15. maja je 33. rođendan Radija B92. Prvi koju obeležavamo bez Dušana Mašića.
Scena
16. maj 2022.
Veran Matić – 33 godine od osnivanja Radija B92
Scena
09. maj 2022.
Ivan Mrđen o stanju u medijima: U budućnosti će svi biti novinari
Od masovnog postavljanja na društvene mreže sveže ofarbanih uskršnjih jaja do komentarisanja svake iole značajnije objave ili komentara. To je počelo mnogo pre ove agresije na Ukrajinu, a završiće se neviđenom agresijom na zdravu pamet, dostojanstvo i privatnost svakog od nas.
Mediologija
12. apr 2022.
Kratka istorija propagande (4): Svi smo mi propagandisti i svi smo mi žrtve propagande
Svet je oduvek bio krcat propagandom. Propagandna mašinerija vlasti Aleksandra Vučića nije ništa novo, već nešto veoma drevno, antičko, srednjovekovno ili krajnje staromodno. Ona je pravilo, a ne izuzetak. Dok stvarni izuzetak, istorijsku novotariju predstavlja nezavisno ili objektivno novinarstvo. I zato ga moramo čuvati kao malo slobode na dlanu
Scena
08. apr 2022.
Veran Matić – Snimak Dnevnika Radija B2-92 koji je emitovan 5. oktobra
Ana Martinoli profesorka FDU mi je poslala link i kratku poruku: puštala studentima pre neki dan na času kao primer informativnog programa na radiju, odlepili, ne mogu da veruju da radio može tako da zvuči:))
Svet
28. feb 2022.
O razvoju jednog mladog novinara
Daleko pre Kapitala, Karl Marks je pisao za novine. Iako se o tome jako malo govori, novinarski rukopisi zapravo zauzimaju većinu njegovog opusa.
Scena
21. feb 2022.
Ivan Mrđen: Šta je nama naša „Borba“ dala?
Novinar i kolumnista lista "Nova" Ivan Mrđen rekao je da danas imamo jedan medijski sistem u kojem imamo "nepogrešivog vođu" i njegove pristalice, sve ono što smo, kako je naveo, videli krajem 80-ih.
Scena
19. feb 2022.
Izložba i skup povodom 100 godina Borbe: „To je bila Borba, ostalo je posao“
Ta naša starica Borba, čak i kada više ne postoji fiizički, uspeva da napuni sto godina, što je svakako žurnalistički, odnosno medicinski fenomen. Uspela je da nas okupi, da se pogledamo i prisetimo tih vremena u kom je Borba bila deo našeg profesionalnog ali i privatnog života.
Scena
19. feb 2022.
Tribina Danasa „Borbaši govore“ povodom 100 godina od izlaska lista Borba (VIDEO)
Tribina „Borbaši govore“, koju organizuje list Danas“, održana je u Kombank dvorani u Beogradu, a povod je to što je na današnji dan 1922. godine izašao prvi broj lista Borba, čiji su novinari 1997. godine osnovali list Danas.
Scena
19. feb 2022.
„Borba“ kao pretkinja Danasa
Možda su posleratni karijeristi zaista nosili u džepu presavijenu Borbu tako da se dobro vidi njen crveni logo.
Scena
18. feb 2022.
„Borbaši“ govore: Tribina povodom 100 godina od prvog broja „Borbe“
List Danas poziva sve zainteresovane da prisustvuju tribini povodom 100 godina od prvog broja „Borbe“. Tribina će biti održana u subotu 19. februara u 18 časova u Kombank dvorani, ulaz je slobodan, a prenos možete pratiti uživo na portalu i društvenim mrežama Danasa.
Mediologija
11. feb 2022.
Kratka istorija propagande (3): Rađanje modernog društva i medija iz blata cenzure, sujeverja i huškanja
Informaciona revolucija i društvene mreže u – 16. veku. Ugledni filozof kao kreator najpoznatije lažne vesti u istoriji. Crkveni temelji propagande. Veštičji čekić i teorije zavere. Pornografija koja podstiče pismenost. Eksplozija ratne propagande. Markiz de Sad kao mučenik slobode govora
Scena
09. feb 2022.
Kako su izgledali oglasi i reklame u novinama pre 110 godina
Prelistavajući list Mali žurnal, broj od pre 110 godina, naišli smo na zanimljive oglase i reklame iz tog vremena.
Scena
07. feb 2022.
Radmila Stanković: O novinarima u kulturnim ratovima, poslednjim Tirketovim lekcijama i tajnama Branka Pešića (VIDEO)
„Poslednji put o novinarstvu sam ozbiljno razgovarala s Tirketom, nekoliko meseci pre nego što će otići“, kaže Radmila Stanković u drugoj epizodi podkasta Bermudski trougao. „I evo sad."
Scena
02. feb 2022.
Poslednji pozdrav Kseniji
U to vreme bilo mi je veliko olakšanje ako je zateknem da sedi tamo – nju, koleginicu Kseniju Janković. Svakodnevni radni zadatak mi je bio da napravim simbolični politički krug po centru Beograda.
Scena
01. feb 2022.
Recenzija Nebojše Spaića: “Talasanje Srbije”
O knjizi u kojoj se neko i sam pominje, trebalo bi da je, u principu, neukusno pisati. Utoliko pre ako je onaj ko o knjizi piše prijatelj sa autorom, a još i više ako lično poznaje gotovo sve one koji se pominju u tekstu. U takvoj situaciji prihvatio sam se recenzije knjige Dušana Mašića »Talasanje Srbije« svestan da bi svako ko bi o njoj pisao, bio u istoj situaciji. Jer, nije samo zgodna fraza tvrdnja da je Mašićeva knjiga - knjiga o svima nama.
Scena
01. feb 2022.
Mašić – pionir
Ima mnogo Dušana, ali jedan je Mašić, i zato smo ga svi tako zvali prethodne 33 godine – više od polovine naših života.
Scena
17. jan 2022.
Prve novine u Srbiji – „Novine srbske” na današnji dan izašle u Kragujevcu
Prve novine u Srbiji „Novine srbske” pokrenute su u Kragujevcu 1834. godine na predlog tadašnjeg kneževog sekretara Dimitrija Davidovića. Ovaj list, u neku ruku bile su nastavak „Novina srbskih iz carstvujuščeg grada vijene” koje je davidović u periodu od 1813. do 1822. godine izdavao u Beču uz pomoć Dimitrija Fruščića.
Scena
23. dec 2021.
Počeci beogradske satirične štampe
Humoristička štampa u Srbiji nastaje u drugoj polovini 19. veka, a pionir je bio list Šaljivac, koji je osnovao i uređivao Sergije Nikolić. Krajem 19. veka bilo je mnogo pisaca koji su negovali političku satiru, a pokretano je i izdavano mnogo šaljivih listova u kojima su ismevane i napadane političke partije tog vremena.
Scena
09. dec 2021.
Borba za rodnu ravnopravnost kroz beogradsku štampu
Ženski pokret je bio prvi jugoslovenski feministički časopis, posvećen isključivo borbi za prava žena. Izlazio je u Beogradu od 1920. do 1938. godine, kao glasilo Odbora Društva za prosvećivanje žena i zaštitu njihovih prava. Vlasnica časopisa bila je Milica Dedijer, a prva glavna urednica Zorka Kasnar, ali ju je ubrzo zamenila Katarina Bogdanović.
Pritisci i napadi
03. dec 2021.
Državni neprijatelj: Kako je Ćuruvija postao meta za odstrel
Uoči sudske presude navodnim izvršiocima ubistva novinara Slavka Ćuruvije počinjenog 1999. godine, neki od njegovih najbližih saradnika osvrću se na njegovu karijeru i objašnjavaju zašto je on bio meta režima Slobodana Miloševića.