Olivera Zekić ostala u REM-u kao PR 
Ćutanje institucija o vršnjačkom nasilju vodi do širenja dezinformacija 
Kako Rusi utiču na javnost SAD: Američki influenseri na mrežama šire rusku propagandu 
Ko su voditelji RTS-a koji su dali podršku Ani Štajdohar:”Izvoli Ana, slobodno reci” 
Studenti pozvali na protest ispred RTS-a sutra u 19 časova 
Nastavno umetničko-naučno veće Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu najoštrije osuđuje navode objavljene u tekstu portala „Novosti“ od 26. novembra 2024. godine u kom se nizom neistinitih i zlonamernih navoda targetira dr Ana Martinoli, redovna profesorka našeg Fakulteta, i optužuje za navodnu političku manipulaciju studentske blokade FDU-a.
Prema redovnom izveštaju Fridom Hausa, sloboda interneta u Srbiji nastavila je da opada tokom 2024. godine. Iako Srbija ima visok nivo pristupa internetu, ograničeno blokiranje veb stranica i snažnu ustavnu zaštitu za novinare, padu slobode interneta u Srbiji doprinose sve dominantnija pozicija državnog Telekoma Srbije na oba tržišta telekomunikacija, provladini novinski sajtovi i trolovi koji učestvuju u kampanjama dezinformisanja, kao i SLAPP tužbe usmerene ka istraživačkim novinarima/kama, navodi se u izveštaju. Najviše ocene Srbija je dobila na kriterijumima koji analiziraju neograničen pristup internetu, tehničku ili zakonsku kontrolu internet infrastrukture od strane Vlade, postojanje regulatornih tela koja nadgledaju rad provajdera i obezbeđuju slobodno, pošteno i nezavisno okruženje.
Jedan od slogana RTS-a bio je i "Vaše pravo da znate sve", ali u njegovom programu uglavnom ne možete da vidite kritičko mišljenje prema predstavnicima vlasti, ili priče o aferama koje se za njih vezuju. I to nije sve, jer javni servis već godinama praktično finansira provladine tabloide, reklamirajući se u njima.
Mnogi smatraju da je pojava AI generisanih prezentera samo najnoviji oblik alata za dezinformisanje, te da poplava avatara onlajn koji nastupaju kao „novinari“ može biti i znak intenzivnije upotrebe tehnologije u širenju propagandnih sadržaja
U doba masovnog širenja dezinformacija i propagande, što dovodi i do političkih previranja, kao i zbog katastrofalnog izveštavanja o nasilju prema deci, ženama, neistomišljenicima ili marginalizovanim grupama, koje za posledicu ima društvene sukobe, etička pitanja u medijima su godinama u prvom planu i u Srbiji i u svetu. Istovremeno, na najvećoj katedri za novinarstvo, na Fakultetu političkih nauka - etika više nije obavezan predmet
Profesor Fakulteta političkih nauka u penziji Rade Veljanovski i teoretičarka medija Ana Martinoli saglasni su da javni servis nije ono što treba da bude. Veljanovski ističe da je tamo kao za vreme devedesetih, kada je tadašnji direktor RTB Dušan Mitević govorio - za neprijatelja nema prostora. On je objasnio i šta vlast pokušava da "legitimiše" novim zakonom, kad je u pitanju Telekom Srbija.
Uprkos tome što je zakonski ograničen, medijski ignorisan i široj javnosti nevidljiv, Savet za štampu dosledno godinama reaguje na bezobzirne sadržaje koje mediji svakodnevno objavljuju. Veliki deo građana danas takve medije vidi kao promotere nasilja koje je preplavilo društvo. Savet je svetla tačka na urušenom medijskom tržištu, na čijem se popravljanju mora mnogo raditi, smatraju novi članovi Komisije za žalbe - Ana Martinoli, Sanja Pavlović i Rodoljub Šabić
Ana Martinoli, redovna profesorka Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu, Sanja Pavlović, projektna koordinatorka Autonomnog ženskog centra i advokat Rodoljub Šabić, novi su predstavnici javnosti u Komisiji za žalbe Saveta za štampu, odlučio je Upravni odbor Saveta na sednici održanoj u petak, 16.juna.
U Izveštaju EP se pominje i nefunkcionisanje REM-a. A upravo u vezi sa tim kompanija United Media podnela je još jednu urgenciju Upravnom sudu zbog istupa u javnosti predsednice REM-a Olivere Zekić da neće odlučivati o dodeli pete nacionalne frekvencije dok ne bude završen postupak protiv REM-a.
Teoretičarka medija Ana Martinoli ocenila je u Danu uživo da je potez televizija N1 i Nova S, koje su u utorak prekinule emitovanje programa, bio efektan i ilustrativan, a da su gledaoci bili uznemireni. "Vrlo su bili uznemireni gledaoci. Zaista su shvatili da im ostaje vrlo malo izbora, ako hoće da saznaju nešto što je neka informacija u veza sa događajem koji nije ni vidljiv u medijima koji su bliski režimu. Naravno da ostaju i mnogi drugi profesionalni mediji od KRIK-a, CINS-a, BIRN-a, Insajdera, ali televizija ima jednu posebnu dimenziju, poseban uticaj. Ova akcija je bila vrlo ilustrativna, mislim da je bila efektna, i verovatno da je potrajala duže, još više bi skrenula pažnju", istakla je Martinoli.
“Konkurs za petu frekvenciju nije morao da bude raspisan, nijedan rok na to nije obavezivao. Ali mišljenja sam da on nije raspisan u prvom krugu zato što je dobar mamac i mogućnost za razne vrste eventualnih pogodbi. Moguće je i da se čekaju određene televizije koje se tek osnivaju. Takođe, kupio se izvestan period za pacifikaciju tržišta i javnosti da oni koji su zainteresovani ne budu previše glasni u svom negodovanju jer postoji mogućnost te pete frekvencije koja će možda nekome od njih pripasti“
Profesorka na FDU Ana Maritnoli, komentarišući obrazloženje odluke REM-a da produži dozvolu za nacionalnu frekvenciju Pinku, B92, Prvoj i Hepiju, kaže da su te televizije dobile dozvolu baš zato što su tako radile kao što su radile, a da je neverovatna činjenica to što je REM zanemario čak i svoje analize tih televizija i to što su ustanovili da je svaka od njih kršila odredbe. Kaže da svaka rečenica u šturom saopštenju REM-a ne odgovara onome što je stanje u realnosti.
Profesorka na Fakultetu dramskih umetnosti teoretičarka medija, Ana Martinoli izjavila je da je Regulatorno telo za elektronske medije svojom poslednjom odlukom nagradilo emitere o čijem radu se samo negativno izjašnjavalo proteklih godina.
Dok Evropljani u proseku više veruju tradicionalnim medijima nego internetu i društvenim mrežama, a posebno visoko poverenje imaju u javne servise, u Srbiji je situacija upravo suprotna, pokazuje istraživanje javnog mnjenja „Poverenje u medije 2021“ koje je objavila Evropska radiodifuzna unija. Razlog zašto se građani Srbije okreću onlajn medijima jeste dugogodišnje urušavanje kredibiliteta tradicionalnih medija.
Dokumentarni film The Social Dilemma (Društvena dilema, r. Džef Orlovski), koji je putem platforme Netflix dostupan proteklih nedelja, odmah po pojavljivanju bio je jedan od 10 najgledanijih u Srbiji. Poseban fokus filma usmeren je ka fenomenu dezinformisanja, lažnih vesti, iskrivljenih i manipulisanih činjenica koje direktno utiču na političke procese i društva.
Za mene su podkasti sve ono što je bio radio devedesetih godina, prilika da slušaoci dobiju sadržaj koji žele, a koji već dugo ne mogu da čuju na mejnstrim medijima. Bez obzira na jednostavnost, to je kompleksna forma zasnovana na efektima, muzici, dokumentarnom materijalu. Dobri podkasti brišu granicu između informisanja i zabave - daju informativnu priču koja je popkulturna, kaže Ana Martinoli, profesorka FDU
