11. sep 2024.

Makedonske fabrike lažnih vesti rade punom parom

IZVOR DW

Spameri iz Severne Makedonije imaju dugu istoriju na Fejsbuku. Sada im i veštačka inteligencija pomaže u proizvodnji lažnih vesti. Njihove stranice imaju više pratilaca nego „Volstrit žurnal“ ili „Vašington post“.

29. jul 2024.

Kipar: Iza rešetaka lažne vesti: Neposredna pretnja slobodi medija

IZVOR NUNS

Media Freedom Rapid Response (MFRR) oštro osuđuje zakonski predlog na Kipru koji ugrožava slobodu štampe pod maskom borbe protiv dezinformacija. Ovaj amandman, koji kriminalizuje „lažne vesti“ i nameće oštre kazne, rizikuje da uguši nezavisno novinarstvo i podstakne autocenzuru. Naš međunarodni konzorcijum poziva vlasti da se usklade sa međunarodnim standardima ljudskih prava, promovišu medijsku etiku i štite slobodu izražavanja, umesto da vrše kontrolu medija.

04. jul 2024.

Prištinski teatar obmanuo medije ironičnim saopštenjem

Pišu Marija Vučić, Milica Ljubičić

Juče je na adrese medija stiglo saopštenje prištinskog teatra Qendra o tome da je sa Narodnim pozorištem dogovoreno održavanje „Nedelje kosovskog pozorišta u Beogradu” u novembru. Vest je tako završila na sajtovima poput N1, Novog magazina, kosovske Gazete Ekspres. Kako se ubrzo ispostavilo, saopštenje je bilo napisano ironično, a tekst je pun sumnjivih tvrdnji koje medijima nisu upalile „lampicu” - na primer, da će jedna od predstava biti bazirana na knjizi o Banjskoj, čiji je autor „Milan Radoičić”. Šta je bila ideja ovoga nije poznato, jer direktor Qendra Multimedije Jeton Neziraj nije odgovorio na pitanja Raskrikavanja.

24. jun 2024.

U Americi više sajtova sa lažnim vestima, nego pravih medija

Lažni sajtovi koji žele da odaju utisak da su informativni sada su brojniji od legitimnih lokalnih sajtova vesti, a Rusija igra vodeću ulogu u njihovom širenju, kažu medijski analitičari. Istraživanje koje je organizacija za odbranu od dezinformacija NewsGuard pokazuje porast broja sajtova koji objavljuju sadržaj niskog kvaliteta ili dezinformacije.

27. maj 2024.

Deja vu: “Vest” o Srbinu koji ubija ajkulu ponovo u etru

Piše Nataša Kilibarda
IZVOR Istinomer

Čuvena "vest" o pijanom Srbinu koji ubija ajkulu u egipatskom letovalištu od pre 14 godina ponovo se zavrtela u srpskom etru. Ovog puta zahvaljujući televiziji Happy. Voditeljka ovog kanala sa nacionalnom frekvencijom Kruna Una Mitrović je 12. maja, u okviru jutarnjeg programa citirala vest koja je još 2010. godine objavljena na satiričnom portalu “Njuz net”. Izmišljena informacija proteklih godina već je obrnula nekoliko krugova po regularnim informativnim portalima kako domaćim, tako i svetskim i čini se, ušla u sve novinarske priručnike o tome kako proveriti izvor pre objavljivanja, pa, ipak, novinarka televizije Happy emitovala je prilog bez navođenja da je u pitanju satirični i izmišljeni sadržaj.

03. nov 2023.

Ministarstvo finansija upozorava na lažne vesti koje se tiču izjava Siniše Malog

IZVOR Danas

Ministarstvo finansija Republike Srbije upozorava građane da se proteklih dana u javnosti opet pojavljuju lažne vesti sa lažiranim izjavama potpredsednika Vlade i ministra finansija Siniše Malog, koje se plasiraju preko neproverenih, jednokratnih portala, društvenih mreža i alata za onlajn komunikaciju, sa lažiranim logom medija i lažiranim izvorima i citatima.

27. okt 2023.

„Ovde caruju laž, propaganda i muljanje“: Zašto građani Srbije veruju lažnim vestima?

Piše K. Živanović
IZVOR Danas

Srbija se prema izveštaju Monitora evropskih komunikacija (ECM) našla na trećem mestu u Evropi po prisutnosti lažnih vesti u javnoj sferi, odmah iza Češke i Rumunije. Kada je reč o najbitnijim temama u društvu u evropskom smo proseku, ali je interesantno da je čak i 38 odsto lažnih vesti dovoljno da mnogo više građan poveruje u njih (čak 68 odsto) nego u Nemačkoj (37 odsto).

19. okt 2023.

Prevario sam Novinare i Televiziju da Objave Lažnu Vest (VIDEO)

IZVOR stefansmc

Danas, kada se vesti konzumiraju u daleko većim količinama putem internet portala i društvenih mreža nego u štampanom obliku, dezinformacije i laži se šire brže nego istina. Mediji su podstaknuti da konstantno izbacuju vesti - time žrtvujući kvalitet za kvantitet. Sve to me je navelo da podstavim pitanje? Koliko je zapravo teško "plasirati" neku glupost na društvene mreže, i da ona postane toliko viralna da je vesti pokupe. Odgovor na ovo pitanje je ovaj video.

28. avg 2023.

Uticaj zakona o lažnim vestima na slobodu štampe u svetu

Piše Tamara Bajčić
IZVOR Demostat

Između 2011. i 2022. godine, 78 zemalja u svetu usvojilo je zakone koji se tiču sprečavanja širenja lažnih vesti i dezinformacija na internetu. Neki od tih zakona se fokusiraju na veću transparentnost platformi društvenih mreža, uspostavljanje odgovornosti kad je reč o digitalnom oglašavanju, kao i povećanje medijske i digitalne pismenosti. Međutim, mnoga zakonska rešenja su često nejasna i omogućavaju vlastima da definišu zabranjeni sadržaj po sopstvenom nahođenju, te pokazuju tendencije ka represiji. Kao rezultat, novinari rizikuju velike novčane ili čak zatvorske kazne za bilo koji sadržaj koji je u suprotnosti sa linijom vlade. U mnogim zemljama suzbijanje lažnih informacija je predstavljeno kao pitanje nacionalne bezbednosti, što u autoritarnim državama može predstavljati stvarnu pretnju za nezavisne medije.

23. avg 2023.

Da li Amerikanci umeju da razlikuju prave od lažnih vesti?

Piše Milomir Mandić
IZVOR Demostat

Mnogi Amerikanci veruju da su redovno izloženi dezinformacijama na internetu, a većina smatra da može da razlikuje prave vesti od lažnih. Međutim, poverenje Amerikanaca u svoju sposobnost da uoče lažne vesti nije uvek utemeljeno u stvarnosti. Istraživanje agencije YouGov na 1.516 odraslih američkih građana testiralo je podložnost Amerikanaca lažnim vestima i dezinformacijama. Istraživanje je pokazalo da Amerikanci u proseku nisu uspeli tačno da klasifikuju jednu trećinu naslova kao prave ili lažne. Pokazalo se i da pojedine socijalne grupe lakše poveruju u dezinformacije, manipulacije informacijama i lažne vesti. 

15. avg 2023.

Vremenska prognoza i širenje panike: Srbija preživela apokalipsu, kataklizmu i pakao. Više puta

Piše Danijel Apro

Posle nekoliko krugova pakla i više apokalipsa, kroz koje je, prema tabloidima, Srbija prošla tokom letnjih oluja, od danas je najavljena nova superćelijska kataklizma. Uprkos tome što će dan biti umereno topao, ali ko još ovde veruje svojim očima? To što bezrazložno širenje panike zabranjuju i zakon i Kodeks novinara tabloidima ništa ne znači: vremenska prognoza je uvek popularna, od uspaničene publike se dobro zarađuje, a njom se i lakše vlada

21. jul 2023.

Šef Bundesbanka želi ‘češljati’ društvene mreže u potrazi za lažnim vijestima

Hina
IZVOR HND

Lažne vijesti na društvenim mrežama mogle bi biti okidač za masovno podizanje štednje iz banaka, upozorio je u srijedu guverner njemačke središnje banke Joachim Nagel, založivši se za praćenje objava. To bi supervizorima omogućilo da pravodobno utvrde prijeti li opasnost masovnog podizanja štednje, rekao je Nagel u razgovoru za Redaktionsnetzwerk Deutschland.

01. apr 2023.

Na naslovnicama pet novina skoro 1.200 manipulacija i dezinformacija prošle godine

Pišu Marija Vučić, Milica Ljubičić

Tokom protekle godine, listovi Informer, Alo, Večernje novosti, Kurir i Srpski telegraf objavili su na naslovnim stranama najmanje 1.174 manipulativna naslova, najčešće u vidu neutemeljenih ili pristrasnih tvrdnji, dezinformacija ili manipulacija činjenicama, pokazuje najnovija analiza Raskrikavanja. Ovaj broj sugeriše i da je došlo do povećanja broja spornih tvrdnji na naslovnim stranama u odnosu na godinu pre toga. Istovremeno, firme koje stoje iza ovih tabloida 2022. su iz javnih budžeta dobile više od 800 hiljada evra.