Poklon REM-a za kraj mandata: Informer TV postala beogradska televizija 
Uloga medija u pobedi Trampa (1): Činjenice sve manje važne, laži se uzimaju kao normalne 
Novinari na protestu: Između besnih građana i naprednjaka, policije, suzavca i kamenica 
Da li je ispravno uzimati izjavu od deteta na protestu – šta kažu novinari 
Otkaz direktoru PJ „Tehnika i tehnologije“: Prekinut program na prvom i drugom programu RT Vojvodina od 12.51 do 13.03 
„Ćute novine kao zalivene, ne oglašavaju se televizije, knjižare odbijaju da prodaju knjigu sa takvim naslovom, kolporteri vrte glavom i vele – ne smemo!”, piše za Cenzolovku autor knjige „Vučić i cenzura”
"Nekada smo tvrdili da sebe ne cenzurišemo, zatim smo se zgražavali, onda smo se nemoćno sprdali, a sada ćutimo", kaže u anketi Cenzolovke urednik u jednoj velikoj beogradskoj redakciji
Tekstovi u novinama i televizijski prilozi do neprepoznatljivosti se prerađuju da bi se dopali političarima i oglašivačima. Urednici iz njih ili izbacuju ili u njih dodaju toliko toga da autori posle tih intervencija ne žele da ih potpišu. Ali urednici brzo nađu nekog drugog novinara koji će potpisati prerađen tekst svog kolege
U prethodnim tekstovima o mehanizmima cenzure videli smo kako se najefikasnije suzbija sloboda medija: urednici jednostavno ne dozvole novinaru ni da se bavi temom koja bi nekom moćnom mogla da zasmeta.
Bogato cenzorsko iskustvo naučilo je urednike kako da na mnogo načina odaberu teme ili izbegnu objavljivanje svega što je zabranjeno. Najciničniji među njima na kraju optuže novinare za autocenzuru
Naša anketa pokazuje da selekcija tema u redakcijama prema ukusu političara, oglašivača, sponzora i marketinških agencija postoji u gotovo svim medijima. Cenzure je bilo oduvek, ali je sistematsko filtriranje tema, koje je počelo dok je Tadić bio na vlasti, pod Vučićem metastaziralo. Novinari ili ne odgovaraju na pitanja o cenzuri, ili o njoj govore anonimno
Javljaju mi se tekstovi kao aveti prošlosti, piše posle 20 godina bavljenja novinarstvom Dragana Nikoletić u do koske ogoljenoj ispovesti: o sugestijama urednika, potčinjavanju gazdama, ublažavanju stavova, o autocenzuri i prikrivenom oblikovanju javnog mnjenja. Koliko je urednika i novinara spremno da prizna da su svoje karijere potrošili praveći slične kompromise?
Čak 877 puta se premijer Srbije Aleksandar Vučiću prethodnoj godini našao na naslovnoj strani domaćih, dnevnih novina – kako tabloida tako i onih visokotiražnih koji važe za ugledne. Portal Cenzolovka koji je napravio istraživanje navodi i da je premijer tek šest puta pominjan u kritičkom tonu. „Očigledna dominacija jednog čoveka porazna je statistika koja pokazuje idolopoklonički…
Dnevne novine su neverovatnih 877 puta stavile premijera Aleksandra Vučića na naslovnu stranu tokom 2014. Od toga, tek 6 (šest) puta u negativnom kontekstu. Novak Đoković, Svetlana Ražnatović, Tomislav Nikolić i Ivica Dačić zajedno imaju manje naslovnih od Vučića
Na sednicu skupštinskog Odbora za kulturu i informisanje o slobodi medija, koja bi trebalo da se održi sutra, pozvano je više od 100 novinara, urednika, predstavnika novinarskih i medijskih udruženja i medijskih stručnjaka.
