Farsa se nastavlja: Rasprava o novom REM-u u starom pakovanju 
Studentkinje fakulteta u blokadi: Društvene mreže glavni izvor informisanja, tradicionalni mediji ne prate tempo mladih 
REM se pravi mrtav: Regulator postoji, ali odbija da izvrši zakonske obaveze pod izgovorom da je Savetu istekao mandat 
Ko su voditelji RTS-a koji su dali podršku Ani Štajdohar:”Izvoli Ana, slobodno reci” 
Spojene tužbe trojice bivših pripadnika Resora državne bezbednosti protiv Fondacije Ćuruvija 
Predlog novog Kodeksa novinara Srbije, koji je do 7. maja na javnoj raspravi, sadrži i odredbe o zlonamernom narušavanju reputacije i vređanju pojedinaca, upotrebi veštačke inteligencije, društvenih mreža, moderisanju komentara...
“Vest” da je maloletni serijski ubica pokušao da pobegne i da je u tome jedva sprečen koja se našla pred Komisijom za žalbe Saveta za štampu na poslednjoj sednici, bila je poslednja u dugom nizu dezinformacija, poluinformacija, manipulacija, pa i potpunih izmišljotina u vezi sa užasnom tragedijom u beogradskoj osnovnoj školi “Vladislav Ribnikar”.
Predlog izmena Zakona o javnom informisanju i medijima, kojim se na konkursima za projektno sufinansiranje otežava položaj medijima koji priznaju nadležnost Saveta za štampu, a stimulišu mediji koji ga ne priznaju i neograničeno krše Kodeks novinara, najgori je dosad, a takav ide na javnu raspravu – kaže Gordana Novaković, generalna sekretarka Saveta
Nakon pet protesta ispred redakcije Informera, reagovanja novinarskih udruženja i odluke Saveta za štampu da je u intervjuu sa višestrukim silovateljem Igorom Miloševićem prekršeno šest tačaka Kodeksa novinara Srbije, sporan sadržaj još uvek nije uklonjen sa Jutjub kanala ove medijske kuće, kao ni portala Alo i Blic, na kojima je tekst prenesen. Međutim, iako iz Informera kažu da je objavljivanje ovog intervjua u javnom interesu, teksta na ovom portalu trenutno nema.
Generalna sekretarka Saveta za štampu Gordana Novaković rekla je u Novom danu N1, povodom senzacionalističkog izveštavanja domaćih tabloida i portala u vezi sa smrću Splićanina Mateja Periša, da to nije iznenađenje. "Nažalost, nije prvi put. Samo po sebi to nije nešto sa čim se prvi put suočavamo, fotografije leša izvučenog iz vode je ponašanje naših tabloida već duže vreme", kazala je Novaković. Koordinatorka za slobodu izražavanja i online medije SHARE Fondacije Nevena Martinović kaže da se uvek šokira, jer je, kako kaže, neko doneo svesnu odluku da tako nešto objavi i stavi na naslovnu stranu i na svoj portal. "U ovom slučaju i sličnim, postoji opravdana potreba javnosti da bude obaveštena, da se pronašao preminuli i da u nekoj formi budemo obavešteni, pratili smo slučaj. U kojoj formi će se pojaviti, ne moramo biti obavešteni vizuelnom formom, očigledno je da empatija ne postoji više u ovom društvu i to je poražavajuće", navela je Martinović.
Medijima je dozvoljeno da navijaju za nekoga, sve dok to ne podrazumeva da lažete u njegovu korist, ili na štetu njegovog političkog protivnika, izjavila je generalna sekretarka Saveta za štampu Gordana Novaković i poručila da za sve medije podjednako mora da važi da čitaoce ne smeju da obmanjuju, manipulišu ili da kriju važne informacije.
Generalni sekretar Saveta za štampu Gordana Novaković izjavila je da je to nezavisno, samoregulatorno telo 2020. godine primilo 165 žalbi, duplo više nego godinu dana ranije, i u najvećem broju slučajeva pokazalo se da je prekršen Kodeks novinara Srbije i da su gradjani koji su mu se obratili bili u pravu.
Gordana Novaković iz Saveta za štampu kazala je u N1 Studio Live da je broj kršenja medijskog kodeksa neprestano u porastu, i u onlajn i u štampanim medijima, i mada je u prvih šest meseci ove godine zabeležen rast broja žalbi za više od 100 odsto u odnosu na isti period prošle godine, on je i dalje zanemarljiv naspram broja kršenja kodeksa. Prema njenim rečima, najčešća kršenja kodeksa zabeležena su u rubrikama "crna hronika" i "zabava".
Titulu najneprofesionalnijeg štampanog medija ponovo je poneo Alo, slede Kurir, Srpski telegraf, Informer i Blic. Sve je više kršenja Kodeksa novinara, ukazali su predstavnici Saveta za štampu predstavljajući izveštaj šestomesečnog praćenja rada štampanih medija
Najteži zadatak za Savet za štampu je da edukuje javnost da ona sama može da reaguje na sadržaje koje smatra neprihvatljivim. Mi im sve vreme govorimo da ne moraju da budu pasivni konzumenti onoga što im se servira, rekla je juče generalna sekretarka Saveta za štampu Gordana Novaković u Danasovom Intervjuu na mreži.
Veliki broj prekršaja novinarskog kodeksa u štampanim i onlajn medijima i edukacija građana o tome kada imaju pravo da se obrate tom telu, predstavljaju najveće izazove u radu Saveta za štampu, izjavio je FoNetu član Komisije Saveta za žalbe Bojan Cvejić.
Porazno je da se mediji koji gaze etičke standarde ne nauče na greškama, ili neće da se nauče, ocenili su Gordana Novaković, generalna sekretarka Saveta za štampu i Petar Jeremić, novinar. Slučaj reagovanja na pisanja o otmici u tabloidima je možda graničan slučaj koji će odrediti da li će se nastaviti sa sličnim osudama i ministarstva i javnosti, dodali su.
Generalna sekretarka Saveta za štampu Gordana Novaković ocenila je danas da objavljivanje detalja o otmici maloletnice u pojedinim novinama prevazilazi kršenje Kodeksa novinara i da je to slučaj za nadležno tužilaštvo.
Iskustvo koje do sada imamo pokazuje da se odluke Saveta za štampu vrlo često ignorišu i da najveći deo novca na konkursima za sufinansiranje medijskih sadržaja od javnog interesa dobijaju upravo mediji koji po našim podacima najviše krše Kodeks novinara Srbije.
Generalna sekretarka Saveta za štampu Gordana Novaković odgovaraće direktno na pitanja građana na Fejsbuk stranici Danasa u četvrtak 16. maja, u okviru rubrike „Intervju na mreži“.
Braneći slobodu izražavanja, u zreloj demokratiji od novinara očekujem da kad rade imaju na umu određena ograničenja, a to očekujem i od zvaničnika i institucija, da poštuju vladavinu prava, poručio je danas šef Kancelarije Saveta Evrope (SE) u Beogradu Tobias Flesenkemper.
Kada se analiziraju teme o kojima mediji dominantno izveštavaju kada je reč o deci, a to su socijalna briga, pomoć, podrška i zdravlje dece na televizijama, odnosno zlostavljanja, nesreće i nasilje u štampi, lako se može zaključiti da su to uglavnom prilozi u kojima odrasli govore o tome kako brinu ili ne brinu o deci, kako im pomažu (ili odmažu), kako ih štite ili povređuju.
Mediji u Srbiji veoma retko izveštavaju o deci, a kada to čine najčešće su to prilozi sa negativnom konotacijom, sve izraženijim senzacionalizmom, podaci su Centra za profesionalizaciju medija i medijsku pismenost.
U Srbiji su povrede novinarskog kodeksa česte, ali se u vezi s tim retko podnose žalbe. Za takve žalbe nadležan je Savet za štampu. Akademija DW i Savet zajednički hoće da zaštite etičko novinarstvo.
Kako pokazuju rezultati monitoringa Komisije za žalbe Saveta za štampu i pristiglih žalbi, najveći broj kršenja Kodeksa novinara Srbije je u vezi sa istinitošću izveštavanja. Situacija u onlajn prostoru je drugačija, pa je najveći broj žalbi bio na preuzimanje sadržaja bez poštovanja autorskih prava.
