Vikiliks: Advokati Džulijana Asanža tvrde da su „američke vlasti planirale da ga ubiju“

Asanž je u strogo čuvanom londonskom zatvoru Belmarš od 2019. godine, a američke vlasti ga traže zbog otkrivanja tajnih vojnih dosijea 2010. i 2011. godine.

Na dvodnevnom saslušanju u Višem sudu, koje je počelo u utorak, Asanžov pravni tim je istakao da bi njegovim predavanjem Americi bili prekršeni zakoni Ujedinjenog Kraljevstva.

Ako žalba bude odbijena, Asanž bi mogao da bude izručen u roku od nekoliko nedelja.

Osnivač Vikiliksa nije se pojavio na početku suđenja u Londonu na kojem bi Viši sud trebalo da donese konačnu odluku hoće li on biti izručen iz Velike Britanije u Ameriku.

Viši sud u London je 2021. godine doneo odluku da bi trebalo da bude izručen, odbacujući primedbe da bi zbog lošeg mentalnog zdravlja mogao da oduzme sebi život u američkom zatvoru.

Naredne godine, Vrhovni sud je potvrdio tu odluku, a tadašnja sekretarka unutrašnjih poslova Priti Patel je potpisala nalog za izručenje.

U tekućem postupku, odbrana Asanža pokušava da obori tu odluku Patel i prvostepeno sudsko rešenje.

Asanž kaže da se protiv njega vodi politički postupak i njegovi advokati ističu da će se obratiti Evropskom sudu za ljudska prava ako mu žalba bude odbačena.

Prvog dana suđenja, Edvard Ficdžerald, jedan od advokata 52-godišnjeg Australijanca, tvrdio je da je američki zahtev politički motivisan.

„Gospodin Asanž je razotkrio ozbiljan kriminal“ kada je obelodanio dokumente o kojima je reč, rekao je Ficdžerald pred sudom.

Rekao im je da se protiv njegovog klijenta vodi proces „zbog uobičajene novinarske prakse pribavljanja i objavljivanja poverljivih informacija – informacija koje su i istinite i od očiglednog i važnog javnog interesa“.

Mark Samers, još jedan od advokata Asanža, rekao je da SAD traže odmazdu zbog političkih mišljenja Asanža, što je, kako je naglasio, jedna od mnogih prepreka za izručenje.

„Ovo je klasičan primer odmazde države zbog izražavanja političkog mišljenja“, rekao je Samers.

Advokati su rekli i da je njihov klijent bio u „stvarnom riziku od postupanja CIA-e [Centralne obaveštajne agencije] ili drugih agencija“, što je pravno delikatan način da se kaže da bi mogao da bude ubijen ili povređen.

Njihova tvrdnja – koja još nije potkrepljena dokazima – jeste da je CIA planirala da ubije Asanža tokom sedam godina dok je bio u ekvadorskoj ambasadi u Londonu, od 2012. do 2019. godine.

‘Tramp je tražio plan kako likvidirati Asanža“, tvrde advokati

Samers je rekao sudijama da je tadašnji predsednik SAD Donald Tramp tražio „detaljne opcije“ kako da Asanž bude ubijen.

„Čak su i napravljeni nacrti planova“, rekao je on, dodajući da postoje dokazi o toj, kako je dodao, „zaista neverovatnoj ideji“.

Samers je rekao da je navodni plan „propao jer britanske vlasti nisu bile baš oduševljene idejom da odobre tako dramatičan plan ili čak pucnjavu na ulicama Londona“.

„Dokazi su pokazali da su SAD bile spremne na sve, pa i na zloupotrebu sopstvenog krivičnog pravosudnog sistema, kako bi izbegle da američki zvaničnici ne odgovaraju za mučenja/ratne zločine počinjene u zloglasnom ‘ratu protiv terorizma’, i da likvidiraju i uguše one aktere i sudove koji su voljni i spremni da pokušaju da odgovorne za te zločine privedu pravdi“, naveli su advokati u pisanom podnesku sudu.

„Gospodin Asanž je bio jedna od tih meta“, dodali su.

Dva glavna detalja s početka suđenja

Analiza Dominik Kašani, BBC reporter iz Višeg suda

Mark Samers, jedan od Asanžovih advokata, osporio je sve dokaze koji su izloženi na prvostepenom ročištu kada se odlučivalo o izručenju.

Kako je rekao, curenje podataka iz američkih bezbednosnih agencija je toliko česta – on ju je nazvao rutinom – da je čitav ešalon novinara izgradio karijere zahvaljujući takvoj praksi.

Niko, kaže, nije nije procesuiran za objavljivanje takvih dokumenata, pitajući se zašto onda gone njegovog klijenta.

Prethodno je istakao da je Amerika planirala da kidnapuje i ubije Asanža dok je sedam godina bio u ambasadi Ekvadora u Londonu.

Sudija Džonson je zatim upitao da li je neko procesuiran za curenje ovakvih dokumenata kao što Amerika tereti Asanža da je otkrio imena izvora.

To je suština slučaja u Americi, da je Asanž ugrozio živote poverljivih doušnika u Iraku i Avganistanu koji su pomagali snagama u borbi protiv pobunjenika i terorističkih grupa.

Šta je uradio Asanž?

Vikiliks je objavio hiljade poverljivih dokumenata američke vojske za koje odbrana Asanža tvrdi da su stigli od bivše američke obaveštajke Čelzi Mening.

Još 2013. Mening je osuđena na 35 godina zatvora zbog curenja ovih dokumenata.

Ovu presudu je kasnije predsednik Barak Obama ublažio, pošto je odslužila četiri godine robije.

Ipak, to nije bio kraj pravnih poteškoća za Mening.

Kada je 2019. Asanž optužen po 17 tačaka za špijunažu, američka Velika porota je tražila od Mening da svedoči protiv osnivača Vikiliksa.

Ali je ona odbila navodeći da bi pre „umrla od gladi“, nego da sarađuje.

Ta odluka ju je koštala, za svaki dan koji je trebalo da svedoči platila je kaznu po 500 dolara.

Ostala je iza rešetaka još dve godine, do trenutka kada je konačno puštena na slobodu morala je da plati 250.000 dolara.