Urednik Vikiliksa: Proces protiv Asanža najveći napad na novinarstvo u svetu

Hrafnson je na konferenciji koju je organizovala novinarska organizacija FPA kazao da je osnivač Vikiliksa Asanž politički zatvorenik.

“To je krajnje politički slučaj. Bio je to politički slučaj i 2010. godine kada je američka vlada htela da sruši Vikiliks. Bio je to politički proces i kada su ljudi tražili ubistvo Asanža“, kazao je Hrafnson.

On je rekao da njegove tvrdnje o politički montiranom procesu protiv Asanža potvrđuje i to što je bivši šef CIA i sadašnji šef američke diplomatije Majk Pompeo optužio Vikiliks da je nevladina neprijateljska obaveštajna služba, a potpredsednik SAD Majk Pens je dva puta išao u Ekvador i čelnicima te zemlje nudio otpis duga od deset milijardi dolara za sporazum koji bi omogućio ekstradiciju Asanža u SAD.

“Stalno ponavljam da je Asanž politički zatvorenik“, kazao je Hrafnson i dodao da ga ne bi brinulo da se radi o klasičnom sudskom postupku, ali da se brine jer je to politički proces u kojem je na meti i budućnost novinarstva, a ne samo Asanž koji bi mogao da bude osuđen na 175 godina zatvora ako bude izručen.

Hrafnson je zaključio da je proces protiv Asanža najveći napad na novinarstvo u svetu. On tvrdi da bi izručenje Asanža SAD-u moglo sutra da omogući da svaki novinar bude izručen u zemlje čijim liderima se ne svidi njegovo izveštavanje i pisanje.

Poslanici u australijskom parlamentu Endrju Vilki i Džordž Kristensen takođe su upozorili da bi izručenje Asanža u SAD predstavljalo veoma opasan presedan.

“Veliki sam poštovalac američkog predsednika Donalda Trampa i britanskog premijera Borisa Džonsona, ali važnija mi je sloboda mišljenja i govora od obojice“, poručio je Kristensen.

Ročište o izručenju Asanža na britanskom sudu bi trebalo da počne naredne nedelje, a reč je o jednom od najvećih slučajeva te vrste u Velikoj Britaniji.

Britanski sud odbacio je zahtev advokata osnivača Vikiliksa o prolongiranju saslušanja o njegovom izručenju. Asanžovi advokati zatražili su odlaganje saslušanja za tri meseca, što je odbio prvostepeni sud Vestminister. Advokati su dodatni rok tražili za pripremu odbrane uz obrazloženje da je reč o veoma kompleksnom i obimnom slučaju.

SAD, između ostalog, Asanža optužuje za kršenje zakona o špijunaži iz 1917. godine.

Asanž je u 2012. zatražio azil u ambasadi Ekvadora u Londonu, a kako bi izbegao suđenje u Švedskoj, gde se tereti za navodni seksualni napad.

On je priveden 11. aprila 2019. u ambasadi u Londonu, a potom je uhapšen zbog kršenja uslovne kazne. Sud je Asanža zbog toga osudio na zatvorsku kaznu u trajanju od 50 nedelja.

Ukoliko britanski sud prihvati zahtev SAD o izručenju Asanža, slučaj bi mogao da bude prenet na viši sud, a potom i na Evropski sud za ljudska prava. Stručnjaci veruju kako bi njegov slučaj o izručenju mogao da potraje i dve godine.