Tvitovi (ni)su put u krivično delo

Taj primer sledile su i ostale popularne društvene mreže, što je izazvalo polemiku u javnosti na globalnom nivou, da li je u pitanju uskraćivanje slobode govora ili je neophodno intervenisati kada je reč o govoru mržnje i pozivanju na nasilje.

Bivši premijer Vojvodine i predsednik Demokratske stranke Bojan Pajtić, koji je i sam aktivan na Tviteru, kaže da jedna škola mišljenja insistira na tome da je ovakvim postupkom „jedna privatna kompanija dala sebi za pravo da ograniči slobodu izražavanja najvišem nosiocu izvršne vlasti najmoćnije zemlje sveta, čime se otvara prostor za mnogo širu cenzuru na društvenim mrežama“.

On navodi da druga škola mišljenja podržava ovakav potez, stavljajući naglasak na konsekvence Trampovih statusa objavljenih na pomenutoj socijalnoj platformi.

– Naime, posledice njegovih tvitova obuhvataju širok spektar krivičnih dela koja su izvršena pre nekoliko dana u zgradi Kapitola i ispred nje. Ceo svet je svedočio izvršenju tih krivičnih dela – od izazivanja opšte opasnosti, preko uništenja imovine, nanošenja telesnih povreda, do napada na službena lica i nekoliko lišavanja života – ukazuje Pajtić.

Prema njegovom viđenju, ključno pitanje koje valja postaviti je da li društvene mreže imaju neograničeno pravo da milionima, čak i milijardama konzumenata omogućavaju pristup sadržajima, koji se s punim pravom mogu okarakterisati kao podstrekavanje na izvršenje krivičnog dela, što jeste oblik saučesništva u njihovom izvršavanju.

– Elektronskim i štampanim medijima nije dozvoljeno da slobodu izražavanja stave iznad prava građana na nepovredivost života, tela ili očuvanje njihovog dostojanstva. Zašto bi društvenim mrežama bilo dozvoljeno da postanu platforma za sejanje mržnje ili podsticanje nasilja? I do sada je Tviter, kao i većina drugih mreža, suspendovao korisnike koji su svojim objavama ugrožavali druga lica – podseća Pajtić.

On postavlja pitanje postoji li ijedan razlog da bilo ko, pa bio on i trenutno najmoćniji čovek sveta, bude stavljen u poziciju da, bez ikakvih konsekvenci, brutalno krši imperativne odredbe niza zakona i socijalne mreže zloupotrebljava za antisocijalno ponašanje.

– Teško je pronaći takav razlog, tim pre što je sloboda svakog pojedinca, u civilizovanom društvu, ograničena slobodom drugih ljudi i kogentnim pravnim normama. Navedeni argumenti nas nužno dovode do inverzije u pristupu ovom problemu: nije ključno pitanje da li je Tviter imao pravo da suspenduje nalog Donalda Trampa, već da li je imao pravo da ga ne suspenduje – naglašava Pajtić.

Nebojša Krstić, marketinški stručnjak, pak kaže da je cenzurisanje Trampa na Tviteru počelo mnogo pre upada u Kongres, još tokom izborne kampanje kada je Tviter pored Trampovih tvitova o sinu kandidata Bajdena stavljao nekakve znakove upozorenja. On ocenjuje da je to bila nekakva potuljena, stidljiva, vrsta cenzure.

– To je nastavljeno i tokom brojanja glasova, a kada je Tramp sve glasnije izražavao sumnju u legalnost izbora, „mejnstrim“ mediji „CNN“, a potom i „Fox“, otvoreno su sekli njegova obraćanja u direktnom prenosu. To je nezabeležen fenomen u istoriji demokratije. Posle upada u Kapitol, društvene mreže su mu listom onemogućile pristup, a mreža Parler koja to nije učinila, ugašena je – navodi Krstić.

Prema njegovim rečima, upad u zgradu Kongresa praćen je salvama saopštenja zvaničnika koji su osuđivali „nasilan upad u institucije“ i „pokušaj promene  izborne volje građana“.

Krstić tvrdi da su isti ti zvaničnici nasilnike antitrampovskih protesta nazivali „mostly peaceful“, dok su protrampov u Vašingtonu označili kao „teroristički“, „fašistički“ i slično, i ako nisu svih sto hiljada okupljenih upali u zgradu Kapitola, već samo njih stotinak.

– Pritom, na internetu su se pojavile slike nekih od „terorista“ kako učestvuju i u antitrampovskim „relijima“. Sve ovo bacilo je ozbiljnu senku na priču o slobodi medija i svetinji ljudskih prava, koje se očigledno poštuju samo do trenutka kada stvarnim nosiocima političke i medijske moći to ne zasmeta, a čitava ova stvar deluje kao ujdurma demokrata, ali i jednog broja konzervativaca, koji bi da se osiguraju da se onaj ko je dobio 75 miliona glasova više nikada ne kandiduje. Tramp je za sve njih bio suviše svojeglav, nepredvidljiv i nije bio deo sistema koji je vodio SAD sve vreme, bez obzira ko je u prošlosti bio predsednik – smatra Krstić.

Merkel blokiranje smatra problematičnim

Nemačka kancelarka Angela Merkel smatra „problematičnim“ blokiranje naloga predsednika SAD Donalda Trampa na više društvenih mreža uključujući i Tviter, rekao je u ponedeljak njen portparol, objavila je agencija Beta.

– Moguće je intervenisati u slobodu izražavanja ali prema ograničenjima definisanim zakonima, a ne prema odluci uprave neke kompanije – rekao je portparol Angele Merkel Štefan Zajbert na konferenciji za novinare, prenosi agencija Frans pres. „Gledano iz tog ugla, kancelarka smatra problematičnim to što su nalozi američkog predsednika sada trajno blokirani“, kazao je on.