Građani traže da REM kazni TV Informer: „Najšund stanica Evrope”, „Ogavno ponašanje i prostačko cerekanje vlasnika” 
Sud: Smena Saveta REM-a bila u skladu sa Ustavom 
Uhapšen kolumnista Peščanika Dejan Ilić 
Studenti nadigrali Informer i Tužilaštvo: Akcija „Mayday“ otkrila špijuna među njima 
Televizije N1 i Nova S izložene novim pritiscima: Telekom smanjuje vidljivost, Yettel odlaže obećanja 
Vlada u ostavci povukla je prošle nedelje iz procedure Predlog o izmenama i dopunama Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja (ZoSPIJZ) bez obrazloženja, potvrdili su za Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) iz organizacije Partneri Srbija.
Tvrdnje REM-a da ne može da pruži informacije značajne za javnost su neosnovane, a oni koji ih traže ne mogu da ostanu bez odgovora zato što REM nije organizovao svoje aktivnosti uprkos isteku mandata Saveta, konstatuje Poverenik za informacije od javnog značaja
Problem tzv. masovnih žalbi odnosno tužbi nije problem samo u oblasti pristupa informacijama od javnog značaja zbog čega rešenje ovog problema mora biti sistemsko. Neće svake potencijalne izmene ZoSPIJZ neće nužno eliminisati problem zloupotrebe. U ranoj fazi izrade propisa trebalo je pronaći način za dijalog sa svim zainteresovanim stranama, i neophodno je kroz aktivniju saradnju sa Advokatskom komorom Srbije iznaći rešenje da se ovaj vid zloupotrebe prava sankcioniše unutar advokatskih komora.
To što REM odbija da pruži informacije od javnog značaja zbog nepostojanja Saveta nezakonito je i nedopustivo, smatra Rodoljub Šabić, nekadašnji poverenik za informacije od javnog značaja
Biro za društvena istraživanja (BIRODI) ocenio je danas da Regulatorno telo za elektronske medije (REM) krši Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja zato što odbija da odgovara na zahteve za pristup toj vrsti informacija dok ne budu izabrani novi članovi Saveta tog tela.
Internet je riznica najraznovrsnijih informacija, osim onih najbitnijih - o radu organa javne uprave. Teorijski, građani mogu doći do podataka od javnog značaja ako ih zatraže od državnih institucija, ali u praksi one sve češće iznalaze „kreativne“ načine kako da informacije zadrže za sebe. To je trend u celom svetu u poslednjih nekoliko godina, a u Srbiji se taj mehanizam „usavršava“ već čitavu deceniju. Dakle, može se reći da smo u nečemu trendseteri. Nažalost, to „nešto“ predstavlja pretnju po demokratiju i veoma plodno tlo za razvoj korupcije, piše magazin Biznis i finansije.
Ako bi bile usvojene izmene Krivičnog zakonika, "objavljivanje materijala kojima se savetuje izvršenje krivičnog dela", biće kažnjivo. Stručnjaci to prevode na jezik laika i kažu - moći će da optuže čoveka za šta im padne na pamet. I to nije jedina predviđena izmena Krivičnog zakonika koja brine struku i navodi na zaključak da je na delu dodatno ugrožavanje ljudskih prava.
Međunarodni dan prava javnosti da zna se obeležava svake godine 28. septembra. Iako se u izjavama zvaničnika često spominje upotreba novih tehnologija i digitalizacija javne uprave kao prioriteti koji bi trebalo da olakšaju pristup informacijama i uslugama, istraživanja Partnera Srbija pokazuje da su institucije sve zatvorenije. U godini kada obeležavamo i 20 godina od početka primene Zakona o slobodnom pristupu infomacijama od javnog značaja, teško je izdvojiti "šampione" otvorenosti.
Mala priča o sprečavanju javnosti da zna istinu.
Ministarka državne uprave i lokalne samouprave Jelena Žarić Kovačević izjavila je da je resorno ministarstvo pokrenulo postupak izmene Zakona o slobodnom pristupu informacija od javnog značaja sa ciljem rešavanja problema zloupotrebe zahteva, a koji predstavlja ogroman problem građanima, Povereniku za informacije od javnog značaja, ali i sudovima.
Novinari teško dolaze do zvaničnih informacija, zloupotrebe prava na pristup infomacijama od javnog značaja su sve češće, a zakonodavac teži da poveća diskreciona prava institucija da uskrate informacije – zaključak je konferencije “Budućnost slobode informacija” koja je danas održana u Beogradu u organizaciji “Partnera Srbije”.
Srbija ima dobar zakonski okvir kada je reč o slobodnom pristupu informacijama, ali se suočava sa „izazovima“ u njegovoj primeni, izjavio je danas šef odeljenja za saradnju Delegacije Evropske unije (EU) u Beogradu Nikola Bertolini.
„Republički geodetski zavod se odlučio za intenzivnije korišćenje društvenih mreža kao odgovor na sve veću digitalizaciju društva i potrebu za brzom i efikasnom razmenom informacija sa građanima“, pohvalili su se iz ove državne institucije nedavno u medijima. U praksi se ovo pretvorilo u raspravu, pa i svađanje, podsmevanje i uvrede na račun drugih korisnika društvenih mreža koji su se usudili da „prozovu“ Katastar. RGZ na pitanje N1 o ovakvom vidu komunikacije odgovara kontrapitanjem.
Udruženje novinara Srbije (UNS) podnelo je žalbu Povereniku za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti nakon što je Ministarstvo informisanja i telekomunikacija ponovo odbilo da UNS-u dostavi biografije kandidata za članove komisija koje odlučuju o raspodeli sredstava na medijskim konkursima Ministarstva.
Izvršni direktor Transparentnosti Srbije Nemanja Nenadić izjavio je da je transparentnost jedan od osnovnih preduslova za efikasnu borbu protiv korupcije.
Mreža za afirmaciju nevladinog sektora (MANS) nastaviće da, kako su saopštili, crnogorskim novinarima pruža pravnu i logističku pomoć u pristupu informacijama koje su u posjednu državnih institucija
Nacionalni avio-prevoznik „Er Srbija”, Ministarstvo unutrašnjih poslova i Grad Beograd nisu dostavili informacije od javnog značaja ni posle rešenja poverenika ‒ čak 534 puta. Stotine organa i organizacija, javnih preduzeća i ustanova krši zakon ‒ kazne ionako plaćaju novcem građana
Udruženje novinara Srbije (UNS) protestuje zbog načina na koji je predsednik Opštine Bačka Palanka Branislav Šušnica razgovarao sa novinarkom portala Bačka Palanka info Draganom Jovičić Bujak.
Bilo da radite na televiziji, u dnevnim novinama, nedeljniku ili istraživačkom centru, bilo da pišete o ekonomiji, politici, kulturi, pratite hroniku ili sport, može se desiti da su vam za potrebe priče neophodne informacije iz suda ili tužilaštva.
Dokument u kome se traži da se Telekom Srbija ne pominje u izveštaju Evropskog parlamenta o napretku Srbije, zapravo je predlog sa kojim je izvestilac za Srbiju Vladimir Bilčik došao na sastanak o usaglašavanju amandmana, objavio je danas N1 saznanje do kog je došao od izvora iz EP. Rodoljub Šabić, nekadašnji Poverenik za informacije od javnog značaja, kaže za Danas da je ta Bilčikova odluka, ukoliko je vest tačna, teško objašnjiva. Šabić: Telekom u više navrata davao povod da se od njega traži polaganje računa
