Nakon vesti da je najbogatiji čovek na svetu Ilon Mask kupio Tviter za 44 milijarde dolara počele su spekulacije o tome kakva je budućnost platforme i na koji način bi direktor „Tesle“ mogao da je promeni.
— jack⚡️ (@jack) April 26, 2022
„Sloboda govora je kamen temeljac funkcionalne demokratije, a Tviter je digitalni gradski trg gde se debatuje o ključnim stvarima za budućnost čovečanstva“, istakao je Mask nakon kupovine.
Osnivač Tvitera, Džek Dorsi, je u nizu tvitova koje je započeo pesmom „Rejdioheda“, objasnio da, iako smatra da nijedan pojedinac ne bi trebalo da poseduje ili vodi Tviter, veruje u Ilona Maska.
„U principu, ne verujem da bi neko trebalo da poseduje ili vodi Tviter. Tviter želi da bude javno dobro na nivou protokola, a ne kompanija. Međutim, rešavajući problem, Ilon je jedinstveno rešenje u koje verujem. Verujem u njegovu misiju da proširi svetlost svesti“, naveo je Dorsi.
Dorsi ne krije ljubav prema Tviteru.
„Volim Tviter. Tviter je najbliža stvar koju imamo globalnoj svesti“, ističe Dorsi koji se novembra 2021. povukao sa mesta izvršnog direktora kompanije.
Trenutni direktor Tvitera Parag Agraval, je prema navodima Rojtersa, rekao zaposlenima da je budućnost te društvene mreže neizvesna.
Nešto slično dogodilo se nedavno, kada je Mask organizovao anketu na platformi u kojoj je pozvao korisnike da se izjasne o tome da li žele tzv. dugme za uređivanje, koje je Tviter uporno odbijao da doda kao opciju.
Agraval je tada naveo da bi anketu trebalo ozbiljno da shvate, a tada je Mask već bio vlasnik nešto više od devet odsto akcija kompanije.
A bivši predsednik SAD Donald Tramp izjavio je da se ne vraća na tu platformu, čak i u slučaju da mu nalog bude odblokiran.
Postoji mnogo otvorenih pitanja o tome kako će se kompanija promeniti pod vođstvom Ilona Maska – da li će podstaći promene koje su kasnile godinama, ili će pokušati da ukloni neke od mera protiv uznemiravanja i dezinformacija.
Šta bi Mask mogao da uradi sa Tviterom?
U najgorem slučaju, piše Tek kranč Mask bi mogao da Tviter učini svojim ličnim igralištem. U najboljem, on će raditi na poboljšanju nekih od dugogodišnjih problema koji su godinama mučili platformu.
U izjavi nakon kupovine Mask je rekao da želi da „učini Tviter boljim nego ikad“.
Kaže da će se poboljšati novim funkcijama, napraviti algoritme otvorenog koda za povećanje poverenja, pobediti spam botove i potvrditi autentičnost ljudi, jer Tviter, smatra, ima ogroman potencijal.
Njujork tajms prenosi da je na TED konferenciji ovog meseca, Mask razradio planove da algoritam kompanije učini modelom otvorenog koda. Time bi se omogućio korisnicima da vide kod koji pokazuje kako su se određene objave pojavile u „tajmnlanima“.
Mask je naveo da bi metod otvorenog koda bio bolji od toga da se „tvitovi misteriozno promovišu i degradiraju bez uvida u ono što se dešava“. Dakle, više demokratije, smatra Mask.
I ranije je ukazivao na politizaciju platforme i nedavno je tvitovao da je politika bilo koje platforme društvenih medija „dobra ako je najekstremnijih 10 odsto na levoj i desnoj strani podjednako nezadovoljno“.
A social media platform’s policies are good if the most extreme 10% on left and right are equally unhappy
— Elon Musk (@elonmusk) April 19, 2022
Mada su bivši zaposleni učestvovali u razvoju 90 startapova, Tviter je, za razliku od Fejsbuka, relativno mala kompanija sa 7.000 zaposlenih.
Holger Mueler, analitičar u Konstelejšn riserču je optimističan u pogledu budućnosti Tvitera s Maskom na čelu.
„Mask se vraća tamo gde je počeo – softveru. Mislim da će to biti ključno da se osigura da Tviter funkcioniše nezavisno i da on samo poboljšava ponudu“, rekao je Mueler.
Da povratak kodu nije neizvestan pokazuje i to da je Mask 1995. osnovao je Zip2, kompaniju koja je davala mape i poslovne imenike onlajn novinama koja je kasnije prodata proizvođaču računara „Kompak“ za 307 miliona dolara.
Nakon toga, Mask je kao koosnivač napravio x.com kompaniju za onlajn finansijske usluge, koja je kasnije prerasla u PejPal, verovatno najpoznatije sredstvo za prenos novca preko interneta koji je Ibej kupio je 2002. godine za 1,5 milijardi dolara.
Medijski amandmani umiru u skupštinskom mraku: Noćno zasedanje Odbora, u četiri čina
Snaga dobre priče: O mitologiji medija
Deset medijskih sporazuma za „zajedničku budućnost” sa Kinom, zemljom cenzure i progona novinara
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.