Cellebrite potvrdio da je njihova tehnologija zloupotrebljena za špijuniranje i obustavio usluge Srbiji 
Insajder podnosi tužbu protiv NUNS-a: „Ne dugujemo nikome ništa, a imamo sve dokaze…“ 
Objektivni prilog niških novinara RTS-a i uvrede Vučića: Studenti, UNS, kolege osuđuju, Javni servis ne 
Programski savet RTS-a o izveštavanju sa studentskih protesta: Pozdravljamo promenu uređivačke politike 
Kažu da sam ptica zloslutnica, a sve što sam rekao bilo je baš tako 
U većini evropskih zemalja postoji jedan ili više javnih servisa, koji su najčešće najstariji mediji u zemlji, što znači da imaju dugu tradiciju emitovanja, piše Demostat.
Izvršna direktorka Demostata i članica NUNS-a Tamara Bajčić, dobitnica je međunarodne nagrade ,,30 ispod 30“ za ,,medijske zvezde u usponu“ na konkursu koji je organizovala međunarodna asocijacija medija International News Media Association (INMA), objavio je NUNS.
Analizirajući debatne emisije na Radio-televiziji Srbije, Demostat je došao do zaključka da ove emisije nisu deo stalne programske šeme, već se emituju „ad hok“. Na ovaj način Javni servis pokušava da stvori privid postojanja debate i dijaloga političkih neistomišljenika. Ovakve debate predstavljaju „fasadu“ iza koje se krije nepostojanje pluralizma mišljenja i ravnomerne zastupljenosti svih relevantnih političkih aktera (i vlasti i opozicije).
Skoro potpuna cenzura opozicije, izostanak bilo kakve kritike predsednika države i vlade, nedostatak suštinskog sagledavanja problema i izazova u društvu, guranje pod tepih važnih tema i provladino orijentisani gosti, ključne su odlike dve udarne i najgledanije informativne emisije Radio televizije Srbije (RTS), Jutarnjeg programa i Dnevnika 2, pokazao je monitoring koji je sproveo istraživačko-analitički tim Demostata u periodu od 1. do 15. februara ove godine, korišćenjem Demostatove metodologije.
Redakcija Demostata izrazila je solidarnost sa Danasom, koji je, po ko zna koji put, na meti kampanje ultradesničara.
Između 2011. i 2022. godine, 78 zemalja u svetu usvojilo je zakone koji se tiču sprečavanja širenja lažnih vesti i dezinformacija na internetu. Neki od tih zakona se fokusiraju na veću transparentnost platformi društvenih mreža, uspostavljanje odgovornosti kad je reč o digitalnom oglašavanju, kao i povećanje medijske i digitalne pismenosti. Međutim, mnoga zakonska rešenja su često nejasna i omogućavaju vlastima da definišu zabranjeni sadržaj po sopstvenom nahođenju, te pokazuju tendencije ka represiji. Kao rezultat, novinari rizikuju velike novčane ili čak zatvorske kazne za bilo koji sadržaj koji je u suprotnosti sa linijom vlade. U mnogim zemljama suzbijanje lažnih informacija je predstavljeno kao pitanje nacionalne bezbednosti, što u autoritarnim državama može predstavljati stvarnu pretnju za nezavisne medije.
Portal Demostata našao se pod jakim hekerskim udarom, zbog čega već nekoliko dana sajt nije u funkciji.
Dezinformacije i lažne vesti nisu novost u svetu, ali su svakako činjenica koja postoji. Ali ono što je danas novo, za razliku od prošlosti, sa pojavom interneta, lažne vesti dobijaju legalnu platformu za brzo i efikasno širenje.
U eri portala i društvenih mreža, novinari su dodatno izloženi pritisku menadžmenta i urednika koji insistiraju na dnevnim, sedmičnim i mesečnim normama i targetima. Ta jurnjava za kvantitetom negativno utiče na kvalitet tekstova, zaključak je fokus grupe Demostata, u kojoj su učestvovali novinari medijskih portala iz Srbije. Sa tim stavom saglasni su i sagovornici Demostata, iskusni novinari i urednici, koji ističu da je novinarstvo ušlo u fazu u kojoj postoji tiranija kvantiteta, u kojoj je kvalitet postavljen na zadnje mesto.
Da televizije sa nacionalnom frekvencijom nisu podjednako otvorene prema partijama na vlasti i partijama u opoziciji smatra 58 odsto građana, a gotovo isti procenat ispitanih ne smatra opravdanim brutalne napade na novinare, pretnje i atake na slobodu medija, pokazuju rezultati novog Demostatovog istraživanja javnog mnenja.
Netačne informacije, od kojih su se neke ticale života i smrti povređenih, lažne vesti na društvenim mrežama, od kojih su pojedine završile i u mejnstrim medijima, paušalni zaključci, izmišljeni citati, zloupotreba fotografija, ali i kršenje novinarskog kodeksa i profesionalnih standarda izveštavanja – sve to je zabeleženo nakon dva masakra koja su se 3. i 4. maja dogodila u Osnovnoj školi Vladislav Ribnikar u Beogradu i u selima pored Mladenovca i Smedereva.
Građani Srbije veruju da znaju odakle dolaze lažne vesti, koji su kanali i motivi za njihovo plasiranje i širenje, međutim, nisu uvek sposobni da ih prepoznaju, pokazalo je Demostatovo istraživanje percepcije fenomena lažnih vesti. Učesnici fokus grupe smatraju da su u korenu dezinformacija interesi, veći profit, uticaj i moć, a da su agresivni senzacionalizam i hiperprodukcija vesti dodatni problem, jer su građani zaslepljeni ogromnom količinom informacija i nemaju vremena da se posvete njihovoj proveri.
Demostat je pokrenuo inicijativu da se u školski sistem u Srbiji uvede predmet medijska pismenost, kao vid odbrane od lažnih vesti, dezinformacija i manipulacije informacijama, koje postaju sve veći problem u srpskom društvu, kao i širom sveta.
Klasični mediji brzo gube uticaj, posebno kod mlađe populacije, koja ih gotovo više ne uzima u obzir, rečeno je prilikom predstavljanja rezultata istraživanja Istraživačko-izdavačkog centra Demostat, u okviru projekta „Odbrana od dezinformacija“.
Seciramo dezinformacije, filtriramo činjenice i analiziramo lažne narative u serijalu članaka posvećenom borbi protiv dezinformacija i medijskom opismenjavanju, a u ovom članku svim kreatorima sadržaja na internetu i van njega predstavljamo vodič za borbu protiv nenamerno obmanjujućih dezinformacija. Kome je ovaj članak namenjen? Svima od 7 do 107 godina.
U Demostatovom nastavku serijala članaka o razotkrivanju mitova kojima se šire dezinformacije, bilo je reči o zabludama koje se pletu oko ruskog napada na Ukrajinu.
Internet je preplavljen lažnim vestima, koje su vrlo često plasirane tako da čitalac ne sumnja u njihovu istinitost. Dezinformisanje nije nova pojava, ali su internet i društvene mreže promenili način na koji se lažne vesti stvaraju i šire. Internet je omogućio nove načine objavljivanja, deljenja i konzumiranja vesti i informacija, te nije uvek lako odrediti koje su priče verodostojne, a koje lažne. Nudimo vam kratak vodič koji vam u tome može pomoći.
Istraživačko-izdavački centar Demostat saopštio je danas da su N1 i Nova S najčešće posećivani sajtovi radi informisanja o izborima.
Zbog prelaska na drugi posao, glavnog urednika Demostata, u kojem sam i do sada bio programski direktor, raskinuo sam stalni radni odnos u Danasu, saopštio je danas Zoran Panović.
