Vikiliks: Asanžu odbijena mogućnost da se žali na izručenje Americi

Prema rečima portparola suda, žalba osnivača Vikiliksa je „neosnovana“.

Ova odluka predstavlja ozbiljan udarac za Asanža, koji se nadao da će izbeći izručenje.

Asanža u SAD traže zbog objavljivanja hiljada poverljivih dokumenata na sajtu Vikiliks tokom 2010. i 2011.

Slučaj će sada biti vraćen sutkinji koja je prvobitno razmatrala zahtev Sjedinjenih Država za izručenje.

Očekuje se da će Priti Patel, britanska ministarka unutrašnjih poslova, doneti konačnu odluku o izručenju.

Čak i u ovoj fazi, mogu pojaviti novi izazovi.

Optužnica američke vlade protiv Asanža ima 18 tačaka.

On se tereti ga za zaveru da hakuje američke vojne baze podataka radi pribavljanja osetljivih i tajnih informacija u vezi sa ratovima u Avganistanu i Iraku, koje su potom objavljene na sajtu Vikiliks.

Dokumenti Vikiliksa otkrivaju da je američka vojska ubila stotine civila u neprijavljenim incidentima tokom rata u Avganistanu.

Procureli ratni dosijei o Iraku pokazuju da je 66.000 civila ubijeno, a zatvorenici mučeni od strane iračkih snaga.

SAD tvrde da ovo curenje informacija predstavlja kršenje zakona i da je ugrozilo živote, ali Asanž kaže da je slučaj politički motivisan.

U januaru 2021, sudija prvostepenog suda koji se bavi zahtevima za izručenje doneo je odluku da, iako SAD imaju osnova za krivično gonjenje Asanža, on ne može biti isporučen, jer nema garancija da će biti bezbedan u Americi.

U to vreme, Asanžovi advokati su tvrdili da njegovo krhko mentalno zdravlje znači da američke vlasti ne bi mogle da ga spreče da oduzme život zbog straha da će verovatno biti stavljen u samicu.

Vrhovni sud je krajem decembra poništio ovu odluku, uz obrazloženje da SAD nisu dale dovoljne garancije da se mogu postarati sa Asanžovu bezbednost.

Sudije su utvrdile da je niži sudija svoju odluku doneo računajući na rizik da se Asanž nađe u veoma strogim zatvorskim uslovima, ukoliko bude izručen.

Međutim, američke vlasti su kasnije saopštile da Asanž neće biti pod najstrožim merama, osim ako u budućnosti ne počini krivično delo kojim bi ih zaslužio.

Zatim je prošlog meseca lord Bernet, vrhovni sudija, rekao da sada treba razmotriti kako je Amerika dala ta uverenja.

Sudija Bernet je Asanžovim advokatima dao 14 dana da podnesu žalbu Vrhovnom sudu.

Ova žalba je odbijena u ponedeljak, što znači da zahtev SAD za izručenje i dalje stoji.

Ako bude osuđen u Americi, Asanž bi mogao da dobije do 175 godina zatvora, kažu njegovi advokati.

Međutim, američka vlada je saopštila da je veća verovatnoća da će kazna biti između četiri i šest godina.

Ko je Džulijan Asanž