Grozev: Vrednost FSB izveštaja o zvučnom oružju je nula, duboko je uvredljiv za svakog ko kritički razmišlja 
Sud: Smena Saveta REM-a bila u skladu sa Ustavom 
Bar 10 napada na novinare od Vučićevog mitinga: Sve brutalniji i organizovaniji pritisak na slobodne medije 
Uhapšen kolumnista Peščanika Dejan Ilić 
Mia David: Politika zabranila fotografiju Filipa Davida sa pištaljkom u čitulji 
Gavin Rees iz Dart centra za novinarstvo i traumu, savjetuje novinare i novinarke kako se nositi sa psihološkim posljedicama izvještavanja u vrijeme pandemije.
Svaka treća žalba povereniku u vezi sa koronavirusom stigla je od predstavnika medija, koji su se najviše žalili na informisanje javnosti, bilo da je reč o nepostupanju organa javne vlasti ili pak o njihovom odbijanju da novinarima dostave tražene informacije, kaže u razgovoru za portal N1 poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Milan Marinović.
Glavni urednik BIRN Srbija Milorad Ivanović rekao je danas da je za pohvalu to što je epidemiolog Predrag Kon saopštio prave podatke o broju umrlih od koronavirusa, „iako to je to uradio sa nekoliko meseci zakašnjenja“.
Reagujući na izjavu doktora Predraga Kona da podaci pokazuju da je u Beogradu do kraja juna bilo tri puta više mrtvih od kovida-19 nego što je zvanično objavljeno, ministar zdravlja Zlatibor Lončar obratio se novinarki portala Nova.rs rečima da mu je jasno da joj smeta jedan od najboljih rezultata koji Srbija ima.
Nedoumicama u vezi sa brojem preminulih u Srbiji od korona virusa koje traju mesecima jer još nema preciznih objašnjenja kako se utvrđuje uzrok smrti, dodatno je doprineo epidemiolog Predrag Kon rekavši da je od marta do juna tri puta više ljudi umrlo nego što je objavljeno.
Jutjub videi koji sadrže lažne informacije o korona virusa svoju publiku pronalaze pre svega na Fejsbuku, a ovakvi video-sadržaji podeljeni su skoro 20 miliona puta na ovoj društvenoj mreži u periodu između oktobra 2019. i juna 2020, pokazuje studija Oksford Internet instituta pod nazivom „Lažne informacije o kovidu na Jutjubu“.
Izveštavanje o pandemiji koronavirusa u domaćoj tabloidnoj štampi osim informativnog, poprimilo je i politički karakter. Pored spoljnopolitičkih zaokreta direktno povezanih sa pandemijom koronavirusa, kada su u pitanju domaći akteri, politizacija pandemije se ogleda u povezivanju pripadnika opozicije sa koronavirusom u negativnom svetlu. To se može svideti u naslovima kao što su „Đilas hteo za Srbe vakcinu koja od ljudi pravi zombije“, objavljenom 11. septembra u Srpskom telegrafu.
Tabloidno izveštavanje o korona virusu dobilo je ovih dana epske razmere, ili bolje reći, naučne fantastike.
U tekstu koji su objavili Evropski novinarski centar i ugledni američki portal Poynter ističe se način na koji su sajt Cenzolovka i Slavko Ćuruvija fondacija reagovali tokom epidemije koronavirusa i kako su našli način da pomognu lokalnim medijima, čiji je opstanak sve ugroženiji
O svom iskustvu zaraze, putu pacijenta kroz zdravstveni sistem, simptomima koje su osjećali u različitim fazama bolesti, pa i prepisanim terapijama, posljednjih mjeseci su na Facebooku i Instagramu pisale i mnoge javne osobe iz Bosne i Hercegovine i susjednih zemalja, nailazeći na reakcije hiljada pratiteljki i pratitelja na tim platformama.
Smanjena zainteresiranost građana za informacije o koronavirusu tokom ljetnog perioda.
Ljudi su se, podstaknuti očajanjem i egzistencijalnim strahovima, tokom pendemije masovno okrenuli profesionalnom novinarstvu, koje je beležilo istorijski rast uticaja, samo da bi se, čim je kriza normalizovana, vratili ranijim, udobnijim navikama u informisanju
Portal Sputnjik u utorak je objavio vest u kojoj tvrdi da je britanska novinska agencija Rojters skorašnji pronalazak vakcine za virus korona u Rusiji ocenila kao demonstraciju „naučne dovitljivosti i nadmoći“ Moskve.
Predsednik Nezavisnog društva novinara Vojvodine (NDNV) Norbert Šinković rekao je za portal Slobodna reč da je novinarima veoma teško raditi tokom pandemije korona virusa jer su institucije zatvorenije, a novinarima je otežan pristup informacijama od javnog značaja.
Prednost za ovogodišnje nagrade imaće istraživačke priče koje se tiču krize prouzrokovane koronavirusom.
„Mogli bi krizni štabovi educirati osoblje ili zaposliti nekoga za krizno komuniciranje. Sve ovo i jeste zapravo to – krizno komuniciranje, koje je u svijetu i najteže. Treba imati specijalne vještine i znati to. Ovo što nam se dešava, nažalost, dobrano prevazilazi iskustva i situacije s kojima su se susretali glasnogovornici Zavoda za javno zdravstvo i slično“
Facebook je objavio da je uklonio sedam miliona objava u drugom kvartalu ove godine zbog deljenja lažnih informacija o novom koronavirusu, uključujući sadržaj koji je promovisao lažne preventivne mere i lekove, prenosi Rojters.
Iran je ugasio list koji je objavio navode stručnjaka da zvanične brojke o zaraženima i umrlima od kovida-19 predstavljaju samo pet odsto stvarnog bilansa.
Nema profesije za koju korona nije izazov, pa je tako posebno i za novinare. Od čitalaca koji prate sve, ima i onih koji su odustali od bilo kakvog informisanja. Vladimir Radomirović, predsednik UNS-a i urednik portala "Pištaljka", ocenjuje za RTS da je uvek vreme za istinu, ali i ukazuje da su mediji imali premalo poređenja stanja u Srbiji s onim u drugim zemljama.
„Svako pravo informisanje je – lokalno informisanje. Globalno, na državnom nivou, je čista statistika. Na kraju, umesto živih ljudi u novinarskim pričama, umesto drame koje proživljavaju čitave porodice, prenošeni su samo zvanični podaci Kriznog štaba. Oni su ljude pretvorili u cifre, mrtve u procente. A kompletno informisanje, na čelu sa Vučićem, Brnabić i Kriznim štabom – u propagandu“.
