Prema toj organizaciji UN za kulturu i obrazovanje, koja je danas objavila izveštaj o tom pitanju, tokom poslednjih pet godina u svetu je zabeležena „šira tendencija ka ilegalnoj upotrebi sile od strane policije i bezbednosnih snaga“.
Unesko je 2015. nabrojao oko petnaest protestnih skupova tokom kojih su novinari sprečeni da rade svoj posao, taj broj se više nego duplirao 2019. na 32.
Očekuje se da će se taj broj još povećati ove godine zato što je od januara do juna 2020. bio 21 skup obeležen napadima na slobodu medija, „uključujući povorke u kojima su novinari napadani, hapšeni i čak ubijani“, navodi Unesko.
Organizcija navodi da ti podaci ukazuju da je „novi zabrinjavajući prag pređen otkrivajući znatnu i rastuću pretnju za slobodu medija i slobodu pristupa informacijama u svim regionima sveta“.
Kao drugu zabrinjavajuću činjenicu Unesko ukazuje da je deset novinara ubijeno za vreme demosntracija tokom poslednjih pet godina.
„Pozivamo međunarodnu zajednicu i sve relevantne vlasti da paze na to da se poštuju osnovna prava“, rekla je generalna direktorka Uneska Odre Auzule u saopštenju.
Ona je podsetila da Unesko godinama vodi akcije među novinarima i snagama bezbednosti da osigura da mediji mogu da rade svoj posao bezbedno a da podaci sadržani u ovom izveštaju pokazuju da su potrebni mnogo veći naporu u tom smislu.
Silovanje ili cenzura: Na šta to smrdi Pepe le Tvor?
Deset medijskih sporazuma za „zajedničku budućnost” sa Kinom, zemljom cenzure i progona novinara
Snaga dobre priče: O mitologiji medija
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.