19. nov 2024.

Koliko je slobodan internet u Srbiji

Piše Ana Martinoli
IZVOR Radar

Prema redovnom izveštaju Fridom Hausa, sloboda interneta u Srbiji nastavila je da opada tokom 2024. godine. Iako Srbija ima visok nivo pristupa internetu, ograničeno blokiranje veb stranica i snažnu ustavnu zaštitu za novinare, padu slobode interneta u Srbiji doprinose sve dominantnija pozicija državnog Telekoma Srbije na oba tržišta telekomunikacija, provladini novinski sajtovi i trolovi koji učestvuju u kampanjama dezinformisanja, kao i SLAPP tužbe usmerene ka istraživačkim novinarima/kama, navodi se u izveštaju. Najviše ocene Srbija je dobila na kriterijumima koji analiziraju neograničen pristup internetu, tehničku ili zakonsku kontrolu internet infrastrukture od strane Vlade, postojanje regulatornih tela koja nadgledaju rad provajdera i obezbeđuju slobodno, pošteno i nezavisno okruženje.

29. jul 2024.

Kipar: Iza rešetaka lažne vesti: Neposredna pretnja slobodi medija

IZVOR NUNS

Media Freedom Rapid Response (MFRR) oštro osuđuje zakonski predlog na Kipru koji ugrožava slobodu štampe pod maskom borbe protiv dezinformacija. Ovaj amandman, koji kriminalizuje „lažne vesti“ i nameće oštre kazne, rizikuje da uguši nezavisno novinarstvo i podstakne autocenzuru. Naš međunarodni konzorcijum poziva vlasti da se usklade sa međunarodnim standardima ljudskih prava, promovišu medijsku etiku i štite slobodu izražavanja, umesto da vrše kontrolu medija.

26. jul 2024.

Izazovi rada u lokalnim medijima: Neizvesnost projektnog sufinansiranja, autocenzura i pritisci

IZVOR CEPROM

Izazovi rada u lokalnim medijima ogledaju se u brojnim pritiscima koje novinari i novinarke na lokalu proživljavaju. Usled neizvesnosti projektnog sufinansiranja, stalno su pod egzistencijalnim strahom. Iz nestabilnog finansijskog stanja i lake prepoznatljivosti u maloj sredini proističu i autocenzura i pritisci koji se ne zaustavljaju na novinaru/ki, već stižu i do porodice.

25. apr 2024.

Istraživanje o slobodi medija: Polovina anketiranih novinara podlegla autocenzuri, a trećina se suočavala sa pretnjama

IZVOR UNS

Svaki treći novinar koji je učestvovao u anketi o slobodi medija i bezbednosti novinara, naveo je da mu je prošle godine prećeno zbog novinarskog rada, rezultat je istraživanja „Iza naslova: Pretnje, napadi i pritisci na novinare u Srbiji“, sprovedenog u saradnji sa UNS-om i NUNS-om i uz podršku Saveta Evrope i Evropske unije.

17. mar 2024.

Nataša Miljković: RTS od svojih gledalaca vešto skriva suštinske probleme (VIDEO)

Piše Ivana Petronijević Terzić
IZVOR Demostat

Možemo li danas da zamislimo da na RTS-u četvrtkom, u prajm tajmu, u istoj emisiji gostuju Dragoljub Žarković, Željko Cvijanović, Nebojša Medojević, Dušan Mihajlović, Aleksandar Vučić i da razgovaraju o ubistvima novinara. To se desilo u emisiji “Ključ”. Nekada su na RTS davali otkaze, sada ne, sada te sklone da ne smetaš… Naučili su da te stave u bezbednu zonu, da ti je lepo. Drugi, koji nisu mogli da nađu bezbednu zonu, ostavljeni su sami da se snađu. Tada je nastala čuvena disidentska soba sa vrhunskim novinarima. Postoji siva zona relativizacije, u kojoj mediji deluju kao da su kritički, ali samo do tačke kada postaje gusto. U toj zoni je najveće žarište zbunjivanja gledalaca.

16. nov 2022.

Maja Sever: Prekarnost podstiče cenzuru i autocenzuru novinara

SINOS
IZVOR Danas

Novinari i medijski radnici u Srbiji su pod stalnim i rastućim pretnjama – od zakonske opstrukcije do fizičkih napada, od ekonomske krize do političkog pritiska i uznemiravanja na internetu – od sve nesigurnijeg posla, suočeni sa niskim i neredovnim zaradama, produženim i neregulisanim radnim vremenom i zloupotrebom njihovih radnih prava.

13. jul 2022.

Monitoring medijskog pluralizima u Srbiji: Pritisci, polarizacija, tužbe, autocenzura…

Piše Veljko Popović

Oblast političke nezavisnosti među najvećim je rizicima sa kojim se suočavaju mediji u Srbiji, a medijska scena opterećena je pritiscima političara, velikom koncentracijom vlasništva, tužbama, javim prozivkama i autocenzurom kao rezultatom svega toga, zaključak je "Monitoringa medijskog pluralizma u digitalnoj eri", koji je izradio Centar za medijski pluraziam i slobodu (CMPF) pri Evropskom institutu u Firenci (EUI), a koji će se između ostalog naći i na stolu Evropske komisije.

09. jul 2021.

IREX: Korona je okidač za širenje samocenzure medija u Srbiji

Piše D. Lazić
IZVOR Danas

Globalna finansijska kriza, vlade koje zadržavaju informacije i pogrešne informacije povezane sa pandemijom kovida-19 su materijalno uticale na sektor medija i informisanja u 13 zemalja širom Evrope i Evroazije, otkriva nova studija „Informativni barometar vibracija za 2021“ (VIBE) Ajreksa (IREX).

27. apr 2021.

Tribina NDNV: Budućnost novinarstva u regionu je u samoorganizovanju

Jedina konstanta u našem novinarstvu su bezbednjaci kojih ima u svim velikim redakcijama i koji opstaju uz svaku vlast, ocenila je novinarka Ana Lalić na onlajn tribini Nezavisnog društva novinara Vojvodine (NDNV) “Novinari na brisanom prostoru“, posvećenoj položaju novinara u Srbiji i eks jugoslovenskom prostoru, njihovoj borbi sa lažnim vestima, dominatnim nacionalističkim matricama i govorom mržnje.

04. mar 2021.

RTS prećutao ključne delove izveštaja Fridom Hausa koji ukazuju na uticaj SNS-a

Piše Marija Vučić

Tek je jedan deo medija preneo jučerašnji izveštaj Fridom Hausa koji konstatuje da je Srbija nazadovala u slobodama i demokratičnosti tokom 2020. godine, i to pre svega zahvaljujući vlasti SNS-a koja je urušila politička prava i građanske slobode i koji vrši pritisak na medije, opoziciju i civilni sektor. Prorežimski mediji su izveštaj uglavnom prećutali, ali se pokoja reč kritike vlasti iz izveštaja našla čak i na sajtu Tanjuga odakle ga je preuzeo i pokrajinski javni servis RTV. Ipak, državni javni servis RTS je u izveštaju uspešno izbegao da spomene i SNS i brojne druge stvari na koje izveštaj podseća, poput sumnjivih poslova ministara Nenada Popovića, Siniše Malog, kao i veze Zlatibora Lončara sa organizovanim kriminalom.

03. mar 2021.

Telegraf iz intervjua o „Solidarnoj kuhinji“ izbacio svaku reč kritike na račun države

Piše Marija Vučić

U intervjuu koji su aktivisti „Solidarne kuhinje“ - organizacije koje nekoliko puta nedeljno deli obroke najsiromašnijim građanima u Beogradu - dali za portal Telegraf.rs, u čak četiri od pet odgovora izneli su kritike na račun države. Smatraju da je upravo država dovela ljude do siromaštva i da ne čini dovoljno da ih socijalno zaštiti. Ipak, nijedna reč kritike sistema nije našla svoje mesto u tekstu Telegrafa, zbog čega su se aktivisti „Solidarne kuhinje“ oglasili saopštenjem. Autorka teksta Ivana Vlajković za Raskrikavanje kaže da se ne radi o cenzuri već da država „nije bila tema teksta“.

21. dec 2019.

“Čiji novac troše mediji – kako se umesto javnog interesa sufinansira cenzura i autocenzura”

Tribina pod ovim nazivom deo je istoimenog projekta požarevačkog Radija “Bravo” koji sufinansira Ministarstvo kulture i informisanja po osnovu Konkursa za sufinansiranje projekata organizovanja i učešća na stručnim, naučnim i prigodnim skupovima, kao i unapređivanja profesionalnih i etičkih standarda u oblasti javnog informisanja u 2019. godini.

28. feb 2019.

Portal odustao od političkih tema zbog pritisaka i uvreda

Piše Zoran Strika

Portal Naše mesto, koji izveštava o događajima u Kuli, Vrbasu i Odžacima, doneo je neočekivanu odluku o promeni uređivačke politike, i to zbog pritisaka i uvreda koje su doživeli u proteklom periodu. Uredništvo lokalnog medija odlučilo je da se više neće baviti „političkim temama“.

01. feb 2019.

Vuk Stanković: Nema zabranjenih tema, nema cenzure

Beta
IZVOR Danas

Analitičar Dejan Vuk Stanković ocenio je danas da pluralistički medijski pejsaž ukazuje da u štampanim medijima nema cenzure dok o autocenzuri ne može da se izjašnjava jer ne može da zna šta je u glavi autora.

16. nov 2018.

Boris Varga: Decentralizovati upravljanje manjinskim medijima kojima su osnivači nacionalni saveti

Piše K. Kovač

Novinar i politikolog Boris Varga koji je od septembra 2018. godine na funkciji direktora Novinsko izdavačke ustanove „Ruske slovo“ iz Novog Sada, za „Komšijske novosti“ govori o medijskim slobodama u medijima na jezicima nacionalnih manjina, njihovom ekonomskom položaju, odnosima sa nacionalnim savetima… – Kako biste ocenili medijske slobode u medijima na jezicima nacionalnih manjina, a…

02. nov 2018.

Latinović: Njegoš i Kiš na meti zbog predizbornih aktivnosti

IZVOR N1

U medijima postoji strašan uticaj autocenzure, koja je gora nego cenzura jer je ona naš izbor, rekao je u Novom danu direktor Bitef teatra Milošem Latinovićem. On je rekao ida su velikani Njegoš i Kiš na meti zbog predizbornih aktivnosti za savete nacionalnih manjina, a da već sutra to neće biti tako.

20. okt 2018.

Vladimira Dorčova Valtnerova: Za medijske slobode se mora stalno boriti

Autor K. Kovač

Osnivačica i glavna i odgovorna urednica sajta „Storyteller“ Vladimira Dorčova Valtnerova za „Komšijske novosti“ govori o medijskim slobodama u medijima na jezicima nacionalnih manjina, njihovom ekonomskom položaju, odnosima sa nacionalnim savetima… – Kako biste ocenili medijske slobode u medijima na jezicima nacionalnih manjina, a kako uopšte u medijima u Srbiji? Ima li razlike? Medijske slobode…