12. maj 2024.

Debate na RTS su simulacija dijaloga: Istraživanje i analiza Demostata o debatnim emisijama na javnom servisu

Demostat
IZVOR Danas

Analizirajući debatne emisije na Radio-televiziji Srbije, Demostat je došao do zaključka da ove emisije nisu deo stalne programske šeme, već se emituju „ad hok“. Na ovaj način Javni servis pokušava da stvori privid postojanja debate i dijaloga političkih neistomišljenika. Ovakve debate predstavljaju „fasadu“ iza koje se krije nepostojanje pluralizma mišljenja i ravnomerne zastupljenosti svih relevantnih političkih aktera (i vlasti i opozicije).

01. mar 2024.

Odsustvo kritike vlasti, bez sučeljavanja i problematizovanja političkih tema: Šta pokazuje istraživanje Demostata o Jutarnjem programu i Dnevniku 2 RTS-a?

Demostat
IZVOR Danas

Skoro potpuna cenzura opozicije, izostanak bilo kakve kritike predsednika države i vlade, nedostatak suštinskog sagledavanja problema i izazova u društvu, guranje pod tepih važnih tema i provladino orijentisani gosti, ključne su odlike dve udarne i najgledanije informativne emisije Radio televizije Srbije (RTS), Jutarnjeg programa i Dnevnika 2, pokazao je monitoring koji je sproveo istraživačko-analitički tim Demostata u periodu od 1. do 15. februara ove godine, korišćenjem Demostatove metodologije.

28. avg 2023.

Uticaj zakona o lažnim vestima na slobodu štampe u svetu

Piše Tamara Bajčić
IZVOR Demostat

Između 2011. i 2022. godine, 78 zemalja u svetu usvojilo je zakone koji se tiču sprečavanja širenja lažnih vesti i dezinformacija na internetu. Neki od tih zakona se fokusiraju na veću transparentnost platformi društvenih mreža, uspostavljanje odgovornosti kad je reč o digitalnom oglašavanju, kao i povećanje medijske i digitalne pismenosti. Međutim, mnoga zakonska rešenja su često nejasna i omogućavaju vlastima da definišu zabranjeni sadržaj po sopstvenom nahođenju, te pokazuju tendencije ka represiji. Kao rezultat, novinari rizikuju velike novčane ili čak zatvorske kazne za bilo koji sadržaj koji je u suprotnosti sa linijom vlade. U mnogim zemljama suzbijanje lažnih informacija je predstavljeno kao pitanje nacionalne bezbednosti, što u autoritarnim državama može predstavljati stvarnu pretnju za nezavisne medije.

10. jul 2023.

Tiranija kvantiteta – kako pobediti hiperinflaciju lažnog informisanja?

Piše Ivana Petronijević Terzić
IZVOR Demostat

U eri portala i društvenih mreža, novinari su dodatno izloženi pritisku menadžmenta i urednika koji insistiraju na dnevnim, sedmičnim i mesečnim normama i targetima. Ta jurnjava za kvantitetom negativno utiče na kvalitet tekstova, zaključak je fokus grupe Demostata, u kojoj su učestvovali novinari medijskih portala iz Srbije. Sa tim stavom saglasni su i sagovornici Demostata, iskusni novinari i urednici, koji ističu da je novinarstvo ušlo u fazu u kojoj postoji tiranija kvantiteta, u kojoj je kvalitet postavljen na zadnje mesto.

05. jun 2023.

Demostat: Tri petine građana ne smatra opravdanim brutalne napade na novinare

IZVOR N1

Da televizije sa nacionalnom frekvencijom nisu podjednako otvorene prema partijama na vlasti i partijama u opoziciji smatra 58 odsto građana, a gotovo isti procenat ispitanih ne smatra opravdanim brutalne napade na novinare, pretnje i atake na slobodu medija, pokazuju rezultati novog Demostatovog istraživanja javnog mnenja.

12. maj 2023.

Lažne vesti, poluinformacije i dezinformacije nakon masovnih ubistava u Srbiji

Piše Milomir Mandić
IZVOR Demostat

Netačne informacije, od kojih su se neke ticale života i smrti povređenih, lažne vesti na društvenim mrežama, od kojih su pojedine završile i u mejnstrim medijima, paušalni zaključci, izmišljeni citati, zloupotreba fotografija, ali i kršenje novinarskog kodeksa i profesionalnih standarda izveštavanja – sve to je zabeleženo nakon dva masakra koja su se 3. i 4. maja dogodila u Osnovnoj školi Vladislav Ribnikar u Beogradu i u selima pored Mladenovca i Smedereva.

23. dec 2022.

Građani Srbije imaju problem da prepoznaju lažne vesti

Piše Milomir Mandić
IZVOR Demostat

Građani Srbije veruju da znaju odakle dolaze lažne vesti, koji su kanali i motivi za njihovo plasiranje i širenje, međutim, nisu uvek sposobni da ih prepoznaju, pokazalo je Demostatovo istraživanje percepcije fenomena lažnih vesti. Učesnici fokus grupe smatraju da su u korenu dezinformacija interesi, veći profit, uticaj i moć, a da su agresivni senzacionalizam i hiperprodukcija vesti dodatni problem, jer su građani zaslepljeni ogromnom količinom informacija i nemaju vremena da se posvete njihovoj proveri. 

21. okt 2022.

Bihevioralni pristup borbi protiv dezinformacija – vodič za borbu protiv širenja nenamerno obmanjujućih dezinformacija

Piše Tamara Bajčić
IZVOR Demostat

Seciramo dezinformacije, filtriramo činjenice i analiziramo lažne narative u serijalu članaka posvećenom borbi protiv dezinformacija i medijskom opismenjavanju, a u ovom članku svim kreatorima sadržaja na internetu i van njega predstavljamo vodič za borbu protiv nenamerno obmanjujućih dezinformacija. Kome je ovaj članak namenjen? Svima od 7 do 107 godina.

26. jul 2022.

Tri načina da proverite informacije sa interneta

Piše Ivana Petronijević Terzić
IZVOR Demostat

Internet je preplavljen lažnim vestima, koje su vrlo često plasirane tako da čitalac ne sumnja u njihovu istinitost. Dezinformisanje nije nova pojava, ali su internet i društvene mreže promenili način na koji se lažne vesti stvaraju i šire. Internet je omogućio nove načine objavljivanja, deljenja i konzumiranja vesti i informacija, te nije uvek lako odrediti koje su priče verodostojne, a koje lažne. Nudimo vam kratak vodič koji vam u tome može pomoći.

15. jul 2021.

Zoran Panović novi urednik Demostata

FoNet
IZVOR Danas

Zbog prelaska na drugi posao, glavnog urednika Demostata, u kojem sam i do sada bio programski direktor, raskinuo sam stalni radni odnos u Danasu, saopštio je danas Zoran Panović.