Srbija mora da "preduzme hitne mere" u borbi protiv dezinformacija ruskih medija, izjavio je portparol Evropske unije (EU) Peter Stano povodom nedavnog izveštaja Reportera bez granica (RSF), uz upozorenje da je neusklađivanje Beograda sa politikom EU u tom pogledu "ozbiljan problem" na putu evrointegracija.
Autoritarne države kao što su Rusija i Kina, a poslednjih godina i Iran, koriste tehnologiju i veštačku inteligenciju kako bi manipulisale demokratskim procesima, šireći ciljane dezinformacije, kojima se raspiruje nepoverenje u sistem ili određenog aktera, tvrdi se u izveštaju koji je pripremila služba Evropskog parlamenta za debatu o lažnim vestima, populizmu i dezinformacijama.
Organizacija Reporteri bez granica apelovala je na EU da, naveli su, omogućava medijskoj kući Raša tudej, da preko kancelarije u Beogradu širi propagandu Kremlja. Reagovao je i direktor Kancelarije za javnu i kulturnu diplomatiju Arno Gujon, koji kaže da je to pokušaj cenzure medija. I dok iz EU kažu da je sloboda medija jedan od njihovih osnovnih postulata i da samo žele da zaustave propagandu, poznavaoci upozoravaju da je zabrana bilo kog medija, opasna je po slobodu mišljenja.
Srbija ne poštuje sankcije Brisela protiv ruskih propagandnih medija i Evropska unija treba da je pozove na odgovornost tokom pregovora o članstvu, izjavio je Pavol Salaj (Szalai), šef deska za Evropu i Balkan u međunarodnoj novinarskoj organizaciji Reporteri bez granica (RSF).
Uvođenje sankcija Rusiji jedan je od preduslova na evropskom putu Srbije, na koje Brisel vrlo često podseti Beograd. Za to vreme, u Srbiji se šire ruski mediji, pa bi pored Sputnjika, Raša tudej, koja već ima portal, trebalo da pokrene i televizijski kanal. Reporteri bez granica od Brisela traže da Srbiju pozove na odgovornost jer je domaćin mediju koji oni nazivaju "fabrikom laži Vladimira Putina".
„Raša tudej i RT Balkan su „fabrika laži“, izjavio je predstavnik Reportera bez granica Pavol Salaj. Dodao je da je razočaran jer Srbija, omogućavanjem rada RT Balkan, dopušta Rusiji da je koristi za širenje dezinformacija. Naveo je i da sudovi u Srbiji "koji bi trebalo da kažnjavaju napade na novinare, tu svoju misiju ne ispunjavaju". „Još smo u šoku zbog oslobađanja osumnjičenih u predmetu za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije. Srbija je u Evropi „crna rupa“ kada je reč o slobodi medija“, rekao je Salaj i naglasio da će Reporteri braniti novinare koji šire istinite informacije kao što su "novinari KRIK-a, N1 i Tanjuga".
Izvršna direktorka Demostata i članica NUNS-a Tamara Bajčić, dobitnica je međunarodne nagrade ,,30 ispod 30“ za ,,medijske zvezde u usponu“ na konkursu koji je organizovala međunarodna asocijacija medija International News Media Association (INMA), objavio je NUNS.
Australija je najavila da će kažnjavati internet platforme sa do pet odsto njihovih globalnih prihoda zbog neuspeha da zaustave širenja dezinformacija, javlja Rojters.
Osnivač aplikacije za razmenu poruka Telegram, Pavel Durov, koji je pod istragom u Francuskoj, rekao je da je francuske vlasti trebalo da se obrate njegovoj kompaniji sa svojim pritužbama, a ne da ga pritvore, nazivajući hapšenje "pogrešnim".
Američka vlada objavila je niz mjera čiji cilj je da se ukaže na rusko miješanje u američke predsjedničke izbore. Između ostalog su otpečaćene optužnice protiv dva zaposlena u ruskoj državnoj medijskoj mreži RT, uvedene sankcije urednicima tog medija i zaplijenjeni internet domeni koje je Kremlj koristio da širi dezinformacije.
Nakon što je predsednik Vučić u aprilu objavio da je u poslednjih 25 meseci napisano više od 10.000 tekstova protiv Srbije, iz Kancelarije za javnu i kulturnu diplomatiju nedavno je stigla najava o formiranju timova širom sveta koji će reagovati na dezinformacije o Srbiji u stranim medijima. Na koji način će oni funkcionisati, koje zemlje imaju posebne institucije koje se bore protiv dezinformacija i da li će se domaći tim ugledati na one države koje ovu temu koriste za dodatnu cenzuru ili na one koje „samo” analiziraju strani uticaj?
Brazil je zabranio rad društvene mreže Iks, pošto kompanija nije ispoštovala rok Vrhovnog suda da imenuje novog pravnog zastupnika u ovoj zemlji.
Večeras, nešto pre 22 časa, na sajtovima tabloida Telegraf i Alo pojavila se vest da je aktiviran sistem "Pronađi me" i da se traga za devetogodišnjim detetom koja je duboko uznemirala javnost. Za N1 potvrđeno je iz MUP-a da sistem nije aktiviran, a tu informaciju potvrdio je i Igor Jurić.
Uhićenje šefa Telegrama u Francuskoj ponovno je skrenulo pozornost na tu aplikaciju. Jedni hvale Telegram kao platformu za slobodu govora, dok ga drugi vide kao platformu za kriminalne aktivnosti.
Kada su protesti izbili u Bjelorusiji 2020. godine nakon namještenih predsjedničkih izbora, aktivisti su se okrenuli Telegramu kako bi koordinirali akciju, izbjegavajući nadzor vlasti u represivnom društvu Aleksandra Lukašenka i ističući dobro koje aplikacija za razmjenu poruka pruža.
Mark Zakerberg, suosnivač društvene mreže Fejsbuk i izvršni direktor njene matične kompanije Meta, izjavio je da je administracija američkog predsednika Džozefa Bajdena vršila pritisak na kompaniju da "cenzuriše" specifične sadržaje o kovidu-19 tokom pandemije.
Ukupna publika na ovim kanalima doseže čak 15,7 miliona ljudi, dok se publikacije tj. objavljeni sadržaj pregleda gotovo 100 miliona puta dnevno. Upravo ovakav obim angažmana (popularno engagement -a), omogućava kanalima da efikasno šire dezinformacije i manipulišu javnim mnjenjem širom sveta. Meta su im auditorijum u Evropi, Americi, Aziji i Africi. Raznovrsnost jezika na kojima ovi kanali funkcionišu omogućava im maksimalan doseg i efikasno uticanje na globalno javno mnjenje.
Milijarder Ilon Mask koristi svoju društvenu mrežu kao megafon u političkim raspravama – od Velike Britanije, preko Nemačke, pa do Venecuele. Njegovi komentari često imaju sličan obrazac.
Evropski liberali iz Evropskog parlamenta pozvali su Evropsku komisiju da hitno preduzme “sve moguće mere" kako bi suzbila kontinuirano širenje dezinformacija na platformi Iks (X) u vlasništvu Ilona Maska, navodi se u pismu u koje je uvid imao briselski Politico.
Kad očiglednost nije smetnja da se izrečenom učita potpuno suprotno značenje, kad čak ni laka proverljivost istinitosti nije prepreka da se bezočno laže, ima li uopšte odbrane od ludila u koje smo svi zajedno ubačeni
