Vladimir Radomirović kaže da je na čitaocima i gledaocima da ocene kako su se novinari snašli za vreme korone.
Smatra da su novinari dobro izveštavali i da izveštavaju, pošto je ovo stanje koje će trajati i više se ne zna koliko dugo.
„Da su nosili dobre informacije i da je tu bilo i problema sa organima javne vlasti, da su neke kolege privođenje na početku vanrednog stanja što nije dobro i što se u međuvremenu razrešilo srećom i nadam se da će ti postupci biti okončani i da naše kolege ne trpe nikakve posledice“, ocenjuje rad kolega Radomirović.
Istakao je da im je u UNS-u bilo važno je da pomognu kolegama širom zemlje i da su podelili 10.000 zaštitnih maski po celoj Srbiji.
Dodaje da je to najmanje što su mogli da urade da oni rade posao kako treba u korist građana ove zemlje.
Premalo poređenja sa drugim zemljama
Radomirović ukazuje da su mediji imali premalo poređenja stanja u Srbiji sa onim u drugim zemljama.
Pre mesec danana je gledao intervju s američkim stručnjakom Entonijem Faučijem, pošto je on na početku govorio da maske nisu velika zaštita a onda je promenio tu priču da svi treba da nose maske.
Onda je on, objašnjava Radomirović, potvrdio da je to namerno rekao na početku, jer nije bilo dovoljno zaštitne opreme za medicinske radnike, lekare, sestre i da je želeo tako da spreči navalu na radnje da ne nestanu sve maske.
Predsednik UNS-a je naglasio da niko u Americi nije napao Faučija zbog toga, a ovde smo imali situaciju da se govori da nemamo dovoljno opreme, da država nije spremno dobro reagovala.
„Pa nijedna država nije reagovala kako treba u ovoj situaciji. Pa to nam nedostaje ta vrsta poređenja, da mi uvek mislimo da je kod nas najgore a ne poredimo se sa nekim drugim zemljama mnogo bogatijim koje se nisu snašle u ovoj krizi“, upozorio je urednik „Pištaljke“.
Naveo je i da smo u situaciji kada je kako kaže stao normalan život, nema više tih masovnih okupljanja i to će tako potrajati.
Dodaje da ne znamo kada će biti otvorena pozorišta, bioskopi kada ćemo moći na utakmice, iako je Srbija bila retka zemlja koja je bila otvorila tribine…..
„Sigurno ćemo posledice ovoga osećati godinama, kada popusti taj psihološki pritisak koji je čini mi se još uvek negde na sredini da će biti i mnogo psihičkih problema s kojima ćemo morati kao društvo da se suočimo“, ukazuje Radomirović.
Ako smo mi na nešto navikli u zemlji to su krizne situacije.
I dalje se borimo protiv najveće sile na svetu
Prošle nedelje je glavna tema bila godišnjica „Oluje“, i Radomirović smatra i da smo i tu nedovoljno obratili pažnju kako se u zapadnoj javnosti govori, odnosno, kako ističe, „ne govori o etničkom čišćenju u Hrvatskoj“.
Rekao je da se podsetio knjige Bila Klintona, gde on kaže, navodi Radomirović, da je navijao za Hrvate i da je odobrio da hrvatsku vojsku obučava jedna privatna firma koja je angažovala penzionisane američke oficire.
„U to vreme 1995. a i kasnije 1999., Srbija se nije borila samo s jednim neprijateljem već sa najvećom silom na ovom svetu i to je ono što mi još ne vidimo, da se mi i dalje borimo protiv onoga što je pre svega Amerika postavila u u vojnom smislu a i u smislu odnosa javnog mnjenja na zapadu prema onome što se događalo u Jugoslaviji do danas“, naglasio je Radomirović.
Uvek je dobar trenutak za istinu
Na pitanje da li je period epidemije trenutak da se sve iznese i sve raščisti ili postoje trenuci kada to uraditi, naglasio je da je uvek dobar trenutak za istinu, informacije koje su nam preko potrebne.
„Ja sam urednik portala „Pištaljka“ koji obeležava deset godina, od kada objavljujemo na desetine strogo poverljivih dokumenata zahvaljujući radu naših novinara koji su uspevali da skinu oznaklu poverljivo ili zahvaljujući uzbunjivačima koji su nam dostavljali ta dokumenti ukazivali na nezakonitosti“, kazao je Radomirović.
Takođe, istakao je da i dalje pokušavaju javnosti da pruže što više informacija, jer je to, kako kaže uostalom naš novac koji se tako troši, a mi moramo da znamo kao se troši.
„Moramo da se odnosimo prema državi kao jednom velikom novčaniku i moramo znati kako se on troši“, zaključio je on.
Naveo je i da su mediji koristili pomoć države, ali da će mnogi ako potraje ova kriza još nekoliko meseci, godinu, doći u situaciju da ne mogu da isplaćuju plate, da će sigurno doći do zatvaranja nekih medija što bi, ocenjuje, bilo loše po sve nas.
„Naše kolege iz Evropske federacije novinara su napravili uputstvo kako da se pomogne pre svega lokalnim medijim i mi ćemo, ako ova kriza potraje, tražiti pomoć pre svega lokalnim medijima, ali i da građani koji taj novac daju znaju za šta ga daju i da da će dobiti nepristrasno informisanje“, poručio je Radomirović.
Administracija ne sluša građane
Reagujući na naslove u štampi protiv seče šuma, Radomirović ukazuje da je jedan od problema sa našom administracijom što ne sluša građane posedno na lokalnom nivou i ne omogućava im da učestvuju u javnim raspravam šta će se graditi i gde. I onda, kaže, dolazi do ovakvih akcija, koje pokušavaju da spreče nešto što je neko osmislio bez konsultacija građana.
Drago mu je da su ovakve akcije uspešne.
„Bio sam svedok na Novom Beogradu gde živim, nekoliko puta su se građani organizovali da spreče uništavanje zajedničke imovine. To je bitno da se građani osnaže i da reaguju u ovakvim situacijama. I ne znam zašto je potrebno da je morao predsednik države da učestvuje u tome i da sad on brani javni interes. Zar nije mogao neko na nižim nivoima da uvidi grešku i reaguje na vreme“, zapitao se Vladimir Radovanović predsednik UNS-a i urednik portala „Pištaljka“.
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.