Uloga medija u pobedi Trampa (3): Novi predsednik ponosan na „ubistvo” tradicionalnih medija

Ilon Mask, „zamena za prvu damu”: Budućnost informisanja je na mreži Iks i u građanskom novinarstvu (foto: Screenshot/Instagram/@realdonaldtrump)

U nedavno objavljenom tekstu Njuzvika pod naslovom Donald Tramp je pobedio, ali najveći gubitnici su tradicionalni mediji, urednik Karlo Versano navodi razgovor Donalda Trampa, u tom trenutku pretendenta na mesto predsednika Sjedinjenih Američkih Država, sa popularnim autorom PBD podkasta Patrika Bet-Davida, u kome je domaćin čestitao gostu na „ubistvu tradicionalnih medija”, na šta je Tramp odgovorio:

„Jeste, ja sam to uradio, i ponosan sam zbog toga”.

Cenzolovka je već pisala o ključnoj ulozi podkasta u predizbornoj kampanji u SAD. Prema podacima upravo objavljenim u Vol strit džornalu, Tramp je ove godine gostovao u bar 20 podkasta. Gostovanje u podkastu Džoa Rogana dostiglo je više od 70 miliona kombinovanih pregleda, što okruženje Kamale Haris sada uzima kao prelomni medijski momenat za kampanju.

Vol strit džornal navodi da je i Haris ciljano gostovala u podkastima, i da je njeno najslušanije gostovanje bilo kod Aleksandre Kuper, gde ju je čulo više od osam miliona ljudi. U poslednjih mesec dana kampanje, skoro polovina Amerikanaca slušala je bar jedan podkast, i na taj se način informisala o izborima.

O smanjenom uticaju tradicionalnih mejnstrim medija govori i podatak da će Džo Bajden verovatno napustiti funkciju kao prvi predsednik SAD još od Frenklina Ruzvelta koji nije dao nijedan intervju za Njujork tajms.

U aprilu 2024. godine, Tajms je izdao saopštenje izražavajući zabrinutost zbog Bajdenovog izbegavanja intervjua. Opisao je to kao „opasan presedan“ i „zabrinjavajuće“ što je „tokom svog mandata tako aktivno i efikasno izbegavao pitanja nezavisnih novinara.“

Kamala Haris je prva predsednička kandidatkinja u modernoj istoriji koja je ignorisala magazin Tajm, a ni Donald Tramp nije dao intervju Njujork tajmsu, Vašington postu i CNN-u bar godinu i po dana.

Više od trećine mladih redovno prati vesti influensera

Ali, te davne 2016. godine situacija je bila bitno drugačija. Vesti kablovskih televizija su još uvek bile toliko popularne da su kritičari Trampa delimično optuživali CNN za njegovu pobedu. Navodili su kao dokaz neproporcionalno veliku minutažu koja je posvećena njegovim mitinzima.

Trampova izjava „mediji su neprijatelji naroda“ pomogla je tom procesu: postala je viralna i stvari za tradicionalne medije ubrzano kreću nizbrdo.

Sva je prilika da je kolaps do juče najvećih i najuticajnijih medija delimično baziran i na raspadu poslovnog modela. Deo liberalne, uticajne štampe, na primer, danas je neprofitan i nju finansiraju bogati pojedinci. Pored toga, smanjen je uticaj medija, dok među Amerikancima raste utisak da im se ne može u potpunosti verovati.

Tramp godinama podstiče nepoverenje u medije, dotle da traži da im se oduzmu dozvole, a nekima preti i zatvorom.

Prema podacima iz Njuzvikovog teksta, 2010. godine je oko 105 miliona domaćinstava u SAD bilo pretplaćeno na kablovsku televiziju. Ove godine, taj broj je pao na 68 miliona – 35 odsto manje.

Ovo, naravno, ne znači da su Amerikanci prestali da se interesuju za vesti. Oni ih traže na drugim mestima, kao što su podkasti, a sve više ih dobijaju i tako što slušaju influensere na društvenim mrežama.

U upravo objavljenom istraživanju Pju centra pod nazivom Američki influenseri vesti, navodi se da otprilike jedan od pet Amerikanaca kaže da redovno prati vesti koje plasiraju influenseri na društvenim mrežama. Znatno je veći procenat punoletnih i mlađih od 30 godina – 37 odsto.

Najveći broj vesti od influensera dolazi preko društvene mreže Iks, njih oko 85% je na bivšem Tviteru. Sa Instagrama ih je polovina, a nešto manje sa Jutjuba (44%).

Među influenserima koji prenose vesti malo je veći broj onih koji se eksplicitno identifikuju kao republikanci, konzervativci ili pristalice Donalda Trampa (27%) nego kao demokrate, liberali ili pristalice Kamale Haris (21%).

Gotovo svi influenseri povezani sa novinarskim organizacijama (njih 96%) prisutni su na platformi Iks (bivši Tviter). Nasuprot tome, influenseri koji nisu povezani s medijskom industrijom češće imaju naloge na platformama baziranim na video-sadržaju, kao što su YouTube i TikTok. Oni češće svoj sadržaj naplaćuju putem pretplata, donacija ili prodaje robe.

Ilon Mask, vlasnik mreže Iks, koga u Americi, zbog neobične bliskosti sa budućim predsednikom, neki zovu „zamenom za prvu damu“ (aludirajući i na poslovično nepoverenje Melanije Tramp prema medijima), izjavio je da „nešto nije u redu sa medijima“, i da je „budućnost na mreži Iks i u građanskom novinarstvu“.

Tramp traži oduzimanje dozvola za medije i zatvor za novinare

„Ubistvo” tradicionalnih medija ne mora nužno da se odnosi na ogromnu popularnost podkasta ili informisanje putem društvenih medija.

Prošlog novembra, Tramp je tužio dvadesetak medija i još dok je bio u kampanji više puta je spomenuo da nekim medijima treba oduzeti dozvolu za rad te da će neki novinari završiti u zatvoru.

Više od trećine mladih već se informiše preko influensera na društvenim mrežama, dok petina Amerikanaca redovno prati vesti koje plasiraju influenseri.

Nakon što je pobedio na izborima, Tramp je tužio televizijsku mrežu CBS News zbog intervjua sa demokratskom kandidatkinjom Kamalom Haris, koji je emitovan u programu „60 minuta“, tvrdeći, kako prenosi Vašington Post, da je montaža intervjua od strane mreže bila „obmanjujuća“ i da „predstavlja drzak pokušaj mešanja u predsedničke izbore u SAD-u 2024. godine“.

Tužba traži i neobično visoku odštetu – 10 miliona dolara. Zato što je, kako se navodi, „intervju oštetio prikupljanje novca za kampanju“. Tužba zahteva da CBS objavi kompletan snimak intervjua, kao i transkript odgovora Kamale Haris koji nije urednički obrađen.

Američki mediji su do sada bili zaštićeni Prvim amandmanom Ustava SAD i nizom zakona koji precizno regulišu njihov rad. To, međutim, i dalje ne znači da će nužno biti imuni na političke promene.

Donji dom američkog Kongresa prošle nedelje odbacio je predlog zakona prema kome bi neprofitne organizacije, u koje spadaju i neki mediji, grupe civilnog društva i univerziteti, mogle da arbitrarno izgube status i budu označene kao „podržavaoci terorizma“.

To bi bila regulativa slična onoj koja postoji u Izraelu, Rusiji, a slične ideje su razmatrane i u Srbiji i Republici Srpskoj. Sledeće godine će Trampovi republikanci imati većinu, i vraćanje ovog zakona na izglasavanje je već najavljeno.

* Autor je novinar i profesor novinarstva na Univerzitetu Napier u Edinburgu