Reporteri bez granica su objavili bilancu stanja slobode medija. Izvijestili su da se 387 novinara nalazi u zatvoru. Stanje se pogoršalo i zbog pandemije. BiH se na ljestvici popravila za pet mjesta i sad je 58.
Nikada ranije štrebersko mućkanje epruvete ili cvikeraški pogled kroz mikroskop nisu bili toliko uzbudljivi, atraktivni i seksi. Ali da li su to onda nauka i znanje i zaista ponovo na ceni tokom ove nakaradne, smrtonosne, karantinski distancirane i generalno odvratne 2020. godine?
Kinesku novinarku koja je više od šest meseci u pritvoru zbog izveštavanja o epidemiji koronavirusa u Vuhanu, nasilno hrane na cevčicu i drže vezanu kako se ne bi opirala, tvrdi njen advokat.
Većina građana Srbija od 89 odsto smatra da je informisana o pandemiji koronavirusa, pokazalo je istraživanje koje je sproveo CESID.
Pre dve godine, stručnjaci za javno zdravlje optužili su društvene mreže da dopinose širenju malih boginja jer su na svojim platformama dozvoljavali korisnicima da iznose lažne teorije o rizicima vakcinacije. Sada su ove platforme pred još većim izazovom: pandemijom lažnih vesti o koronavirusu i vakcinama protiv kovida 19.
U jedva tri nedelje srpski su mediji dve svoje posvećene glave sahranile dan pre roka, ali to je bio tek početak. Ono šta je usledilo bila je veličanstvena demonstracija tri sveta kanona srpskog novinarstva: ekskluzivnosti, proverenosti, tačnosti i brzine. Odnosno četiri, ja se izvinjavam: i stručnosti
Nakon što je 15. novembra saopšteno da je osamdeset troje zaposlenih u somborskoj bolnici zaraženo koronavirusom, iz te zdravstvene ustanove prestali su da izveštavaju javnost o broju zaraženih. „Ovo je prvi put da je situacija u Somboru vrlo ozbiljna, ali kontinuiranih zvaničnih informacija nema. Jedno vreme ih je bilo, počeli su redovno da ih objavljuju, ali od prošlog ponedeljka ponovo ništa – ni za sam grad, ni sa čitav Zapadnobački okrug“, kaže urednik portala SOinfo Sava Majstorov
Dok Srbija i druge zemlje u Evropi beleže hiljade novih slučajeva obolelih svakog dana, dezinformacije i teorije zavere o pandemiji korona virusa nastavljaju da se šire društvenim mrežama.
Devet mjeseci borbe protiv virusa i dezinformacija.
Od početka epidemije koronavirusa Predrag Sazdanović ne odgovara na pozive kragujevačkih redakcija. Novinari do informacija iz Kliničkog centra Kragujevac dolaze gledajući njegova gostovanja na RTS-u, Prvoj i Pinku. Istovremeno, direktori u Institutu za javno zdravlje, Domu zdravlja i Hitnoj pomoći imaju profesionalan odnos sa novinarima
Teorije zavere i dezinformacije povećavaju nepoverenje ljudi u vakcinu i mogle bi da utiču na to da procepljenost protiv kovida-19 ne postigne nivo potreban za zaštitu stanovništva, stoji u studiji sprovedenoj u Velikoj Britaniji i SAD.
Novinari lokalnih medija, sa jedne strane, jedva dolaze do informacija o epidemiji, koje država često krije, a sa druge ih dočekuju poplave uvreda i pretnji na društvenim mrežama. Posebno vole da prete oni koji su opsednuti teorijama zavere o maskama i vakcinama, o „čipovanju“ i „dubokoj državi“. Ili uplašeni i umorni ljudi, koji bes iskaljuju nad novinarima. I tako već mesecima
Novinarka televizije N1 Nataša Kovačev izjavila je u intervjuu za portal Slobodna reč da od početka epidemije najveći problem u izveštavanju predstavlja ignorisanje ili otvoreno odbijanje zahteva ovog medija za gostovanje, izjave ili uključenja čelnika u Pokrajini i Kliničkog centra Vojvodine. Ona je govorila i o tome da podatke o novozaraženim, hospitalizovanim i preminulima od posledica korona virusa dobijaju od institucija, međutim, da ne dobijaju uvek odgovore i na druga pitanja i nedoumice sa kojima se susreću. Kako navodi, u još težem položaju su kolege koje izveštavaju za lokalne medije jer često ne mogu da dolaze do zvaničnih informacija u svojim sredinama.
Lokalna samouprava se drži uspostavljene prakse još od marta – što manje obaveštenja za građane i građanke Pančeva o zaraznom virusu koji nam je okrenuo život naglavačke. Podaci se serviraju na kašičicu, a nadležni biraju kada će i na koja će pitanja odgovarati.
Tokom prolećnog zatvaranja zbog kovid krize, jedan od najvećih problema bio je nedostatak „mosta“ između nadležnih institucija i organizacija civilnog društva, uključujući i medijske organizacije.
Klinički centar Niš je, i pod pretnjom oštre novčane kazne, ovih dana odbio da novinarki Danasa dostavi informacije o broju hospitalizovanih i preminulih pacijenata sa potvrđenom i sumnjivom korona infekcijom u prva dva meseca epidemije, uz obrazloženje da se dokumenta iz kojih se to može videti „nalaze u crvenoj zoni“ i „zbog svoje kontaminiranosti nisu dostupna upravi“.
Tokom izvještavanja o koronavirusu kod 42 posto novinara je povećana anksioznost, dok je 38 posto njih doživjelo burnout, pokazalo je istraživanje o uticaju koronavirusa na novinarstvo.
Slavko Ćuruvija fondacija sprovela je u saradnji sa šest lokalnih medija istraživanje o informisanju javnosti u isto toliko lokalnih sredina tokom prvih šest meseci krize u vezi sa epidemijom kovida 19 u Srbiji.
Prema mišljenju novinara ove godine smanjeno je nepoverenje u medije, pokazao je izveštaj kompanije Cision o stanju medija u 2020. godini.
Nalazi monitoringa o izveštavanju i zastupljenosti tokom vanrednog stanja pokazatelj su da se sloboda medija tokom ovog perioda dodatno pogoršala, da su mediji zastrašivani, da su pojedini novinari hapšeni zbog pisanja i izveštavanja, a da je u medijskom smislu tokom vanrednog stanja apsolutno dominirala jedna osoba, Aleksandar Vučić, objasnio je Boban Stojanović u svom istraživanju.
