Trampove spletke u Beloj kući

Možda je tajni cilj Donalda Trampa da postavi rekord u najbržoj smeni osoblja Bele kuće u američkoj istoriji. Ako je tako, njegova administracija je na odličnom putu nakon što je u ponedeljak iznenadno najuren Entoni Skaramuči, kontroverzni šef komunikacija Bele kuće koji je taj posao dobio pre samo deset dana.

No stvar je previše ozbiljna za šalu: u samo nekoliko dana sklonjeni su portparol Šon Spajser, šef kabineta Rajns Pribus i sada Skaramuči. Da je takav scenario pisao neki od scenarista serije House of Cards verovatno bi tekst bio odbijen – kao previše spektakularan i nerealan.

Neprekidne intrige su konstanta u Trampovoj Beloj kući koja je kao obezglavljena u haosu brojnih domaćih i međunarodnih kriza. U normalnim vremenima bi uloga Bele kuće bila da stvara koherentnu političku agendu izvršne vlasti, da neguje saradnju sa svim ministarstvima, agencijama i Kongresom. Ali u vremena Trampa je Bela kuća zaokupljena podelama i spletkama.

Haos jeste delom raspiren političkim i profesionalnim neiskustvom mnogih ključnih Trampovih ljudi, no oni ipak nisu glavni razlog što je Trampov mandat zglajznuo tek što je počeo.

Glavni razlog je, da se razumemo, sam predsednik. I to ne samo zato što je Tramp lično odabrao najveći deo osoblja ignorišući savete iskusnijih posmatrača. Već i zato što on izgleda misli da atmosfera klanice i huškanje pojedinaca i frakcija iz Bele kuće jednih na druge može da izađe na nešto dobro. Ne može.

Jednako je problematična Trampova nesposobnost da dozvoli da ijedan lanac komande u Beloj kući teče bez njegovog uplitanja na svakom koraku. Trampov alter-ego Skaramuči ne samo da je javno nagađao o smeni svog rivala Pribusa već je javno govorio da će raportirati direktno Trampu, a ne šefu kabineta kako je uobičajeno. Predsednik uživa u svom maniru da se u sve meša, u preziru prema uhodanim protokolima.

U kombinaciji sa fetišem traženja nevolje na Tviteru i njegovim, pa recimo neuobičajenim stavovima o tekućim pitanjima, Trampovo ponašanje čini Belu kuću i čitavu administraciju disfunkcionalnim.

Poslednji primer je stigao juče kada je Tramp jedan tvit završio objavom: „Nema haosa u Beloj kući“, samo nekoliko sati pre Skaramučijevog odlaska.

To je iznedrilo dva pitanja. Prvo, da li predsednik zaista veruje u to što je napisao? Ako veruje, to je ozbiljan problem. Drugo, i mnogo važnije, da li će novom šefu kabineta Džonu Keliju biti dozvoljeno da zauzda samo osoblje ili i predsednika?

S obzirom na ono što smo videli u prvih šest meseci mandata, ne bih se kladio na moguće ishode. Ali  ukoliko Tramp ponovo omane u pokušaju da uspostavi red u Beloj kući, to bi zaista mogao da bude signal da je njegovo predsednikovanje osuđeno na propast.