„Turska je najveći zatvor za novinare“

DW: U otvorenom pismu turskom predsedniku Redžepu Tajipu Erdoganu i turskoj Vladi upotrebili ste oštre reči. Očekujete li neki rezultat?

Regula Fenske: Najpre se nadam da će pismo pročitati što više ljudi i da će im se u svest urezati brojke koje treba stalno ponavljati. Čitaocima predočavam koliko ljudi je u Turskoj ostalo bez posla, koliko njih je pod delom apsurdnim optužbama uhapšeno, koliko novinara je u zatvoru. Turska je postala zatvor za novinare, najveći na svetu. To treba stalno ponavljati. Osim toga, želela sam, pišući ovo pismo, da izrazim sopstveno zgražavanje pa možda i strah za zatočene koleginice i kolege. Naravno, volela bih da turski političari koje sam oslovila zaista pročitaju pismo i da se preispitaju. Ali ne nadam se previše da će se to desiti.

Prekjuče (24.07.) na Dan slobode štampe, u Turskoj počeo je proces protiv 17 saradnika turskog lista Džumhurijet koje je turska država optužila za terorizam. Nije li to cinično?

Da, cinično je. Naime, to je datum koji bi u Turskoj zaista trebalo slaviti. 1908. je na taj dan ukinuta cenzura. Džimhurijet postoji od 1924. List je preživeo više državnih udara i vojnih hunti. U istoriji lista zabeleženo je da su mnogi njegovi novinari hapšeni, mučeni i ubijani. Aliovakav napad na celi list koji nosi ime „Republika“ do sada je nezabeležen. Glavni urednik Džan Dundar je sada u nemačkom egzilu i odavde se kritički javlja. Optužbe sa kojima su suočeni saradnici lista jesu naprosto apsurdne. Njima spočitavaju kontakte sa Gulenovim pokretom. A pre nekoliko godina podignuta je optužnica protiv njih jer su kritički pisali o Fetulahu Gulenu.

Turska policija hapsi i nemačke državljane kao što je aktivista u oblasti zaštite ljudskih prava Peter Štojtner. Ministar spoljnih poslova Nemačke Zigmar Gabrijel je potom najavio oštriji kurs prema Ankari. Šta nemačka Vlada može da uradi da bi zaštitila ljudska prava i slobodu govora u Turskoj?

Mislim da je ispravno da se sada preispitaju neki sporazumi sa Turskom, pre svega sporazum o izbeglicama koji ima ciničan prizvuk. Naši peticiju #FreeWordsTurkey potpisalo je do sada 145.000 ljudi. Nju smo pokrenuli zajedno sa Berzovnim udruženjem nemačkih knjižara i Reporterima bez granica. Naravno, političari moraju da se zapitaju šta bi sami mogli da učine. A mi, pisci i novinari, moramo da se zapitamo, šta mi možemo da uradimo. Naša metoda je – reč. Ne smemo se umoriti i stati sa kritikom i izveštavanjem.

U Vašem otvorenom pismu prebacujete Erdoganu da vodi politiku podele ne samo u Turskoj već i u Nemačkoj. Na koji način turski predsednik ugrožava tursko-nemačke odnose u nemačkom društvu?

Erdogan provocira retorikom podele i time ne čini uslugu ljudima turskih korena u Nemačkoj. Nama je stalo do mirnog suživota, da možemo birati različite stranke i imati različita mišljenja. Razlike u mišljenjima su deo demokratije, ali političkog takmaca morate tretirati sa poštovanjem, moramo razgovarati na ravnoj nozi. To je ono što nedostaje Erdoganovim govorima. Njegova poslednja obraćanja javnosti doživela sam kao izuzetno ratoborna, sa metaforama i slikama koje su čovekomrzačke. PEN se zalaže za miran suživot naroda i nacija, etničkih zajednica i religija. Turski predsednik ima suprotnu težnju. Sve što se ne slaže sa njegovom linijom trebalo bi po njemu ućutkati.

Verujete li da će „istina i pravda na kraju pobediti“, kako ste na kraju pisma zabeležili?

Pogledam li istoriju ljudskog roda, vidim puno varvarstva. Strašne ratove, mučenje, ubijanje. Ali vidim i težnju ljudi ka slobodi, pravdi, istini, ljudskosti, ljubavi. Mislim da se to ne može suzbiti, mada vladari još od biblijskih vremena nastoje da to spreče. Najbolje što je čovečanstvo stvorilo jeste upravo ljubav prema slobodi, kulturi, suživotu.

*Regula Fenske, 1955, je nemačka kniževnica. Od aprila ove godine je predsednica nemačkog PEN-centra.