Ilustracija: Cenzolovka
Izjava da su „novinari neprijatelji naroda“, koju je lansirao Donald Tramp u vreme svoje prve predsedničke kampanje, tokom godina je postala omiljeni slogan diktatora širom sveta.
Kao da je tim rečima otvorio vrata lažnim vestima, normalizovao napade na medijske radnike i spustio nivo javnog diskursa na rečnik ulice. U poslednjih nekoliko meseci, Tramp, ponovo u ulozi predsedničkog kandidata, više i ne filtrira šta govori, pa Sjedinjene Američke Države i svet ulaze u novu fazu, u kojoj nas više ništa izrečeno ne čudi, ne plaši i ne odbija.
U Americi kandidati menjaju ponašanje prema medijima tokom kampanje, menjaju pristup medijima i njihovi vlasnici, a i sami mediji redefinišu svoju ulogu.
Neprekidni napadi i vređanje medija
Kako se predsednička kampanja u Sjedinjenim Američkim Državama približava vrhuncu 5. novembra, republikanski kandidat i bivši predsednik Donald Tramp je još jednom pojačao rat protiv medija, verbalno napadajući novinare više od 100 puta u poslednja dva meseca.
Ipak, o ovim se napadima u samim medijima retko kad nešto čuje.
Tokom predsedničke kampanje u SAD, kandidati menjaju svoj pristup medijima, menjaju se i oni koji te medije poseduju, a i sami mediji redefinišu svoju ulogu
Reporteri bez granica, međunarodna organizacija sa sedištem u Parizu, duboko su zabrinuti što američki mediji – a samim tim i šira javnost – postaju ravnodušni prema egzistencijalnoj pretnji koju Trampovi napadi predstavljaju za slobodu medija u Americi, kaže se u nedavnom saopštenju ove organizacije.
Za osam nedelja, koliko su Reporteri sprovodili istraživanje (od 1. septembra do 24. oktobra), Tramp je tokom javnih nastupa vređao, napadao ili pretio medijima najmanje 108 puta. Ne računajući objave na društvenim mrežama ili izjave drugih iz njegovog tima.
Primeri koje je prikupila ova organizacija uključuju izjave tipa „lažni mediji“, ali i ekstremnije reakcije, kao kada je Tramp pozvao da ABC News bude kažnjen nakon što je emitovao njegov predsednički duel sa Kamalom Haris kojim nije bio zadovoljan. Tada je izjavio da će, ako on bude izabran, kompanija Comcast – matična kompanija NBC News i MSNBC – biti istražena zbog „izdaje“.
Nakon što je u maju 2022. godine procureo nacrt odluke Vrhovnog suda kojom se oduzima pravo na abortus, Tramp je izjavio da novinari koji su objavili tu informaciju treba da budu zatvoreni dok ne otkriju svoje izvore.
GLEDANOST POJEDINIH PODKASTA TRADICIONALNI MEDIJI NE MOGU NI DA SANJAJU
Većina medija radi svoj posao profesionalno, ali je procena onih koji vode kampanje da su njihovi čitaoci politički već opredeljeni. Budući da ankete ukazuju na to da je vrlo neizvesno ko će biti pobednik, kampanje radije šalju svoje kandidate na mesta sa kojih mogu da se obrate – neopredeljenim glasačima.
Kamala Haris se, tako, nedavno obrela na podkastu pod nazivom „Pozovi njenog ćaleta“, što je, po pisanju stručne štampe, najpopularniji podkast na svim američkim listama, odmah iza Džoa Rogana.
Ima najveću žensku publiku na svetu, kada su podkasti u pitanju. Idejni tvorac, Aleksandra Kuper, među najplaćenijim je podkasterima na planeti. Prema navodima iz štampe, ove godine je zaradila 100 miliona dolara za ekskluzivni ugovor sa SiriusXM-om.
Njenu publiku čine žene od tridesetak godina – upravo ona populacija kojoj je važno pravo na abortus, i izašle bi na glasanje da to pravo sačuvaju.
Haris je posle toga gostovala na podkastu „All that smoke“, koji vode dva bivša NBA igrača, Mat Barns i Stiven Džekson. Podkast u velikom broju slušaju crni muškarci, upravo oni čiji glasovi nedostaju Haris da bi pobedila na izborima, kako demografske analize sugerišu.
I Tramp je preskočio pozive velikih medija i umesto toga se odlučio na podkaste. Najviše je odjeknuo njegov tročasovni razgovor sa Džoom Roganom. On vodi najslušaniji podkast u Americi, koji samo na plaćenoj platformi Spotifaja ima 11 miliona slušalaca po epizodi.
Trampovo gostovanje od pre par dana do sada videlo preko tri miliona ljudi na Jutjubu. To je gledanost o kojoj tradicionalni mediji više ne mogu ni da sanjaju.
Čemu onda služe američki mediji u kontekstu izbora? Pre svega, oni su tu da vrše svoju osnovnu funkciju – da izveštavaju blagovremeno i istinito. Oni su i mesto kome se većina Amerikanaca okreće da bi saznala ko je pobedio na izborima.
Novinar Taker Karson: Tatica i nevaljale devojčice
Trampov rečnik, na koji je većina Amerikanaca, čini se, oguglala, kao da je oslobodio i druge javne ličnosti koje ga podržavaju. Tako je na nedavnom mitingu u američkoj državi Džordžija, bivša zvezda kanala Foks News, a sada samostalni voditelj na mrežama, Taker Karlson, uporedio SAD pod Trampom sa nevaljalom tinejdžerkom koju disciplinuje otac.
„Ako dozvolite svojoj petnaestogodišnjoj ćerki, pod uticajem hormona, da zalupi vratima i pokaže vam srednji prst, toga će biti sve više”, rekao je Karlson. „Mora postojati trenutak kada se tata vrati kući.”
Procena onih koji vode predsedničke kampanje je da su čitaoci tradicionalnih medija politički već opredeljeni. Kako je vrlo neizvesno ko će biti pobednik, kandidati radije odlaze na mesta sa kojih mogu da se obrate neopredeljenim glasačima – na podkaste
Prema izveštajima medija, nakon što je Karlson to izgovorio, publika je prasnula u gromoglasne ovacije.
„Tata se vratio kući i on je besan. Bez obzira što su deca neposlušna, on ih voli. A kad se tata vrati kući, jel znate šta će da kaže – ti si bila nevaljala mala devojčica, i sada ćeš dobiti po turu. I ne, mene neće boleti više nego tebe. Neće. Neću da te lažem. Tebe će da boli mnogo više nego mene. I to si i zaslužila. Snažno ću te izbubecati jer si bila loša devojčica i zato to moramo da rešimo ovako“, rekao je, između ostalog, Taker Karlson.
(Uzgred budi rečeno, dok je vaša reporterka prevodila ove Karlsonove izjave, osećala je tako snažnu nelagodu, da je posao pokušala da prepusti veštačkoj inteligenciji – Chat GPT-ju. I to je bio prvi put da odgovor, bez obzira na to što je u pitanju plaćena verzija softvera, nije dobila. Veštačka inteligencija možda nije imala nelagodu, ali je izjava shvaćena na sličan način. Izjava je očigledno toliko seksualno sugestivna, da je i Chat GPT odbio da učestvuje u njenom prevođenju.)
Narečena Karlsonova paralela se očigledno dopala publici. Kasnije, kad se Tramp pojavio na sceni, masa ja počela da viče „Tata se vratio kući“.
Mask: Zašto niko ne izvrši atentat na Kamalu Haris?
Pored Karlsona, druga velika (medijska) zvezda koja je na Trampa uložila ne samo svoje vreme i uticaj, nego i novac (prema poslednjim podacima iz medija, u pitanju je 75 miliona dolara), jeste vlasnik mreže X Ilon Mask. Osim što je do sada više puta nastupao na mitinzima sa Trampom, Mask u postovima na mreži X, koje korisnici dobijaju u fidu bez obzira na to da li prate Maska ili ne, ne samo da promoviše ovog kandidata i Republikansku stranku, nego koristi platformu za obračunavanje sa demokratama. Javno je postavio i pitanje zašto niko ne pokuša da izvrši atentat na Kamalu Haris.
Objavio je fotografiju generisanu pomoću veštačke inteligencije na kojoj je Haris obučena kao ‘komunistički diktator’. Podelio je i video u kojem Haris navodno sebe naziva ‘najvažnijim izborom za unapređivanje različitosti’, a da nije napisao da je u pitanju parodija.
Uglavnom, Mask ja otišao daleko od sopstvene izjave na Tviteru nakon što je kupio ovu kompaniju, kada je rekao: „Da bi Tviter zaslužio poverenje javnosti, mora biti politički neutralan, što praktično znači da će podjednako uznemiravati krajnju desnicu i krajnju levicu.“
Fejsbuk i Zakerberg: Kako se praviti mrtav
Ilon Mask, naravno, nije jedini medijski mogul koji podržava određenu političku opciju. O Rupertu Murdoku i njegovom uticaju su već snimljeni filmovi i serije. Tu je, na drugoj strani, udovica Stiva Džobsa, Lorin Pauel Džobs, vlasnica uticajnog magazina Atlantik, koja otvoreno, novčano i ličnim zalaganjem podržava svoju dugogodišnju prijateljicu Kamalu Haris.
Iza Kamale je stala i Opra Vinfri, ali mnogo diskretnije. Bil Gejts se do sada nije javno izjasnio kog kandidata podržava, ali je privatno dao veću svotu novca kampanji Kamale Haris. Slično je postupio i Majk Blumberg. Mark Zakerberg (Fejsbuk) do sada nije podržao nijednog kandidata, i izgleda da će tako i ostati.
Vašington post: Demokratija umire u po bela dana
Pre nekoliko dana je na scenu stupio i Džef Bezos, osnivač Amazona i vlasnik Vašington posta, jedne od najuglednijih dnevnih novina u Americi. Pošto je uredništvo Posta već napisalo tekst kojim obrazlaže zbog čega podržava Kamalu Haris za predsedničkog kandidata (medijska praksa koja postoji već decenijama), vlasnik Bezos je odlučio da povuče tekst iz štampe. Objasnio je da novina neće podržati nijednog kandidata.
Kolateralna šteta odluke vlasnika da Vašington post ne podrži nijednog kandidata ispao je večiti rival, Njujork tajms, budući da je jedan broj ljudi i njima otkazao pretplatu, navodeći Bezosa kao razlog, očigledno pomešavši dve medijske kuće
Bezos je, inače, vlasnik nekog broja kompanija koje računaju na državne ugovore, u čemu neki vide razlog za takvu odluku. Reakcije su bile brze – više od 200.000 otkazanih pretplata, nekoliko ostavki u znak protesta, do otvorenih pisama viđenih bivših i sadašnjih novinara i saradnika.
Čuveni slogan Vašington posta „Demokratija umire u mraku“ je na društvenim mrežama već preokrenut na „Demokratija umire u po bela dana“. Kolateralna šteta je tu ispao Njujork tajms, večiti rival Vašington posta, budući da je jedan broj ljudi i njima otkazao pretplatu, navodeći Bezosa i Kamalu kao razlog, očigledno pomešavši dve medijske kuće.
Vašington post nije jedina novina koja ove godine neće podržati kandidata na predsedničkim izborima. Isto su pod pritiskom vlasnika odlučili i LA tajms (urednik editorijala odmah dao ostavku), USA tudej, Tampa Bej tajms i drugi manji mediji.
PRIPREMA NAJVEĆIH MEDIJA ZA PROVERU PODATAKA I OBJAVLJIVANJE REZULTATA
Da bi dali istinitu procenu o tome ko je pobedio u određenoj saveznoj državi, medijske organizacije primenjuju sopstvenu analizu dostupnih podataka. Budući da utvrđivanje pobednika na izborima može potrajati više dana, tokom kojih će se, sudeći prema prethodnim iskustvima, neutemeljene tvrdnje o prevari u glasanju širiti — medijski rukovodioci priznaju da je na njima odgovornost da pomognu publici da razume nijanse procesa brojanja glasova.
Stoga je Asošijated pres, kome veruje veliki deo stanovnika SAD, već objavio da je zaposlio povećan broj ljudi čiji će posao biti da brzo analiziraju i prenesu sve nijanse. Slično razmišlja i CNN, koji je iz istih razloga zaposlio dodatni broj advokata zaduženih da prate izbore.
CBS njuz je već prošle godine otvorio odeljenje za proveru činjenica i borbu protiv dezinformacija, pod nazivom CBS News Confirmed. U ovom odeljenju radi oko 20 novinara, a na dan izbora, ovaj tim će pažljivo proveravati sve tvrdnje koje bi se mogle pojaviti u vezi sa problemima kao što su kvarovi na mašinama za glasanje ili poteškoće na biračkim mestima.
Njujork tajms planira da rasporedi dodatne novinare širom zemlje kako bi pratili brojanje glasova u ključnim okruzima i na biračkim mestima. Proces brojanja glasova uključuje složeni mehanizam rada lokalnih i državnih izbornih zvaničnika.
Ipak, iskustvo je pokazalo, dosta toga će zavisiti i šta birači budu čuli od svojih političkih predstavnika na dan izbora, kao i to da li će mediji i društvene mreže širiti ili gušiti lažne vesti i govor mržnje. Budući da je Taker Karlson, bivši novinar i lice kome se veruje ili mu se nekad verovalo, u zavisnosti od toga koga pitate, na poslednjem Trampovom mitingu u Njujorku rekao kako je nemoguće da Kamala Haris pobedi, i da se demokrate spremaju da pokradu izbore, ostaje da se vidi da li će tako pripremano glasačko telo prihvatiti izborni poraz. Ako ga u stvarnosti uopšte bude bilo.
Deset medijskih sporazuma za „zajedničku budućnost” sa Kinom, zemljom cenzure i progona novinara
Silovanje ili cenzura: Na šta to smrdi Pepe le Tvor?
Vučić i Tramp: Netrpeljivost prema medijima i podrugljivo odbacivanje drugačijeg mišljenja
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.