Ne vredi, zurim u Coraxovu karikaturu i ne vidim Vučića na njoj. Nema na njoj ni zarđalih kašika, kojima je Corax, verno predstavivši stavove radikalskog oca osnivača, trajno obeležio kontinuitet politike radikala i novoradikala. Bez tih kašika, Aleksandar Martinović i Vladimir Orlić na najnovijem Coraxovom crtežu prepušteni su samima sebi. Izmestivši ih iz njihovog izvornog političkog konteksta obeleženog kašikom, Corax ih je postavio u jedan drugi, istorijski kontekst, obeležen kukastim krstom. Razume se, ni to nije uradio proizvoljno: prvo je Hitlera i Gebelsa u usta uzeo Martinović, a posle ih je sve zajedno nacrtao Corax. Ako ima smisla tumačiti očigledno, onda bi se reklo da je Corax hteo da kaže da su Martinović i Orlić zadojeni ako ne baš fašizmom, onda barem gebelsovskim modelima propagande.