Ćutanje institucija o vršnjačkom nasilju vodi do širenja dezinformacija 
Kako Rusi utiču na javnost SAD: Američki influenseri na mrežama šire rusku propagandu 
REM se pravi mrtav: Regulator postoji, ali odbija da izvrši zakonske obaveze pod izgovorom da je Savetu istekao mandat 
Ko su voditelji RTS-a koji su dali podršku Ani Štajdohar:”Izvoli Ana, slobodno reci” 
Studenti pozvali na protest ispred RTS-a sutra u 19 časova 
Antivakcinaški demonstranti pokušali su nasilno da uđu u zgradu televizijskog centra BBC u zapadnom Londonu. Oni su ljuti zbog plana britanske vlade da uvede kovid pasoše i odobri vakcinaciju dece protiv koronavirusa.
Organizacija Reporteri bez granica oštro je osudila odluku slovačke javne televizije da otpusti novinarku zato što je kritikovala televizijski prilog u kojem je bez dokaza smrt jedne žene pripisana vakcini protiv korona virusa.
Neizvesnost i nedostatak tačnih informacija obeležile se epidemiju kovid-19 u Srbiji, a pravona istinito i pravovremeno informisanje građana i dalje je ostalo jedno od najugroženijih prava. I zdravstveni radnici, i pacijenti su preumorni i opterećeni zbog neizvesnosti kada će se život vratiti u normalu. Preduzetnike, ugostitelje, muzičare takođe nije preskočio osećaj nesigurnosti i frustracije zbog nedostatka tačnih informacija, dok je mlade najviše mučio manjak socijalizacije. Sve ovo je dovelo do pada poverenja građana u institucije, smatraju sagovornici portala Storyteller.
Pandemija korona virusa uticala je na sve sfere društva, pa tako i na medijsku industriju. Nezavisni i istraživački novinari nikada se nisu nalazili pred većim zidom, niti je ograničavanje slobode izražavanja i slobode medija ikada bilo izraženije.
Jednu netačnu informaciju koja se odnosi na pandemiju korona virusa u proseku prenese šest medija u regionu, a medijske kuće iz Srbije prednjače po broju objavljenih lažnih vesti, pokazala je publikacija „Dezinformacije tokom kovid 19 pandemije“.
Od maja prošle godine traje njena uporna, ali neuspešna potraga za podacima o tačnom broju umrlih pacijenata u kovid zoni Univerzitetskog kliničkog centra Niš. Zorica Miladinović za Cenzolovku piše o besmislenim odgovorima koje je dobijala i drugim krajnje neodgovornim načinima izbegavanja davanja informacija od izuzetnog javnog značaja
Ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović izjavila je danas kako misli da je vlast građane Srbije tokom pandemije izveštavala transparentno, redovno i vrlo odgovorno.
U jutros objavljenom godišnjem izveštaju o stanju demokratije u svetu američki Fridom haus zaključuje da su u Srbiji tokom 2020. godine osnovne slobode i stanje u demokratskim institucijama nastavili da se pogoršavaju.
Niko više ne može da porekne da je 2020. bila grozna godina zbog panedmijem, te je i „Amnesty International“ izveštaj bio pred velikim izazovom da iskristališe sve što se desilo na globalnom planu. U svakom slučaju, u regionalnim državama Zapadnog Balkana, vlasti su ugrabile priliku da uguše i ono malo medijske slobode. Istraživači i istraživačice iz medijskih organizacije, koje su članice SafeJournalist Mreže, slažu se sa delovima iz izveštaja o Slobodi govora, ali su pak dali nešto dublji kontekst svemu tome.
Kompanija "Fejsbuk" "zamrzla" je profil predsednika Venecuele Nikolasa Madura na 30 dana zbog širenja dezinformacija o kovidu 19. Portparol kompanije je naveo da je Maduro promovisao lek za koji ne postoje dokazi da može da izleči obolele.
Jedna tačka rezolucije Evropskog parlamenta prošla je pomalo i ispod radara. U njoj parlamentarci konstatuju da su zabrinuti zbog objava istraživačkih novinara o manipulacijama statistikom u vezi sa kovidom 19. Ističu da su poverenje i jasnost neophodni u borbi protiv pandemije. Kritike, iako napisane veoma diplomatski, nisu prijale ušima srpskih zvaničnika.
Pokušavajući da kontrolišu narativ o pandemiji, vlade u regionu okrenule su se drakonskim alatima, ućutkivanju medija, hapšenju kritičara i zatrpavanjem društvenih mreža zahtevima za uklanjanjem postova i uklanjanjem naloga.
Cela prethodna godina prošla je senci pandemije, te više nije nikakvo čudo to što je korona virus uticao na naše živote. Međutim, iako su medijski radnici u Srbiji, ipak, prepoznati kao značajna grupacija, bez koje šira javnost ove zemlje ne bi saznala mnoge stvari, i na njih je ova zaraza na neki način uticala, promenila im način rada, funkcionisanja, stoga smo ih pitali kako je tačno epidemija uticala na njihov novinarski život.
Novinari koji gotovo godinu dana izveštavaju sa terena o pandemiji koronavirusa izloženi su i zarazi i pandemiji informacija o njenim posledicama. Uz prilagođavanje novim uslovima rada, suočavaju se sa neizvesnom budućnošću – i sopstvenom i medija u kom rade. Sve to dovodi do stresa sa kojim se ranije nisu sretali. O tome kako se sa njim nositi, za Cenzolovku govori psihoterapeutkinja Tatjana Atanasković, koautorka Priručnika za psihološko preživljavanje (novinara) u kriznim situacijama.
Novinarima je ostalo da prate njihove aktivnosti, doživljavajući prvu grupu kao režimsku, a druge dve kao opozicione. Takva percepcija odražava realnost, bez obzira na verbalni otklon polemičara od politike. Hronološki, u prvom periodu nije bilo većih razmimoilaženja ni među lekarima, ni u javnosti, pa, sledstveno, ni među novinarima.
Kineski sud osudio je na četiri godine zatvora novinarku i bivšu advokaticu koja je izveštavala na početku epidemije koronavirusa u Vuhanu pod optužbom da je "izazivala svađe i probleme" i širila lažne informacije, rekao je jedan od njenih advokata.
O izdašnoj i nimalo naivnoj prodaji magle i opasnom širenju nadrilekarstva, šarlatanstva i vaskolikog zaveraštva po novinama, televizijama i internetima od strane dežurnih antivakcinaša i konspirologa, samozvanih prirodnih lekara i takozvanih ruskih doktora, raznih ravnozemljaša, čajologa, gutača sirove hrane, lajfkoučeva, jogi letača, klistiraša i sličnih travara sa alufolijom na glavi
Kad nije moglo drugačije, dnevne podatke o oboljelima, oporavljenima i preminulima od bolesti COVID-19 u Bosni i Hercegovini novinari su zbrajali – ručno. Prikupljali su ih iz raznih izvora (bolnica, kantona, entiteta) što je često dovodilo do zabune i objave neusklađenih podataka. Iako su podatke novinari dobivali iz službenih izvora, pa se nije moglo reći da dezinformiraju javnost, ipak je dolazilo do konfuzije.
Niški Institut za javno zdravlje, koji bi trebalo da informiše o epidemiji, od marta ne saopštava ništa, na Fejsbuku lekari daju savete o lečenju kovida 19 pošto građane iz ambulanti često vraćaju bez jasnih uputstava, profesionalni mediji, u koje građani imaju sve više poverenja, ukazuju na manipulisanje brojem preminulih... Novinarka Gordana Bjeletić zaključuje da su građani Niša najneinformisaniji u Srbiji
Osnovni cilj vlasti bio je da kanališe put prikupljanja i objavljivanja informacija, bez bojazni da bilo koja vest, koja je po donosioce odluka nepovoljna, bez obzira na to što je tačna, može da dospe u javnost
