Olivera Zekić ostala u REM-u kao PR 
Ćutanje institucija o vršnjačkom nasilju vodi do širenja dezinformacija 
Kako Rusi utiču na javnost SAD: Američki influenseri na mrežama šire rusku propagandu 
Ko su voditelji RTS-a koji su dali podršku Ani Štajdohar:”Izvoli Ana, slobodno reci” 
Studenti pozvali na protest ispred RTS-a sutra u 19 časova 
Kao što slika „govori više od 1.000 reči“ tako ona isto toliko efikasnije „laže“ od običnog teksta u novinama, a ako je u pitanju video snimak, koji može biti i takozvani „dipfejk“, dezinformacija je servirana još uspešnije.
SBB kompanija oštro demantuje navode portala republika.rs i informer.rs u tekstovima pod naslovom „Prve fotografije sa mesta stravične eksplozije u Zemunu! Ima zatrpanih ispod ruševina, spasioci u trci sa vremenom – evo šta je uzrok detonacije! (FOTO GALERIJA)“ i „Prve fotografije sa mesta eksplozije u Zemunu: Ćerka zadobila teške povrede, otac poginuo„, koji su objavljeni 10. novembra 2023. godine, a u kojima se kaže da je u Ševinoj ulici u Zemunu danas došlo do detonacije, najverovatnije plinske boce, jer je prilikom kopanja za optičke kablove SBB probušena cev, saopšteno je danas.
Dan u kojem se dogodi masovni zločin pretvara se u fabriku lažnih vesti i neproverenih informacija. Svi smo mi na mreži, a tamo je toliko toga laž. Mnogo glasina kruži. Ljudi su željni publiciteta i koriste ovakve prilike. Prioritet se daje senzacionalizmu, a ne poštovanju žrtava. Novinari sve moraju da provere i da se okrenu porodici, preživelima, žrtvama, umesto što od ubice prave heroja, kaže američka profesorka Elizabet Skjuz, koja se posebno bavi izveštavanjem o masovnim pucnjavama
Evropski komesar za digitalne tehnologije Tijeri Breton pozvao je šefa kineske društvene mreže TikTok, Šoua Žija Čua da ta platforma nastavi napore protiv dezinformacija i pozdravio pozitivne pomake u tom pravcu.
U susret decembarskim parlamentarnim i lokalnim izborima, Istinomer u saradnji sa organizacijom Transitions Online iz Češke vas poziva na edukativne sesije o fektčekingu i borbi protiv dezinformacija tokom izbornih kampanja.
Ministarstvo finansija Republike Srbije upozorava građane da se proteklih dana u javnosti opet pojavljuju lažne vesti sa lažiranim izjavama potpredsednika Vlade i ministra finansija Siniše Malog, koje se plasiraju preko neproverenih, jednokratnih portala, društvenih mreža i alata za onlajn komunikaciju, sa lažiranim logom medija i lažiranim izvorima i citatima.
Jedna od podmuklijih posledica preplavljenosti dezinformacijama jeste stvaranje realnosti u kojoj se gubi razlika u percepciji istine i laži, dok se kolektivno preispituje i ono što je tačno. Informaciono okruženje zagađeno manipulacijama i nepoverenjem stvara ciničnu javnost, onu čija demoralisanost ide na ruku jedino autoritarnim vladama. Jer na kraju, ne možemo pobediti u dezinformacionom ratu osim ukoliko ne shvatimo da smo već do guše u njemu.
Srbija se prema izveštaju Monitora evropskih komunikacija (ECM) našla na trećem mestu u Evropi po prisutnosti lažnih vesti u javnoj sferi, odmah iza Češke i Rumunije. Kada je reč o najbitnijim temama u društvu u evropskom smo proseku, ali je interesantno da je čak i 38 odsto lažnih vesti dovoljno da mnogo više građan poveruje u njih (čak 68 odsto) nego u Nemačkoj (37 odsto).
S obzirom na to da su mediji oduvek imali moć nad informacijama, sa druge strane medalje vrebala je tamna strana dezinformisanja, koju su neretko birali radi senzacionalnosti, ličnih, političkih ili drugih ciljeva.
Dezinformacije, poluiformacije, propaganda šire se tako da sve ostane u magli i da ljudi ne budu informisani, ocenila je Ivana Petronijević Terzić iz Demostata, a novinarka Istinomera Milijana Rogač ističe da su a građani sluđeni jer ono što dobijaju je proizvodnja magle na dnevnom nivou.
“Vest” da je maloletni serijski ubica pokušao da pobegne i da je u tome jedva sprečen koja se našla pred Komisijom za žalbe Saveta za štampu na poslednjoj sednici, bila je poslednja u dugom nizu dezinformacija, poluinformacija, manipulacija, pa i potpunih izmišljotina u vezi sa užasnom tragedijom u beogradskoj osnovnoj školi “Vladislav Ribnikar”.
Društvena mreža X, ranije poznata kao Tviter, počeće da naplaćuje novim korisnicima godišnju naknadu od 1 dolar samo za korišćenje platforme.
Evropski komesar za unutrašnje tržište Tjeri Breton upozorio je američkog milijardera i vlasnika društvene platforme Iks, bivši Tviter, Elona Maska da je ta platforma preplavljena dezinformacijama o ratu u Izraelu, što je protivno pravnim okvirima Evropske unije.
Nema sigurne zone ni za novinare tokom rata Izraela i Hamasa. Sve im je teže da ispune svoju misiju ‒ da nepristrasno informišu. Dok se odgovorni novinari i mediji bore da objave istinu o ratu, na marginama izveštaja koji govore o stradanju civila ostaju vesti o targetiramim, ubijenim i ranjenim novinarima kojima ni zaštitna oprema tamo ne pomaže
Društvena mreža X uklonila je stotine profila povezanih s Hamasom i poduzela radnje za uklanjanje ili označavanje desetaka tisuća sadržaja nakon napada na Izrael, rekla je izvršna direktorica Linda Yaccarino.
Evropski komesar za unutrašnje tržište Thierry Breton poručio je u utorak milijaderu Elonu Musku da se na medijskoj platformi X šire dezinformacije od početka napada islamističke organizacije Hamas na Izrael i zatražio je da preduzme protivmjere koje su u skladu sa regulativama EU.
Dok se jedan od najvećih sukoba u poslednjih 50 godina odvija pred očima sveta na ulicama i na nebu iznad Izraela, na društvenim mrežama se šire dezinformacije o napadu. Najnoviji rat između Izraela i Hamasa je i test kako platforma X prenosi informacije tokom velikih kriza, a utisak je za sada loš. Vlasnik platforme Ilon Mask lično je preporučio korisnicima da prate naloge koji su poznati po promovisanju lažnih vesti, dezinformacija i neproverenih vesti, ali i po antisemitskim objavama. Istovremeno, verifikovani nalozi koji plaćaju pretplatu šire lažne vesti.
„Tviter je kafana, ali u centru grada i tako se komunicira. Često grubo i često glasno“, ocenio je komunikacijski stručnjak i politikolog Nikola Parun.
To da borba protiv dezinformacija ne znači samo praksu novinara da pišu članke o ovom problemu, čije čitanje utiče na mentalno blagostanje gotovo svakoga, pokazuje i jedan interesantan primer, ali u suprotnom smeru, koji je nedavno stigao iz Ujedinjenog Kraljevstva. Naime, novinarka svetskog medijskog servisa "BBC", čija je glavna tema i oblast rada borba protiv lažnih vesti, dezinformacija i propagande, suočava se sa tvrdnjama da je lagala o svom radnom iskustvu u svojoj biografiji.
Novinari, fektčekeri, istraživači, studenti, aktivisti i drugi mogu se registrovati za ovaj besplatni onlajn događaj.
