Vale: Napadi na sve žene koje iznose svoje mišljenje na Fejsbuku ili Tviteru, ne samo na novinarke i aktivistkinje, još su jedna pandemija

Elodi Vale (Elodie Vialle) je konsultantkinja za digitalnu bezbednost i slobodu izražavanja i koautorka nedavnog izveštaja američkog PEN-a, međunarodne organizacije koja štiti pisce i novinare, na temu odbrane novinara na društvenim mrežama.

Vale je saradnica The Institute for Rebooting Social Media (Instituta za ponovno podizanje društvenih mreža) na Univerzitetu Harvard u SAD i bivša stipendistkinja Najt-Valas univerziteta u Mičigenu, koja trenutno u Francuskoj obučava redakcije kako da se izbore sa napadima na internetu.

Na platformama se napadaju sve žene koje iznose svoje mišljenje

Cenzolovka: Da li su novinarke disproporcionalno češće meta napada od svojih muških kolega?

Elodi Vale: Da, novinarke i pripadnici marginalizovanih grupa su disproporcionalno više targetirani.

Generalno posmatrano, možemo reći da način i intenzitet napada na internetu na devojke i žene u celom svetu predstavlja još jednu pandemiju. One se sistematski isključuju sa digitalnih platformi. Nije to problem koji se tiče samo novinarki i aktivistkinja, s tim se susreće manje-više svaka žena koja iznosi svoje mišljenje na Tviteru, Fejsbuku i na drugim platformama.

Targetirane novinarke nemaju uvek podršku poslodavaca. Napadi na mrežama predstavljaju sistemski rizik i za njih. Svi imaju protokole ako dođe do požara u zgradi. Treba da imaju plan i kada se novinari suočavaju sa zlostavljanjem na internetu

Napadi na društvenim mrežama i na internetu vode, između ostalog, do autocenzure. Istraživanje Ženske medijske fondacije (Women’s Media Foundation) iz 2018. godine pokazalo je da je trećina svih ispitanica razmišljala da napusti profesiju zbog napada na internetu.

Nedavna studija koju je objavio UNECKO ustanovila je da je 20 odsto novinarki koje su napadane na internetu iskusilo i napade u stvarnom životu.

Iz svega možemo da zaključimo da onlajn napadi predstavljaju značajnu pretnju za novinarstvo kao profesiju, za medijske slobode i slobodu izražavanja.

Cenzolovka: Radite kao konsultant za PEN Amerika, gde ste pomogli da se napravi značajan program za odbranu protiv napada na internetu. Na koji način?

Vale: Pre svega, treba da priznamo da se nasilje na mrežama i na internetu događa, i da to predstavlja jedan od najvećih problema za novinarstvo danas. PEN Amerika je nedavno objavio izveštaj, čija sam jedna od autorki skupa sa Viktorijom Vilk (Viktorya Vilk) i Metom Bejlijem (Matt Bailey), pod nazivom „Zlostavljanje nema opravdanje” (No Excuse for Abuse), koji se bavio odgovorima na pitanje šta sve platforme već sada mogu da urade da pomognu korisnicima, i to pre svega novinarima, da se suprotstave onlajn napadima.

Ovde je jedan od najvećih problema to što su novinarkama i novinarima društvene mreže potrebne za rad. Oni nisu u mogućnosti da se isključe kada su napadani, jer moraju da nastave da rade, da budu u kontaktu sa svojom publikom, da podele svoje tekstove, da ostanu u kontaktu sa svojim izvorima i slično.

Zbog toga smo tražili načine da se suprotstavimo napadima, a da pritom ne potkopamo slobodu govora.

Situacija je alarmantna, a za zakone treba mnogo vremena

Cenzolovka: Vi pristupate problemu sa praktične strane. Do sada smo uglavnom slušali o rešenjima koja su za cilj imala da se platforme zakonski sankcionišu ili obavežu.

Vale: Naš je cilj bio da se posvetimo proizvodu, a ne zakonima. Donošenje takvih zakona zahteva vreme i u raznim delovima sveta takvi zakoni mogu biti upotrebljeni protiv novinara. A situacija je alarmantna. Zbog toga je naš prioritet bio da se fokusiramo na osmišljavanje platformi.

Cenzolovka: Da li ste od njih dobili neki konkretan odgovor?

Vale: Zasad znamo da su otvoreni za razgovor. Sastajemo se sa njihovim predstavnicima i nadamo se da će primeniti naše preporuke.

U mnogim zemljama trolovi se sve više organizuju i ne treba da potcenjujemo nivo sofisticiranosti njihovih napada. Možete se osećati veoma izolovano i usamljeno ako se suočite sa onlajn napadima koje sponzoriše država

Cenzolovka: Te preporuke se tiču zaštite novinarki i novinara na društvenim mrežama?

Vale: Na to pitanje nije lako odgovoriti. Naravno da želimo da omogućimo da svi korisnici koji se suočavaju sa napadima na platformama mogu da pristupe dodatnoj zaštiti.

Novinari su, zbog posla kojim se bave, neka vrsta javnih ličnosti. Zbog svog rada, oni su više izloženi zastrašivanju, pretnjama i napadima na mrežama. Dakle, dajemo prednost ljudima koji su u najvećoj meri targetirani zbog onoga ko su i čime se bave. Novinari se već nalaze među najugroženijim korisnicima interneta. Ali, naravno, želimo da svi imaju koristi od potencijalnih promena.

Cenzolovka: Kako će platforme moći da prepoznaju ko je od korisnika novinar ili novinarka?

Vale: Verujemo da bi svi korisnici trebalo da imaju pristup alatima i funkcijama na platformi kako bi bili zaštićeni od napada na mrežama. Međutim, alate je potrebno izgraditi imajući na umu potrebe najugroženijih korisnika, posebno novinara koji pripadaju marginalizovanim grupama.

Potpuno ste u pravu da je nezgodno, pa čak i rizično da društvene mreže definišu šta znači biti novinar jer postoji mnogo suprotstavljenih definicija. Jedan deo rešenja je da platforme uspostave partnerske odnose sa lokalnim organizacijama civilnog društva koje rade sa novinarima i medijskim organizacijama. Ali, na kraju dana, svaki kreator sadržaja i svaki korisnik treba da bude zaštićen.

Kako se suprotstaviti treniranim botovima?

Cenzolovka: U Srbiji i širom Balkana postoji neverovatno veliki broj botova, pri čemu je već utvrđeno da mnogi rade za vlast. U poslednje vreme je primećeno da oni ne samo što su vešti u korišćenju društvenih mreža već su vešti i u odabiru reči koje koriste za upućivanje pretnji. Sada su u pitanju dvosmislene formulacije koje na sudovima ne prolaze kao napadi. Postoji li način da se suprotstavimo veštim, treniranim trolovima?

Vale: To je dobro pitanje. U mnogim zemljama trolovi se sve više organizuju i ne bi trebalo da potcenjujemo nivo sofisticiranosti njihovih napada. Možete se osećati veoma izolovano i usamljeno ako se suočite sa onlajn napadima koje sponzoriše država.

Mreže profesionalne podrške moraju biti jače, kolege moraju da pomažu drugim kolegama. Uznemiravanje na mreži nije samo slanje pretnji smrću. Zbog toga je PEN Amerika objavio pregled taktika napada koje se baziraju na našem dosadašnjem radu i treninzima koje držimo.

Rizično je da društvene mreže definišu šta znači biti novinar… Na kraju krajeva, svaki kreator sadržaja i svaki korisnik treba da bude zaštićen

Cenzolovka: Da li možemo da govorimo o trendovima i taktikama koje trenutno koriste trolovi?

Vale: Jedna od najrasprostranjenijih taktika je doksing. Trolovi prikupljaju lične podatke o svojim metama i naširoko ih dele. Oni mogu da pronađu vašu sliku na društvenim mrežama; mogu da podele vašu adresu ili informacije o vašoj deci i sve ostalo što mogu da nađu o vama na internetu, i u takvim slučajevima je teže reći da je u pitanju nezakonita radnja.

Zbog toga smo veoma pažljivo pogledali uslove usluga svih platformi i ispostavilo se da većina ovakvih pretnji predstavlja njihovo kršenje. Zbog toga od platformi moramo napraviti saveznike. Oni daju prostor pretnjama, ali mogu postati deo rešenja i to bez podrivanja slobode govora.

Cenzolovka: Kako je u Francuskoj, gde sada držite treninge lokalnim redakcijama?

Vale: Još uvek ima napada na novinarke na internetu, a ja radim sa redakcijama na uspostavljanju protokola kako da se nosimo sa ovim napadima. Zapravo, jedan od problema jeste to što targetirane novinarke nemaju uvek i nužno podršku poslodavaca. Zato objašnjavam kako napadi na mrežama predstavljaju sistemski rizik za poslodavce. Svi imaju protokole ako dođe do požara u zgradi. Nema razloga da nemaju plan kada se novinari suočavaju sa zlostavljanjem na internetu.