Vučić izvređao RTS u Dnevniku: Javni servis potuljeniji i pokvareniji od sestrinskih N1 i Nove S 
Istraga o curenju informacija sa suđenja za ubistva u školi: Policija nije odgovorila tužilaštvu 
Uloga medija u pobedi Trampa (1): Činjenice sve manje važne, laži se uzimaju kao normalne 
Uloga medija u pobedi Trampa (2): Propaganda i laži upakovane u privid novinarstva 
Danica Maksimović na RTS-u rekla da se u Novom Sadu dogodio zločin, a voditelj promenio temu (VIDEO) 
Nedavna istraživanja sugerišu da je „prebunking” kroz „psihološku vakcinaciju”, čiji je cilj povećanje sposobnosti ljudi da identifikuju uobičajene tehnike dezinformisanja, deo rešenja u borbi protiv lažnih vesti i dezinformacija.
Građani Srbije veruju da znaju odakle dolaze lažne vesti, koji su kanali i motivi za njihovo plasiranje i širenje, međutim, nisu uvek sposobni da ih prepoznaju, pokazalo je Demostatovo istraživanje percepcije fenomena lažnih vesti. Učesnici fokus grupe smatraju da su u korenu dezinformacija interesi, veći profit, uticaj i moć, a da su agresivni senzacionalizam i hiperprodukcija vesti dodatni problem, jer su građani zaslepljeni ogromnom količinom informacija i nemaju vremena da se posvete njihovoj proveri.
Dramatični incident od pre 10 dana kad su dve rakete pale na poljsku teritoriju i ubile dvoje ljudi prebrzo je nestao iz vidnog polja o ukrajinskom sukobu.
Početkom godine Švedska je osnovala Agenciju za psihološku odbranu, koja zapravo čuva građane od lažnih vesti i pokušaja malicioznih, spoljnih, uticaja. Trenutno - uglavnom ruskih i kineskih. U Srbiji tako nešto ne bi bilo moguće kažu novinari "fektčekeri". Misle da nije dobro da se bilo koja država bavi takvim poslom, a ruski uticaj kod nas je kažu "domaći proizvod".
Za konzervativnog voditelja Aleksa Džounsa bilo je to konzumiranje slobode govora (usput, i prilika da se obogati), dok je za roditelje deteta ubijenog u pucnjavi u osnovnoj školi to što je on uporno govorio bilo notorno širenje laži i teorija zavere, od kojih su imali neviđene probleme, uznemiravanja i proganjanja. Porota u Ostinu stala je na stranu roditelja. U Srbiji je odgovornost za širenje laži i blaćenje i dalje u sferi misaone imenice, a naknada štete – simbolična
Veliki broj mladih smatra da ume da prepozna lažne vesti, uprkos tome što se među njima povećava broj onih koji informativne sajtove posećuju ređe od jednom nedeljno. Nemaju poverenja ni u političke institucije niti u medije, pokazuje izveštaj o mladima u Srbiji koji je predstavio KOMS. Sve više koriste i Telegram, platformu poznatu po tome što je u sve većem broju koriste desničari i rusofili
Bezbroj portala i raznih naloga na društvenim mrežama donosi nam veliki broj naslova i tekstova od kojih mnogi nisu pouzdani, niti provereni.
Kada je Tviteraš koji se predstavlja kao Kaldrmaš napravio nalog na ovoj društvenoj mreži 2009. godine, tada je ova platforma bila „prepuštena sama sebi", kaže.
Pandemija koronavirusa je prva pandemija tokom koje je došlo do velikog širenja informacija preko društvenih mreža, a sada se slično događa i sa majmunskim boginjama. Dezinformacija u jednoj zemlji može da se proširi za nekoliko sekundi širom sveta i pravi je izazov da se prate sve te lažne informacije i da se reaguje na to, kaže Kristijana Salvi iz Svetske zdravstvene organizacije.
Napadač u prodavnici u Buffalu je proteklog vikenda ubio deset osoba a nakon toga su uslijedile i teorije zavjere.
Ključno i najčešće pogrešno shvatanje ruske dezinformacije jeste da je njen cilj da ubedi čitaoca da veruje u nešto. Međutim, najčešće je namera da izazove sumnje – a ne ubedi.
Lažne vesti i dezinformacije plasiraju pojedinci, aktivisti, grupe ili političari u cilju manipulacije i pridobijanja za izvesne ideje i ciljeve, što može dovesti do donošenja pogrešnih i štetnih odluka ili izazivati strah, mržnju ili nepoverenje. Zato se često govori o negativnom uticaju medija, a rešenje je zapravo u osnaživanju funkcije medijske pismenosti koja treba da preko znanja i kritičkog mišljenja, analize i participacije, pomogne u prepoznavanju manipulacije i odbrani od nje.
Kako lažne vesti utiču na naše mentalno zdravlje, povećan strah i anksioznost?
Većina mladih u Srbiji informiše se putem mobilnih telefona, od društvenih mreža najviše koriste Instragram, četiri petine njih smatra da ume da prepozna lažne vesti, a dve trećine da su te vesti problematične za društvo, pokazalo je istraživanje „Mladi i pravo na informisanost“.
Od navoda Ministarstva odbrane Rusije da civilnom stanovništvu ne prete napadi tokom aktuelne ruske invazije na Ukrajinu do toga da su oružane snage Ukrajine gađale civile tokom sukoba u Odesi 2014. godine, raskrinkali smo lažne vesti iz dokumenta koji se deli na Telegramu i drugim mrežama.
Od navoda Ministarstva odbrane Rusije da civilnom stanovništvu ne prete napadi tokom aktuelne ruske invazije na Ukrajinu do toga da su oružane snage Ukrajine gađale civile tokom sukoba u Odesi 2014. godine, raskrinkali smo lažne vesti iz dokumenta koji se deli na Telegramu i drugim mrežama.
Ukrajinski zvaničnici su upozorili da su hakeri upali u veb sajtove lokalne vlade i da šire lažne izveštaje o tome da je Ukrajina kapitulirala i potpisala mirovni sporazum sa Moskvom.
Društvene mreže su preplavljene skrinšotovima tvitova sa lažnog naloga CNN-a koji je navodno, u svega šest meseci i u dve različite prilike, objavio tragičnu smrt iste osobe. „Berni Gors“, međutim,„prva američka žrtva ukrajinske krize“, nije ubijen ni u Avganistanu u avgustu 2021. godine . Berni ne postoji. Osoba sa fotografije koja se koristi u tvitovima sa lažnog naloga je YouTuber Džordi Džordan.
Udruženje novinara Srbije (UNS) sačinilo je informator "Kako zaustaviti infodemiju" u kome istražuje šta je infodemija i koji su načini borbe s lažnim informacijama i dezinformacijama koje su preplavile svet uporedo s pandemijom koronavirusa.
Zbog čega su lažne vesti štetne, na koji način da se od njih zaštitimo i kako da znamo da je pred nama lažna vest, pitali smo Stefana Janjića, urednika Fake News tragača
