Zagovornici slobode govora kritikuju turski zakon o novim medijima

Turski parlament usvojio je novi zakon koji ima za cilj suzbijanje dezinformacija i koji dozvoljava vladi da zatvori novinare i korisnike društvenih medija zbog širenja informacija za koje se smatra da su lažne ili obmanjujuće, piše Njujork tajms.

Poslednji deo zakona, koji takođe zahteva od kompanija društvenih medija da predaju lične podatke korisnika za koje se sumnja da šire „lažne vesti“, odobren je 13. oktobra, glasovima vladajuće stranke predsednika Erdogana i njenih saveznika.

Erdogan, koji je poslednjih godina koncentrisao više moći a bio sve manje tolerantan prema kritičarima, tvrdio je da je neophodno boriti se protiv dezinformacija te je nazvao društvene medije pretnjom demokratiji. Međutim, dodaje list, mnogi opozicionari, zagovornici slobode medija i pravni stručnjaci kritikovali su zakon kao pretnju demokratiji.

Te brige su posebno akutne uoči predsedničkih i parlamentarnih izbora zakazanih za juni sledeće godine, na kojima će Erdogan i njegova stranka nastojati da ostanu na vlasti, uprkos galopirajućoj inflaciji koja je dovela do pada njihove popularnosti u anketama.

Zakon o dezinformacijama je, ukazuje Njujork tajms, najnoviji korak u onome što su zagovornici prava nazvali ograničavanjem slobode izražavanja u Turskoj pod Erdoganom, koji je bio premijer zemlje od 2003. i predsednik od 2014. godine.

Kontroverzni nacrt zakona, koji je predložila vladajuća Partija pravde i razvoja (AKP), sadrži širok spektar odredbi koje imaju za cilj da se zauzda domaće novinarstvo kao i društveni mediji, piše Gardijan.

Novi turski zakon o dezinformacijama znači da bi oni koji su proglašeni krivima za namerno objavljivanje dezinformacija ili „lažnih vesti“ za koje vlasti tvrde da šire paniku, ugrožavaju bezbednosne snage ili celokupno zdravlje turskog društva mogli biti osuđeni na do tri godine zatvora.

Ako osoba prikriva svoj identitet dok širi dezinformacije, te kazne mogu biti povećane za polovinu, navodi se u zakonu koji, smatraju kritičari, jasno ne definiše lažne informacije.

Koalicija 22 organizacije za slobodu štampe saopštila je da nacrt zakona „osigurava okvir za opsežnu cenzuru onlajn informacija i kriminalizaciju novinarstva, što će omogućiti vladi da dodatno obuzda i kontroliše javnu debatu uoči opštih izbora u Turskoj sledeće godine“.

Glasanje za kontroverzni zakon kojim se menjaju zakoni o štampi i društvenim medijima, usledilo je posle burnih sednica parlamenta na kojima su opozicioni poslanici glasno negodovali zbog „zakona o cenzuri“, a jedan poslanik je čekićem razbio pametni telefon, navodi Asošiejtid pres.

Dok su predstavnici opozicije tvrdili da vladajuća većina glasa za „zakon o cenzuri“ pred izbore 2023, kako bi vlast ućutkala glasove javnosti i političke opozicije, poslanik vladajuće stranke Mahir Unal odbacio je te tvrdnje, rekavši da zakon ne cilja na kritiku, izražavanje mišljenja ili informacije „koje ne prelaze granice“.

Parlamentarna skupština Saveta Evrope pozvala je 12. oktobra Tursku da ne donosi zakon navodeći da bi se time „nanela nepopravljiva šteta ostvarivanju slobode govora pre izbora“.

Turska je, napominje AP, ocenjena kao „neslobodna“ u 2021. na indeksu Sloboda na internetu koju sprovodi organizacija za ljudska prava Fridom haus dok su Reporteri bez granica svrstali Tursku na 149. mesto od 180 zemalja u svom Svetskom indeksu slobode medija.

Novi zakon, koji bi mogao imati zastrašujući efekat na govor uoči opštih izbora, uključuje izmene turskog krivičnog zakona i zakona o telekomunikacijama kao i korake da se onlajn mediji podvedu pod veće vladine propise, ističe Volstrit džurnal.

Jedna odredba zakona bi zahtevala da aplikacije za razmenu poruka predaju korisničke podatke ako to zatraži Uprava za informacione i komunikacione tehnologije Turske.

Ovaj aspekt novog zakona izazvao je zabrinutost za privatnost i mogao bi, prema oceni američkog lista, predstavljati dilemu za velike tehnološke kompanije poput Mete, koja poseduje Fejsbuk i Vocap, platforme s milijardama korisnika.

Erdoganova vlada se ranije sukobila s tehnološkim gigantima, uključujući 2020. kada je vlada usvojila zakon kojim se od kompanija društvenih medija zahteva da postave predstavnika u Turskoj koji će se baviti zahtevima za blokiranje i uklanjanje određenog sadržaja. Fejsbuk se u početku opirao, pre nego što je imenovao potrebnog predstavnika.

Iako je Turska još uvek demokratija s aktivnim opozicionim partijama i živahnim građanskim društvom, ona se poslednjih godina svrstala među najveće tamničare za novinare. Turska je 2021, naglašava Volstrit džurnal, u zatvoru držala 18 novinara, što je šesti najveći broj zatvorenih novinara u svetu.