Tramp zapušio usta Americi

Hiljadama saradnika stanica Glas Amerike, Radio Slobodna Evropa i Radio Slobodna Azija u petak je stigla elektronska poruka iz administracije američkog predsednika Donalda Trampa. U njoj je pisalo da ne treba, pa čak i da ne smeju da dolaze u redakciju. Kao dodatak tog izvršnog naloga, Bela kuća izdala je i saopštenje u kojem se navodi da „američki poreski obveznici više neće plaćati radikalnu propagandu“.

To je mišljenje i Ilona Maska koji vodi „borbu protiv birokratije“. Još u februaru je objavio da su ti američki mediji „grupa levičarskih radikala koji govore samo sami o sebi, a pritom uništavaju milijardu dolara američkog poreza“.

Glas Amerike (Voice of America, VOA) je osnovan u Drugom svetskom ratu. Prvi strani jezik te stanice bio je nemački. Ali tek u doba Hladnog rata takvi međunarodni mediji sa Zapada postali su praktično jedini izvor informacija u čitavom nizu država u kojima je vladala cenzura. One su te stanice sistematski ometale. Jer, na primer, upravo je preko Glasa Amerike svetska javnost čula kompletnu izjavu Hruščova kad se distancirao od politike Staljina.

Državni, ali ipak i neovisni mediji

Uz Glas Amerike, nakon rata je pokrenut i Radio Slobodna Evropa, a devedesetih i Radio Slobodna Azija. Ipak, još šezdesetih se u američkoj javnosti osetilo da postoji protivljenje nekakvoj sopstvenoj „propagandnoj mašineriji“, čak i kad ona širi ideju demokratije. Zato je rad tih medija pod upravom Agencije SAD za globalne medije (USAGM) i tim redakcijama omogućena je nezavisnost novinarskog izveštavanja.

To je ljutilo Donalda Trampa još dok je bio predsednik u prvom mandatu. On je tako tvrdio da pandemija korone „ne postoji“ (sve dok se i sam nije razboleo), a ti mediji su uporno objavljivali pouzdane informacije o širenju zaraze. Zato je u ovom mandatu za nadzor USAGM postavio svoju vernu sledbenicu Keri Lejk koja je odmah tim medijima otkazala pretplatu na novinske agencije, obrazlažući to tako što je rekla da bi oni „sami trebalo da pišu vesti“. Drugim rečima, tim medijima je, po njoj, zadatak da budu puka propagandna mašinerija ove Bele kuće.

Nezavisnost tih medija potvrdio je i direktor stanica Radio Slobodna Evropa Stiven Kapus koji je odluku američkog predsednika prokomentarisao ocenom da će „iranski ajatolasi, kineske komunističke vođe i autokrate u Moskvi i Minsku slaviti propast našeg medija nakon 75 godina postojanja“. I još: „Takva predaja pobede našim protivnicima će učiniće ih snažnijim, a Ameriku slabijom.“

„Ponosna sam što mi je istina bila najvažnija“

U međuvremenu su počeli da pljušte otkazi saradnicima i tih medija i službenicima USAGM. Jedna od saradnica Glasa Amerike u Vašingtonu poreklom iz Azije potvrdila nam je da je mnogima stigao otkaz koji stupa na snagu krajem ovog meseca: „Mnogi od tih 550 novinara koji su dobili otkaz nisu američki državljani već imaju samo vizu za školovanje u SAD, tako da moraju i napustiti zemlju“, piše u njenoj poruci.

Ona lično je ljuta, ali i tužna: „Neutralne, objektivne, tačne i vesti zasnovane na činjenicama, sve je teže održati u svetu koji je preplavljen propagandom i dezinformacijama. Ponosna sam što sam imala priliku da radim s novinarima kojima je istina uvek bila na prvom mestu“, kaže sad bivša saradnica Glasa Amerike.

Pritom nije reč samo o diktaturama koje su aktivne na svetskoj pozornici, već i o slobodi izveštavanja u zemljama gde nezavisnih medija praktično nema. Tako jedan saradnik Glasa Amerike iz Zimbabvea – države koja je na 116. mestu svetske liste slobode štampe – kaže da će nestanak tog programa biti ogroman gubitak, jer se u njegovoj zemlji uopšte ne izveštava ni o ljudskim slobodama, a ni o korupciji. On kaže da su tamošnji državni zvaničnici na društvenim mrežama „vrištali od sreće“ nakon te odluke Trampa, što samo, kaže, svedoči koliko je taj program bio važan za tu zemlju.

Velika odgovornost i za Dojče vele

Nakon propagande u doba Hladnog rata, stanje u medijima danas je zapravo gore nego što je ikad bilo zbog sve više lažnih vesti i širenja nepouzdanih i neproverenih informacija. Zato je sve veća važnost međunarodnih medija kao što je Dojče vele (DW). Taj nemački medij je, inače, čak i veća garancija nezavisnosti, jer dok su Glas Amerike i drugi slični mediji po pravilu pod nadzorom tamošnjih ministarstava spoljnih poslova, DW nije čak ni to, već postoji potpuno zaseban zakon koji mu garantuje novinarsku slobodu u izveštavanju.

„Zato je i naš zadatak postao još važniji“, kaže predsednik upravnog odbora DW, Ulrih Zilberbah: „Još nikada nije bilo toliko dragoceno i važno obezbediti izveštavanje za čitav svet koje se bazira na činjenicama i koje je novinarski nezavisno. Upravo to je osnovni zadatak DW: ova kuća odlučujuće doprinosi promovisanju slobode mišljenja i informacija u čitavom svetu.“

To je bilo i upozorenje predsednika programskog saveta DW Karla Jistena na sastanku održanom nakon Trampove odluke: „DW je nenadoknadiva protivteža dezinformacijama i uticaju moćnika na informacije, što se sve više širi širom sveta. (…) A povlačenjem Sjedinjenih Država iz uloge borca za slobodu medija i štampe, na primer obustavljanjem delovanja USAID-a ili nestankom političkog uticaja USAGM, odnosno Glasa Amerike, nastaje opasna praznina u mnogim zemljama širom sveta. Ne sme se ostaviti autoritativnim snagama da tu prazninu popune“, kaže Jisten.

Da li i tu EU da preuzme posao?

Istog je mišljenja i generalni direktor DW Peter Limburg: „Dosadašnje iskustvo naših kolega u Evropi je sledeće: čim se pojavi vakuum, tamo dolaze Kinezi i Rusi. I to je žalosno. Zato mislim da Evropa sada zaista nešto treba da učini“, izjavio je Limburg na virtuelnoj konferenciji za novinare.

Glasa Amerike je, kao i Dojče vele, član udruženja javnih servisa DG8. A kada je reč o Radiju Slobodna Evropatu ima neke nade za spas. Sedište te stanice je u Pragu, a češki ministar spoljnih poslova Jan Lipavski smatra ako neće Vašington, onda bi Brisel trebalo da preuzme obaveze prema tom mediju. Zato će se on i pred drugim članicama EU založiti da Unija finansijski obezbedi postojanje i nezavisnost tog medija.