REM se pravi mrtav: Regulator postoji, ali odbija da izvrši zakonske obaveze pod izgovorom da je Savetu istekao mandat 
Ćutanje institucija o vršnjačkom nasilju vodi do širenja dezinformacija 
Kako Rusi utiču na javnost SAD: Američki influenseri na mrežama šire rusku propagandu 
Farsa se nastavlja: Rasprava o novom REM-u u starom pakovanju 
Ko su voditelji RTS-a koji su dali podršku Ani Štajdohar:”Izvoli Ana, slobodno reci” 
U slučaju objavljivanja fotografija otete devojčice, iz sanitetskog vozila i bolnice, nema osnova za pokretanje nadzora, kažu za N1 iz kancelarije Poverenika za zaštitu podataka o ličnosti. Fotografiju je objavilo nekoliko medija, zbog čega je reagovao Savet za štampu. Novinarska udruženja osudila su pisanja pojedinih medija o tom slučaju, dok je predsednica Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost Zorana Mihajlović izveštavanje medija ocenila kao nedopustivo.
Povodom brojnih napisa u štampanim medijima i izveštavanja u elektronskim medijima o nedavnoj otmici devojčice Monike Karimanović, Poverenik obaveštava javnost da se na obradu podataka o ličnosti u svrhu objavljivanja informacija u medijima, ne primenjuje skoro ceo Zakon o zaštiti podataka o ličnosti, ako je u konkretnom slučaju to neophodno u cilju zaštite slobode izražavanja i informisanja.
Deset dana tokom kojih je trajala potraga za 12-godišnjom Monikom Karimanović tabloidi su bez zadrške objavljivali svaki detalj iz istrage, nagađali šta se dogodilo sa devojčicom i delili stare intervjue sa već osuđivanim silovateljem za kog se sumnjalo da je oteo Moniku. Politika i Srpski telegraf su na prvim izdanjima današnjih naslovnica objavili i lažne vesti i nagađanja. Naime, Politika je najpre tvrdila da je otmičar uhapšen, a Srpski telegraf je reč „silovana“ zamenio rečju „zlostavljana“.
Savet za štampu apeluje na sve novinare i urednike štampanih i onlajn medija da prestanu da narušavaju privatnost i dostojanstvo Monike Karimanović i njene porodice. Neetično ponašanje medija u ovom slučaju, kulminiralo je objavljivanjem fotografija devojčice u sanitetskom vozilu, kao i iznošenjem detalja o njenom zdravstvenom stanju i povredama.
Članica Udruženja novinara Srbije (UNS) Dragana Bjelica kazala je danas agenciji Beta da su mediji o otmici devojčice Monike Karimanović iz okoline Niša izveštavali „kao da je rijaliti, a ne otmica“.
Fotografija pronađene Monike Karimanović (12) ošišane kose, umotane u ćebe u vozilu Hitne pomoći je nešto najtužnije i najbolnije što sam videla u poslednje vreme.
Potpredsednica Vlade Srbije i predsednica Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost Zorana Mihajlović pozvala je danas medije da poštuju pravo na privatnost i normalan život devojčice, koja je žrtva otmice, Monike Karimanović.
Povodom današnjih naslovnih strana štampanih medija, tekstova i televizijskih izveštaja koji se tiču slučaja devojčice Monike Karimanović, reagovalo je Ministarstvo kulture i informisanja i državni sekretar za informisanje Aleksandar Gajović.
Bivši zamenik načelnika Policijske uprave Niš Goran Barun apelovao je danas na medije da ne zloupotrebljavaju informacije o poteri za Ninoslavom Jovanovićem, osumnjičenim za otmicu devojčice Monike Karimanović (12) iz Niša, kao i na građane koji tragaju za devojčicom da to ne čine samoinicijativno, već isključivo u saradnji sa Policijskom upravom Niš.
Kakav efekat davanje prostora osuđenom silovatelju dece može da ima osim da „raspiri žeđ za nasiljem kod drugih ljudi da počine sličan zločin“, pita se članica Saveta za štampu Tamara Skrozza, koju ipak ne iznenađuje to što je Kurir to uradio, jer je u pitanju isti način izveštavanja koji tabloidi godinama neguju
Iskustvo koje do sada imamo pokazuje da se odluke Saveta za štampu vrlo često ignorišu i da najveći deo novca na konkursima za sufinansiranje medijskih sadržaja od javnog interesa dobijaju upravo mediji koji po našim podacima najviše krše Kodeks novinara Srbije.
Kada i zašto su i tragedije u kojima su žrtve deca postale senzacija? Da li iko razmišlja o tome da i deca čitaju novine, gledaju televiziju.
Usred bela dana, mladić je zabio nož u srce drugaru iz ulice. Nedugo zatim, maloletnik od 17 godina u Novom Pazaru ubio je drugog mladića. Javnost je bila zgrožena takvim događajima, a mediji su danima pisali, izvlačeći najprljavije detalje.
Kada se analiziraju teme o kojima mediji dominantno izveštavaju kada je reč o deci, a to su socijalna briga, pomoć, podrška i zdravlje dece na televizijama, odnosno zlostavljanja, nesreće i nasilje u štampi, lako se može zaključiti da su to uglavnom prilozi u kojima odrasli govore o tome kako brinu ili ne brinu o deci, kako im pomažu (ili odmažu), kako ih štite ili povređuju.
Kako mediji izveštavaju o deci, koji su najčešći propusti koje tom prilikom prave, ali i kako da profesionalnije pristupaju osetljivim temama zaštite najmlađih u javnom govoru, glavne su teme seminara za novinare posvećog profesionalizaciji izveštavanja o deci koji će se održati sutra i prekosutra, četvrtak i petak, u Kući ljudskih prava u Beogradu.
Šest dnevnih novina sa nacionalnom pokrivenošću u Srbiji objavilo je u toku avgusta i septembra 99 tekstova kojima su povređena prava maloletnika, pokazao je monitoring kršenja Kodeksa novinara Srbije, koji sprovodi Savet za štampu.
Mediji u Srbiji veoma retko izveštavaju o deci, a kada to čine najčešće su to prilozi sa negativnom konotacijom, sve izraženijim senzacionalizmom, podaci su Centra za profesionalizaciju medija i medijsku pismenost.
