Vučić izvređao RTS u Dnevniku: Javni servis potuljeniji i pokvareniji od sestrinskih N1 i Nove S 
Istraga o curenju informacija sa suđenja za ubistva u školi: Policija nije odgovorila tužilaštvu 
Uloga medija u pobedi Trampa (1): Činjenice sve manje važne, laži se uzimaju kao normalne 
Uloga medija u pobedi Trampa (2): Propaganda i laži upakovane u privid novinarstva 
Danica Maksimović na RTS-u rekla da se u Novom Sadu dogodio zločin, a voditelj promenio temu (VIDEO) 
U Srbiji veliki broj ljudi ne razaznaje medije, jer veruje da su vesti svuda iste, izjavila je FoNetu novinarka radija Dojče vele Sanja Kljajić, koja smatra da je uticaj laži na javnost velika, budući da je takve informacije jednostavno i lako plasirati.
Hitna pomoć je, kako tvrde tabloidi, primila značajno manje poziva u četvrtak jer ne samo što je bilo manje saobraćajnih nezgoda, već su se i građani navodno generalno osećali bolje zbog posete ruskog predsednika. Iz Hitne pomoći za Raskrikavanje kažu da jučerašnji dan ni po čemu nije bio neobičan, niti je bilo „značajno manje poziva“. Na pitanje da li je moguće da su zdravstvene tegobe kod pojedinih sugrađana uminule jer su bili radosni gledajući Putina, sagovornici Raskrikavanja iz Hitne su reagovali začuđeno.
Lažne vesti danas su u istoj ravni sa vestima koje su proverene, objektivne i relevantne, izjavila je FoNetu vanredna profesorka Fakulteta dramskih umetnosti (FDU) Ana Martinoli.
Kompanija Fejsbuk danas je saopštila da je u okviru najnovijih napora u borbi protiv lažnih vesti, ukinula stotine naloga, stranica i grupa.
Lažne vesti predstavljaju sve veći problem, te socijalne platforme nalaze nove načine da se protiv njih bore. Nove inicijative imaju za cilj da mlađe generacije edukuju o načinima na koje se prepoznaje tačnost informacija koje se dele, dok starije generacije ostaju prepuštene same sebi, što utiče na to da su najodgovornije za širenje dezinformacija.
Samo u toku prošle godine tabloid Informer imao je više lažnih vesti na naslovim stranicama nego što je te godine uopšte izdao naslovnica. To je rezultat monitoringa Raskrikavanja, koji su na prednjim stranama tri prorežimska tabloida prebrojali više od 700 lažnih vesti. O kakvoj medijskoj slici govorimo u takvim uslovima i kako građani?
Na ukupno 306 naslovnih strana u 2018. godini, Informer je imao čak 351 lažne odnosno neutemeljene vesti. Na naslovnicama 223 broja Srpskog telegrafa našlo se čak 230 netačnih ili neutemeljnih tvrdnji, a tabloid Alo na naslovnim stranama 358 brojeva u prošloj godini imao je 149 lažnih odnosno vesti bez jasnih izvora i dokaza. Do ovih podataka novinari Raskrikavanja došli su pregledom svih naslovnih strana u 2018. godini ova tri tabloida kao i uočavanjem trendova kroz celu prošlu godinu. Estradne i vesti koje se tiču ubistva pevačice Jelene Marjanović izostavljene su iz ove analize.
Lažne vesti nisu srpski izum, one postoje svuda u svetu, ali su se na ovom tlu mnogo više primile, jer postoji manja odgovornost za javno izgovorenu reč, rekao je FoNetu novinar RTS Branko Stanković i dodao da bi svako trebalo da ima svest o težini onoga što izjavi.
Čitaoci portala Istinomer kao "Laž godine" izabrali su izjavu poslanika SNS Aleksandra Markovića da predsednik Srbije Aleksandar Vučić "ne laže, niti je ikada išta slagao u svojoj političkoj karijeri", dok je trećinu negativno ocenjenih izjava na tom portalu dao sam Vučić.
Televizije u SAD počele su da, još dok traje konferencija za novinare, proveravaju istinitost onoga o čemu političari govore. Razvija se i aplikacija koja proverava govor uživo. Pitanje je vremena kada će takva tehnologija stići kod nas, ali je još veće pitanje da li će nacionalne televizije smeti da taj alat primenjuju
Glavni problem sa lažnim vestima u Srbiji je što lažu oni koji ne bi smeli, institucije i vlast, ali i mediji, kao njihova produžena ruka, izjavio je strip crtač Marko Somborac.
Novinari treba da izveštavaju i pitaju političare o posledicama odluka koje donose - zašto i kako te odluke utiču na živote ljude, naveli su učesnici Gradskog foruma o medijskoj pismenosti, a ne da budu službeni glasnik političara. Zato što toga nema dovoljno u domaćim medijima, kako dodaju, Srbija je raj za političare.
Portal Fake News Tragač na svoj 1. rođendan, 24. decembra 2018, dodeljuje nagrade Zlatni, Srebrni i Bronzani Pinokio medijima koji su tokom prethodnih godinu dana prema našoj evidenciji najčešće širili lažne i manipulativne vesti. Naš tim je istražio 116 manipulativnih sadržaja i u laži uhvatio 123 medija, koji su zbirno posmatrano 485 puta objavili dezinformacije.
I taman kad smo bili spremni da zaboravimo one mučene perače prozora, nek im je laka crna zemlja o koju treskaju na svakih deset sekundi, vlast je najavila da će formirati telo za borbu protiv lažnih vesti. I formirala ga je – u telu ministra policije. Koji je, opet, svoje telo formirao udarajući pred kamerama maljem u onu traktorsku gumu.
Klasični mediji dobili su šansu zahvaljujući sve većem broju lažnih vesti. Srbija je jedna od četiri zemlje u Evropi u kojima manje od polovine građana veruje medijima. Ovdašnji građani najmanje veruju štampi, a najviše televiziji i – onlajn medijima
Sajt raskrikavanje.rs pokrenut je pre godinu dana u cilju provere tvrdnji različitih medija. Tokom prve godine monitoringa dnevnih listova u Srbiji u više stotina tekstova pronašli smo lažne vesti, manipulaciju činjenicama, dezinformacije, propagandu, skriveno reklamiranje...
Internet-portal „Buzzfeed News“ na nemačkom i ove godine je objavio top-listu lažnih vesti, koje su imale najviše interakcija na Fejsbuku. U vrhu su vesti o kancelarki Angeli Merkel i o izbeglicama.
Ukoliko dođe do "inflacije dezinformacija", lažne vesti imaju jak, ali kratkotrajni efekat na javnost, izjavio je FoNetu profesor Fakulteta političkih nauka Đorđe Pavićević i ukazao da se jedna lažna vest često nadovezuje na drugu, kako bi se onemogućila njena provera.
Razvoj veštačke inteligencije omogućio je pojavu videa za koje je danas i profesionalcima nemoguće da prepoznaju da li su lažni. Posledice mogu biti zastrašujuće: u trenutku kada lažni snimci počnu da se pojavljuju na televizijama, otvoriće se ogroman prostor za predstavljanje istine kao laži i laži kao istine, i publika će izgubiti poverenje u medije
Svaka diktatura ima svog Slavka Ćuruviju. Za takva dela osvajanja slobode trebalo je imati ogromnu hrabrost. Zbog toga ne smemo da zaboravimo žrtvu koju su novinari poput njega položili da bismo mi danas mogli da živimo slobodno, kaže za Cenzolovku novinarka Ksenija Pavlović Mekatir, koja predaje na Jejlu i izveštava iz Bele kuće
