Tuguj srpski rode: TV Informer od aprila i na SBB-u 
Građani traže da REM kazni TV Informer: „Najšund stanica Evrope”, „Ogavno ponašanje i prostačko cerekanje vlasnika” 
Preminuo ugledni advokat Slobodan Ružić 
Viško: Ne zbogom, nego doviđenja 
Razlupan automobil novinarki koja aktivno kritikuje režim u Srbiji 
Milijarder Ilon Mask koristi svoju društvenu mrežu kao megafon u političkim raspravama – od Velike Britanije, preko Nemačke, pa do Venecuele. Njegovi komentari često imaju sličan obrazac.
Evropski liberali iz Evropskog parlamenta pozvali su Evropsku komisiju da hitno preduzme “sve moguće mere" kako bi suzbila kontinuirano širenje dezinformacija na platformi Iks (X) u vlasništvu Ilona Maska, navodi se u pismu u koje je uvid imao briselski Politico.
Kad očiglednost nije smetnja da se izrečenom učita potpuno suprotno značenje, kad čak ni laka proverljivost istinitosti nije prepreka da se bezočno laže, ima li uopšte odbrane od ludila u koje smo svi zajedno ubačeni
Jedan čitalac nas je zamolio da proverimo autentičnost navodnog citata bivšeg francuskog predsednika Žaka Širaka: „Srpska deca se nikada više neće smejati u Parizu“.
Kroz lažne intervjue se promoviše zarada na ovoj platformi i navode korisnici da ostave svoje lične podatke.
Portal Informer je dva dana zaredom objavio tekstove koji govore o hvalospevima sa hrvatske televizije RTL o iskopavanju litijuma u Srbiji. Ti hvalospevi međutim postoje samo u manipulativno isečenim video-snimcima koji su prvi put objavljeni na prorežimskom X profilu „Detektor laži”. U oba snimka isečena je svaka reč sa hrvatske televizije koja govori o negativnim stranama iskopavanja litijuma.
Hrvatski medij specijalizovan za fact-checking Faktograf i Međunarodni institut za štampu (IPI) pokrenuli su online vodič kako bi novinarima, fact-checkerima i istraživačima pružili praktičan okvir za istraživanje dezinformacija i kampanja klevetanja usmjerenih na medijske profesionalce koji su na prvoj liniji razotkrivanja dezinformacija.
Rodne dezinformacije česte su u medijima, ali su neretko prikrivene i perfidne pa ih publika ne primeti. Ova studija slučaja ima za cilj da tu vrstu dezinformacija ogoli i da čitaocima pojasni kako da ih uoče. Kao primer za analizu korišćena su gostovanja glumca Branislava Lečića na televizijama Pink i Informer. Povod zbog kog je Lečić bio gost analiziranih emisija je odluka glumice Anđela Jovanović da ne želi da glumi s njim u istoj sceni. Po njenim rečima, to je učinila zbog neprijatnog događaja iz prošlosti koji je imala sa njim. Kao reakciju na to, Lečić ju je tužio za povredu časti i ugleda.
Vodeći AI četbotovi, uključujući ČetGPT kompanije AI, Majkrosoftov Kopilot i Guglov Džemini spremni su da reprodukuju rusku dezinformaciju, navodi NewsGuard.
„Jeziva moda na Zapadu, puštaju decu da menjaju pol kad im padne napamet, LEKARI PODRŽAVAJU!”, navodi Informer u naslovu teksta o transrodnoj deci. U njemu se citiraju i stavovi takozvanih „lovaca na pedofile” iz organizacije „StoppedofilijiSP” koja ističe da postoje „mnogobrojni” slučajevi promene mišljenja i kada je učinjena medicinska intervencija prilagođavanja pola rodu. Tekst nadalje govori o terminima rodne disforije i euforije, a ceo narativ članka transrodnost stavlja u kategoriju poremećaja, trenda i pomodarstva.
Lažni sajtovi koji žele da odaju utisak da su informativni sada su brojniji od legitimnih lokalnih sajtova vesti, a Rusija igra vodeću ulogu u njihovom širenju, kažu medijski analitičari. Istraživanje koje je organizacija za odbranu od dezinformacija NewsGuard pokazuje porast broja sajtova koji objavljuju sadržaj niskog kvaliteta ili dezinformacije.
Stručnjaci za veštačku inteligenciju i fektčekeri su saglasni da alati za detekciju veštačke inteligencije nisu dovoljni kako bi se razotkrio bilo sadržaj koji je kreiran uz njenu pomoć ili digitalno izmenjeni sadržaj uopšte.
Trebalo je svega nekoliko minuta da postavim svoju propagandnu stranicu, virtualnu kopiju druge stranice u Bugarskoj koja je već miješala tabloidne vijesti i pro-ruske naslove.
Veštačka inteligencija može da nauči da laže i vara, i to je ozbiljan rizik koji zahteva regulatorne i zakonske mere kao garanciju da će ostati korisna tehnologija, umesto da postane pretnja za ljudsko znanje i institucije, navodi se u novoj studiji.
Svaka treća osoba danas izbjegava vijesti. Novija istraživanja pokazuju da se oni koji vijesti prate onlajn više oslonjaju na sistem preporučivanja TikToka, Snepčeta i Instagrama, mreža kojima dominiraju influenseri i poznate ličnosti, nego Fejsbuka ili Tvitera. Medijsko okruženje je mobilno, digitalno i platformsko pa se publika informiše drugačije. Povjerenje u medije i dalje nezaustavljivo pada, a uslovi i modeli poslovanja radikalno se mijenjaju. Izgleda da je jedina konstanta digitalnog svijeta promjena.
Kompanija koja upravlja društvenom mrežom TikTok je danas saopštila da će u borbi protiv dezinformacija kojih je sve više na njegovoj platformi, početi da označava sadržaj nastao korišćenjem veštačke inteligencije (AI).
Danske novine Politiken sa TjekDek-om otkrile su prošlog meseca da su hiljade lažnih reklamnih kampanja objavljenih na Meta platformama bile usmerene posebno na novinare DR i TV2. Meta nije uklonila većinu lažnih članaka, iako su prijavljeni kao lažni. Evropska federacija novinara (EFJ) poziva Metu da preuzme odgovornost za zaštitu kredibiliteta i profesionalizma novinara i ukloni sve lažne vesti sa svojih platformi.
Dve decenije nakon nasilnih nereda koji su zahvatili Kosovo u martu 2004. godine, analiza načina izveštavanja kosovskih medija pokazuje pokušaj relativizacije targetiranja Srba i prikrivanje činjenica o razmerama nasilja.
Našli ste se ovde i šta da vam radim, sada trpite. Otvorili ste novine ili kliknuli pa kusajte.
Od momenta nestanke dvogodišnje Danke Ilić iz Bora, 26. marta, u trku za klikovima, pregledima i pažnjom krenuli su i tabloidni mediji, samoproklamovani detektivi i eksperti na mrežama. Dok je porodica devojčice živela u agoniji, objavljivane su potencijalno osetljive informacije iz istrage, a kada njih nije bilo, pojedini mediji prazninu su popunjavali potpunim izmišljotinama. I bez obzira što je deset dana nakon nestanka zvanično saopšteno šta se dogodilo, spekulacije su nastavljene. Pažnja javnosti je, očekivano, i dalje usmerena ka ovom slučaju, a u nastavku teksta čitaćete o onima koji su u prethodnih deset dana tu pažnju višestruko zloupotrebili – i to tako što su od ove strašne tragedije napravili spektakl.
