Poklon REM-a za kraj mandata: Informer TV postala beogradska televizija 
Novinari na protestu: Između besnih građana i naprednjaka, policije, suzavca i kamenica 
Uloga medija u pobedi Trampa (1): Činjenice sve manje važne, laži se uzimaju kao normalne 
Da li je ispravno uzimati izjavu od deteta na protestu – šta kažu novinari 
Maskirani muškarci napali snimatelja i razbili kameru TV N1 u Novom Sadu 
Društvene mreže su nastale kao koncept koji treba da pomogne u spajanju ljudi, naročito onih koji su fizički veoma daleko, ali je to sve davno prevazišlo taj okvir i svelo se na broj korisnika, mesečnu zaradu i način da se plasira i proda neki proizvod.
"Agresivna komunikacija se nastavila nakon demokratskih promena u našoj zemlji, i ona kulminira u ovom trenutku u kome smo danas. Mi smo izloženi verbalnom nasilju svakodnevno putem informativnih emisija. To je jedna manifestna agresija prema svima koji ne misle drugačije, koji govore drugačije, i koji se ne slažu sa određenim stavom. I sve se to posle preslikava i na društvene mreže", izjavila je Ana Mirković, iz Instituta za digitalne komunikacije. Ona je naglasila da trend napuštanja društvenih mreža ne znači i da se nakon toga na njima i dalje neće baviti onim ko izbriše sve aplikacije i ne učestvuje aktivno u njihovom radu.
Nakon usvajanja Zakona o medijima u Crnoj Gori broj negativnih komentara manji, ali i dalje izražen.
Ruski medijski regulator Roskomnadzor saopštio je da je odlučio da primeni "prinudne mere" protiv nekoliko stranih IT kompanija, uključujući TikTok, Telegram, Zoom, Discord i Pinterest zbog, kako su naveli, kršenja ruskog zakona.
Početkom 2022. Njujork tajms je počeo da traži urednika vizuelnih sadržaja za koji će medijski sadržaj učiniti dostupnijim. Kao što se obično dešava na drugim pozicijama, nove uloge u međunarodno poznatim redakcijama signaliziraju oblasti koje postaju sve relevantnije za medijsku indstriju. Pristupačnost nije izuzetak.
Tokom prvih 150 dana rata u Ukrajini objavljene su 1.573 netačne i manipulativne tvrdnje. Mediji iz Srbije najčešći su izvor dezinformacija, pre svih srpsko izdanje Sputnjika, Informer, portal Večernjih novosti i Alo. Novac je takođe motiv onih koji plasiraju dezinformacije, pokazalo je istraživanje SEE Check mreže
Dok se većina medijskog izveštavanja o lažnim video snimcima i dipfejku fokusira na moguće užasne scenarije njihovog korišćenja u SAD ili drugim zapadnim zemljama, zapravo bi takve lažne vesti mogle da izazovu najveći haos u zemljama u razvoju, koje su često dom krhkih vlada i nedovoljno digitalno pismenih građana.
Evropski parlament je početkom jula usvojio dve nove regulative od izuzetnog značaja za funkcionisanje interneta.
Internet je preplavljen lažnim vestima, koje su vrlo često plasirane tako da čitalac ne sumnja u njihovu istinitost. Dezinformisanje nije nova pojava, ali su internet i društvene mreže promenili način na koji se lažne vesti stvaraju i šire. Internet je omogućio nove načine objavljivanja, deljenja i konzumiranja vesti i informacija, te nije uvek lako odrediti koje su priče verodostojne, a koje lažne. Nudimo vam kratak vodič koji vam u tome može pomoći.
Mediji u BiH pronalaze načine kako bi pratili i uklonili neželjen sadržaj na nalozima na društvenim mrežama.
Hrvatski građani kao najpouzdanije izvore vijesti smatraju javne televizijske i radijske postaje, dok informacijama s društvenih mreža vjeruju više od prosjeka Europske unije (EU), pokazalo je istraživanje Eurobarometra.
Vređanje preko interneta u Japanu od danas može biti sankcionisano zatvorskom kaznom od godinu i po i drugim strogim kaznama, odlučile su vlasti Japana.
Američki novinari najviše koriste Twitter, dok je u javnosti najpopularniji Facebook.
U eri interneta i onlajn medija i društvenih mreža, društvene mreže pomažu tradicionalnim medijima da dođu do novih pratilaca i šire publike. Osnovne tehnike digitalnog marketinga mogu se primeniti i u novinarstvu, a njihova i primena može nam pomoći da privučemo publiku, kaže Danijela Vujošević, konsultantkinja za digitalni marketing.
Ulazak u carstvo društvenih mreža sve više čini ljude zaboravnim, pa se tako mnogi posle i ne sećaju šta su čitali, ni šta su radili, a taj osećaj kasnije se širi i na život van interneta, upozoravaju naučnici.
Američki Vrhovni sud privremeno je sprečio sprovođenje zakona iz Teksasa koji ograničava prava kompanija društvenih mreža da same odlučuju o politici moderiranja sadržaja, u važnom sudskom testu za moć vlasti da regulišu govor na internetu.
Napadač u prodavnici u Buffalu je proteklog vikenda ubio deset osoba a nakon toga su uslijedile i teorije zavjere.
Najbolja stvar u domaćem novinarstvu su dobri novinari koje valja čuvati, ali menadžeri u medijima novinare u velikoj meri vide kao potrošnu robu i ne razumeju da se u novog novinara moraju uložiti bar dve godine da bi stao na noge i bio potpuno operativan i pouzdan, izjavila je FoNetu novinarka KRIK Marija Vučić.
“Preporučujemo zaposlenima da brišu stare tweetove ili objave sa drugih mreža”, jedna je od novih smjernica Guardiana.
Od javnog prostora za slobodnu razmenu mišljenja do poprišta uvreda – tako manje-više izgleda razvojni put gotovo svake društvene mreže. Verbalnim napadima, govoru mržnje i pretnjama na internetu, ipak, uskoro bi mogao da dođe kraj. Ali ne samo zato što je takav smer najavio novi vlasnik, najbogatiji čovek na planeti, Ilon Mask. U tu borbu kreće i zaštitnik građana Zoran Pašalić, predlaganjem izmene zakona o javnom redu i miru, a kao konkretnu meru vidi utvrđivanje pojedinačne odgovornosti.
