REM se pravi mrtav: Regulator postoji, ali odbija da izvrši zakonske obaveze pod izgovorom da je Savetu istekao mandat 
Ćutanje institucija o vršnjačkom nasilju vodi do širenja dezinformacija 
Kako Rusi utiču na javnost SAD: Američki influenseri na mrežama šire rusku propagandu 
Ko su voditelji RTS-a koji su dali podršku Ani Štajdohar:”Izvoli Ana, slobodno reci” 
Studenti pozvali na protest ispred RTS-a sutra u 19 časova 
Za manje od nedelju dana, u Srbiji je zabeleženo tri napada na prosvetne radnike. Jedan od njih je slučaj iz osnovne škole „Jovan Dučić“ na Novom Beogradu, u kojoj je majka učenika petog razreda pretukla nastavnicu biologije, nezadovoljna zbog ocene. Pojedini mediji su ubrzo nakon toga „otkrili“ identitet okrivljene. Ipak, kako objašnjavaju sagovornice Danasa, time samo štete detetu okrivljene.
Ministarstvo kulture i informisanja pozvalo je sve medije da prestanu da zloupotrebljavaju decu i krše prava deteta u medijske i političke svrhe i da se uzdrže od bilo kakvog senzacionalističkog pisanja kada su deca u pitanju.
Stefan Desančić ima 13 godina i svakog dana bar tri sata provede na internetu, nezavisno od školskih obaveza.
Zloupotreba dece u medijima, ali i u političke svrhe veoma je prisutna u Srbiji. Ali tom trendu nije moguće suprotstaviti se bez aktivnog učešća same dece, roditelja i nastavnika, koji zajedno mogu da medijsko okruženje učine zdravijim, zaključak je danas održane konferencije za medije u organizaciji Prijatelja dece Srbije, na kojoj su predstavljeni gorući problemi, načini na koje se deca kod nas predstavljaju u medijima, šta je neophodno promeniti kako bi se najmlađi zaštitili od mogućih zloupotreba.
U odnosu na 2018. godinu, kada je započeta kampanja medijske pismenosti „Birajmo šta gledamo”, značajno je porastao broj građana koji sa decom bira šta gleda, tj. ograničava im medijske sadržaje i s decom razgovara o tome šta prate u medijima, saopštili su iz UNICEF-a.
Deca ne vide sebe u medijima, gotovo polovina nije obučena za korišćenje interneta i društvenih mreža, smatraju da su sadržaji puni lažnih vesti, dezinformacija, rijaliti programa i zahtevaju bolju medijsku pismenost, pokazalo je istraživanje među učenicima Udruženja Prijatelji dece Srbije.
Na ovogodišnjem "New brave media" forumu u Beogradu, medijski stručnjaci, aktivisti i predstavnici civilnog društva koji rade sa mladima, razgovarali su o sve brojnijim izazovima sa kojima se tradicionalni mediji suočavaju u digitalnom dobu, kada je u pitanju izveštavanje namenjeno mladima i deci.
Kodeks novinara Srbije je od jula do septembra ove godine prekršen u 2.286 tekstova koji su objavljeni u štampanim medijima u Srbiji. Na prvom mestu po broju prekršaja je list „Alo“, a slede „Kurir“, „Srpski Telegraf“ i „Informer“, rečeno je danas na tribini u Beogradu u okviru Dojče vele akademije.
Dnevni listovi Danas i Politika istaknuti su kao jedini štampani mediji koji u svojim tekstovima vode računa o izveštavanju o deci, dok ostali listovi obiluju senzacionalističkim sadržajem istaknuto je na konferenciji „Deca i mediji – Kako zaštititi decu od medijske i političke zloupotrebe?“ koju je organizovalo udruženje „Prijatelji dece Srbije“.
List Danas i organizacija „Prijatelji dece Srbije“ potpisali su danas u prostorijama Zaštitnika građana Memorandum o prihvatanju dva dokumenta – Deca i mediji: Pravilnik protiv zloupotrebe dece u medijske svrhe i Kodeks o zaštiti dece od političke zloupotrebe.
Udruženje Prijatelji dece Srbije objavilo je publikaciju Deca i mediji – Pravilnik protiv zloupotrebe dece u medijske svrhe i Kodeks o zaštiti dece od političkih zloupotreba.
Predsednik nije smeo da uđe kod malog Zlatana sve i da ga je njegova majka na kolenima molila. Pošten i normalan medij objavio bi upravo to
Postoje li benefiti koje mediji mogu da pruže deci i tinejdžerima? Da!
U svetu u kojem deca „odrastaju digitalno“, sve važnije je da im pomognemo da nauče kako da ispravno koriste digitalne tehnologije i nove medije, a roditelji igraju izuzetno bitnu ulogu u tom poduhvatu.
Priče koje se bave decom i mladima su među najtežim za definisanje, istraživanje i izveštavanje. Novinari su u tim slučajevima često suočeni sa jedninstvenim etičkim, pravnim ili praktičnim pitanjima.
Rijaliti programi i scene nasilja i vulgarnosti na televizijama, otvorenost interneta i dostupnost društvenih mreža, kao i uznemirujući sadržaji u štampi, mogu imati veoma negativan uticaj na razvoj dece, slažu se stručnjaci u svakom delu planete već godinama.
U poslednje vreme imali smo priliku da čujemo različite stavove o rijaliti programu u Srbiji. Najskorije, vic koji je 2. oktobra jedan od učesnika Zadruge ispričao o maloj Milici i bombardovanju naišao je na lavinu kritika i osuda – uključujući i Željka Mitrovića koji je izjavio da je učesnik diskvalifikovan. Međutim, najviše pažnje privukla je rasprava između ministra…
Jedan od najvažnijih standarda evropske medijske regulative odnosi se na zaštitu dece. Svi mediji su dužni da u svojim programima poštuju prava dece i da ih štite od sadržaja koji mogu naneti štetu njihovom moralnom, intelektualnom i emotivnom razvoju. Istu obavezu sadrže i domaći medijski zakoni i novinarski kodeksi. Međutim, mediji u Srbiji se ne pridržavaju ovih odredbi i gotovo svakodnevno krše prava dece.
Uzalud sam se nadao da će jednog dana Teletabise odneti đavo. Da će ta nebića nestati iz kolektivnog pamćenja televizijskog sveta. Ali, nastavak serije je spreman. Dvadeset godina nakon premijere Teletabisa, deca koja su imala nesreću da je prate, sada su odrasli ljudi. Nadam se da su Tinki-Vinki, Dipsi, La-la i Po iščezli iz njihovog…
Sistem označavanja televizijskog programa koji može štetiti deci, počiva na podeli odgovornosti između regulatora, medija i roditelja, odnosno dečijih staratelja
