REM se pravi mrtav: Regulator postoji, ali odbija da izvrši zakonske obaveze pod izgovorom da je Savetu istekao mandat 
Ćutanje institucija o vršnjačkom nasilju vodi do širenja dezinformacija 
Kako Rusi utiču na javnost SAD: Američki influenseri na mrežama šire rusku propagandu 
Ko su voditelji RTS-a koji su dali podršku Ani Štajdohar:”Izvoli Ana, slobodno reci” 
Studenti pozvali na protest ispred RTS-a sutra u 19 časova 
Nakon pucnjave u Mješovitoj srednjoj školi u Sanskom Mostu, tokom koje su tri osobe ubijene, UNICEF u Bosni i Hercegovini je podsjetio na svoje preporuke za izvještavanje o nasilnim incidentima na javnim mjestima.
Svaki početak avgusta ima istu temu - obeležavanje godišnjice vojno-policijske operacije „Oluja”, kojom je u avgustu 1995. godine okončan četvorogodišnji rat na području Hrvatske. Umesto u atmosferi istinskog sećanja i podrške žrtvama, kao i smirivanja večito tinjajućih tenzija na relaciji Beograd - Zagreb, svedočimo suprotnom. Svake godine, u isto vreme, mediji i državni vrh pokrenu novi talas govora mržnje, ratnog huškanja i zloupotrebe zločina u političke svrhe. Meta su Hrvati i hrvatsko rukovodstvo, sredstvo su srpske žrtve koje do izražaja dođu samo nekoliko dana oko 4. avgusta. Pre i nakon toga, nevidljive su i za zakon i za institucije države u koju su od rata pobegle.
U nedelju su se u Beogradu dogodila dva incidenta koja su privukla pažnju medija i javnosti - jedan od njih je završio tragično, pogibijom 40-godišnjeg brata ministra razvoja i potpredsednika Vlade BiH Vojina Mijatovića. Drugi incident, napad nožem, zbio se sedam kilometara dalje, u naselju Karaburma. Ova dva odvojena događaja mediji u BiH i Srbiji su potom spojili u jedan, mešajući žrtve, napadače i mesta događaja, a u svemu tome ponešto i sami dopisali.
Mediji se bore na sve načine da privuku što veću publiku, a samim tim i povećaju svoje prihode. U toj borbi oni se takmiče ko će prvi objaviti neku informaciju, ekskluzivu ili detalje iz istrage pri čemu često pribegavaju senzacionalizmu i usput krše zakone i etičke standarde profesije. Svesno ili ne, nebitno je, jer „cost-benefit“ računica na kraju je jasna – finanansijska dobit je veća od mogućih sankcija.
Više javno tužilaštvo u Nišu pokrenulo je istragu na okolnosti smrti osumnjičenog D.D. koji je 7. marta preminuo u policijskoj stanici u Boru, nakon što mu je određen pritvor zbog sumnje da je učestvovao u premeštanju tela dvogodišnje devojčice D. I.
Emir Suljagić, direktor Memorijalnog centra Srebrenica, objavio je na svom X profilu da je saslušan kao svjedok u predmetu protiv uredništva Radio-televizije Republike Srpske zbog negiranja genocida.
Zamenik urednika FakeNews Tragača Ivan Subotić kaže da srpski mediji ne prezaju ni od čega u trci za većim profitom, tiražima i klikovima i da je slučaj devojčice iz Bora još jednom pokazao da ne mogu da polože ispit iz etike. Navodi da su za srpsko društvo spinovi, pristrasne vesti i propaganda mnogo veći problem od klasičnih lažnih vesti, čiji je jedini cilj da privuku klikove. Subotić kaže da je podizanje medijske pismenosti u Srbiji jedini način da građani steknu imunitet na dezinformacije i lažne vesti.
Zaštitnik građana Zoran Pašalić rekao je govoreći o izveštavanju pojedinih medija u slučaju ubijene devojčice Danke Ilić da se žrtva sekundarno viktimizuje, kao i njena porodica. U praksi se pokazalo da je takvo izveštavanje više povredilo žrtvu, ako je preživela, njenu porodicu i građane, kaže Pašalić i ističe da je više puta apelovao da se tako ne izveštava, ali da nije bilo rezultata.
Našli ste se ovde i šta da vam radim, sada trpite. Otvorili ste novine ili kliknuli pa kusajte.
Od momenta nestanke dvogodišnje Danke Ilić iz Bora, 26. marta, u trku za klikovima, pregledima i pažnjom krenuli su i tabloidni mediji, samoproklamovani detektivi i eksperti na mrežama. Dok je porodica devojčice živela u agoniji, objavljivane su potencijalno osetljive informacije iz istrage, a kada njih nije bilo, pojedini mediji prazninu su popunjavali potpunim izmišljotinama. I bez obzira što je deset dana nakon nestanka zvanično saopšteno šta se dogodilo, spekulacije su nastavljene. Pažnja javnosti je, očekivano, i dalje usmerena ka ovom slučaju, a u nastavku teksta čitaćete o onima koji su u prethodnih deset dana tu pažnju višestruko zloupotrebili – i to tako što su od ove strašne tragedije napravili spektakl.
Sloboda govora za koju se svi zalažu ne znači da treba da zavlada anarhija, a upravo se to dešava kada su u pitanju i mediji i institucije.
Advokat i član Saveta za štampu Rodoljub Šabić gostujući u Markeru rekao je da su mediji koji uživaju status miljenika i nekažnjeno krše zakon, po ozbiljnim istraživanjima medijske sfere, upravo najveći korisnici budžetskih sredstava.
Mediji su se takmičili u tome ko će da objavi užasnije detalje istrage o ubistvu devojčice i optuživali roditelje bez dokaza. Televizije su objavljivale teorije neupućenih i nestručnih, citirani su odvratni naslovi tabloida. Načelnik kriminalističke policije Ninoslav Cmolić, pored uznemirujućih informacija iz istrage, svemu je dodao i vređanje Vlaha. REM televizije ne kažnjava, jedina reakcija u vezi sa njihovim izveštavanjem o zločinu koji je potresao zemlju je - pohvala
Doktor Janko Međedović iz Instituta za kriminološka i sociološka istraživanje rekao je, gostujući u Marker razgovoru, da je prirodno da javnost interesuju vesti kao što su vesti o nestanku i ubistvu devojčice Danke Ilić, ali da je problem ono što postoji u našem javnoj mnjenju, odnosno u medijskoj sferi kada govorimo o ovakvim situacijama.
Posle više od nedelju dana, potraga za dvogodišnjom devojčicom iz Banjskog polja, je prekinuta. Ovu vest saopštio je predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić, u četvrtak, 4. aprila na pres-konferenciji. Novinarka FoNeta i članica Saveta za štampu Tamara Skrozza za Mingl ističe da je Vučić time prekršio svoje ustavno ovlašćenje čime je, kako ističe, prekršio sve. Kako dodaje, tokom izveštavanja prethodnih 10 dana, nijedan medij u Srbiji nije poštovao Kodeks i načela koja su propisana Kodeksom, već su još jednom pali na testu, čime su zadovoljili glad čitalaca/gledalaca, što nije nikako smelo da se desi.
„Šta je Danas na meniju?“ je novi Danasov podkast koji publici pruža jedinstveni uvid u atmosferu koja vlada u redakciji Danasa. Povod za okupljanje je naručivanje hrane, a dok čekamo da hrana stigne – pretrešćemo aktuelne teme i prokomentarisati ih uz bezbroj digresija.
Radna grupa sastavljena od predstavnika Saveta za štampu, UNS, NUNS, Asocijacije medija i Lokal presa predstavila je predlog novog Kodeksa novinara Srbije. Gordana Novaković iz Saveta za štampu kaže da je Kodeks morao da se menja posle 18 godina, a da je jedna od odredbi da država mora da prestane da finansira medije koji konstantno krše taj kodeks. Nevena Martinović iz Share fondacije dodaje i da su morale da se uvedu nove norme u Kodeks, jer se celo medijsko okruženje promenilo.
„Danka se probudila u kolima smrti! Jezivo otkriće u programu uživo: Ubice ne mogu da se dogovore oko ovoga!“, glavni je naslov bio jutros na sajtu Informera, dan pošto je predsednik države Aleksandar Vučić objavio da je devojčica kod Bora ubijeno, a Savet za štampu apelovao da mediji prestanu sa sramotnim izveštavanjem o smrti deteta.
Savet za štampu poziva sve novinare i urednike da prestanu sa "skandaloznim, senzacionalističkim, uznemirujućim i sramotnim izveštavanjem" o smrti dvogodišnje Danke Ilić. Da li su poslušali? Nisu.
Savet za štampu pozvao je sve novinare i urednike da odmah prestanu sa "skandaloznim, senzacionalističim, uznemirujućim i sramotnim izveštavanjem" o smrti dvogodišnje Danke Ilić iz Bora, a Tamara Skroza, predstavnica NUNS u tom telu ocenjuje da su mediji u ovom slučaju prekršili sve što se moglo prekršiti.
