servisi pali su istovremeno na oko 90 minuta nakon što je kompanija rekla da je naišla na „problem sa kvotom internog skladištenja“.
- Novembar 2020: Tehnički problem sa jednim od pogona Amazonovog veb servisa u Virdžiniji u, SAD, uticao je na hiljade onlajn servisa treće strane na nekoliko sati, uglavnom u Severnoj Americi.
- Mart 2019: Fejsbuk, Instagram i Vocap pali su ili bili ozbiljno ometeni na oko 14 sati posle „promene u konfiguraciji servera“. Neki drugi sajtovi, poput Tindera i Spotifaja, koji koriste Fejsbuk za ulazak, takođe su osetili posledice.
Neizbežno, u nekom trenutku, tokom velikog prekida rada servisa, ljudi počinju da se brinu da je taj prekid rezultat neke vrste sajber-napada.
Ali stručnjaci sugerišu da je to najčešće primer banalnijeg slučaja ljudske greške, u kombinaciji, kažu oni, sa načinom na koji se internet održava aktivnim preko složenog seta zastarelih i nestabilnih sistema.
Tokom pada Fejsbuka, stručnjaci su se šalili na društvenoj mreži Tviter da su neki od dežurnih krivaca ili razloga za probleme sa padom sistema „stariji od Spajs grls“ i da su bili „dizajnirani na salveti“.
Spice Girls je ženska britanska ženska pop grupa, osnovana 1994. godine.
Naučnik za internet profesor Bil Bjukenen slaže se s ovom karakterizacijom.
„Internet nije masovno distribuirana mreža koju su DARPA (Agencija za napredne istraživačke projekte namenjene odbrani), prvobitne arhitekte interneta, pokušali da stvore, a koji može da istrpi nuklearni napad na svakom svom delu.
„Protokoli koje koristi praktično su isti koji su osmišljeni kad smo se priključili na mejnfrejm računare sa ‘glupih’ terminala.
„Jedna jedina greška u srži njene infrastrukture može da sruši čitavu stvar u paramparčad.“
Profesor Bjukenen kaže da mogu da se izvedu poboljšanja kako bi internet postao otporniji, ali da će mnoge osnove interneta ostati iste, pa bilo to dobro ili loše.
„Generalno gledano, sistemi funkcionišu i ne možete samo da ‘isključite’ određene protokole interneta na jedan dan da biste pokušali da ih unapredite“, kaže on.
Umesto pokušaja da se rekonstruišu sistemi i struktura interneta, profesor Bjukenen misli da moramo da poboljšamo način na koji ga koristimo da bismo pohranjivali i delili podatke, ili da rizikujemo još masovnih prekida rada u budućnosti.
On tvrdi da je internat postao suviše centralizovan, što će reći da previše podataka potiče iz jednog izvora.
Taj trend treba da se preokrene u sisteme koji imaju više čvorova, objašnjava on, tako da ne može jedan kvar da zaustavi čitav servis.
U čitavoj nesreći ima i neke sreće.
Iako veliki internet kvarovi utiču na živote i poslovanja, oni mogu, na kraju, da pomognu da se pojača otpornost interneta i veb usluga priključenih na njega.
Na primer, Forbs procenjuje da je Fejsbuk izgubio 66 miliona dolara tokom pada u trajanju od šest sati, od neaktivnosti, ili egzodusa, oglašivača na sajtu.
Takav gubitak najverovatnije će primorati više rukovodioce da se malo usredsrede na staranje da se to ne ponovi.
„Izgubili su toga dana ogromnu količinu novca, ne samo u ceni deonica, već i u operativnim prihodima“, kaže Deriks.
„I ako pogledate prekide rada koje su izazvale mreže za isporučivanje sadržaja kao što su Fastli i Klaudfajer, izgubili su i veliki broj mušterija koje su prešle kod konkurencije.
„I zato mislim da ovi operateri rade sve što mogu da održe stabilnost interneta.“
Deset medijskih sporazuma za „zajedničku budućnost” sa Kinom, zemljom cenzure i progona novinara
Kako ojačati lokalne medije i obnoviti informisanje o radu opštinskih vlasti: Britansko rešenje daje rezultate
Snaga dobre priče: O mitologiji medija
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.