Vučić izvređao RTS u Dnevniku: Javni servis potuljeniji i pokvareniji od sestrinskih N1 i Nove S 
Istraga o curenju informacija sa suđenja za ubistva u školi: Policija nije odgovorila tužilaštvu 
Uloga medija u pobedi Trampa (1): Činjenice sve manje važne, laži se uzimaju kao normalne 
Uloga medija u pobedi Trampa (2): Propaganda i laži upakovane u privid novinarstva 
Danica Maksimović na RTS-u rekla da se u Novom Sadu dogodio zločin, a voditelj promenio temu (VIDEO) 
Medijske slobode su u padu u svim zemljama jugoistočne Evrope, osim u Srbiji, dok javni servisi nepristrasno izveštavaju, posebno Radio-televizija Vojvodine, navodi Tanjug citirajući nepostojeće delove izveštaja o indeksu klijentelizma u medijima u šest balkanskih zemalja. Tanjug je i ranije lažno predstavljao izveštaje međunarodnih organizacija
YouTube će kroz nekoliko nedelja uz video snimke početi da prikazuje tekstove s Vikipedije i drugih internet stranica, pokušavajući na taj način da suzbije lažne vesti i teorije zavere, najavila je izvršna urednica tog servisa za objavljivanje video snimaka Suzan Vojcicki.
Lažne vesti se na Tviteru šire brže i dalje nego tačne, zaključili su istraživači Instituta za tehnologiju u Masacusetsu analizirajući 4,5 miliona tvitova.
Lažne vesti, govor mržnje, portali bez impresuma i kontakt informacije, medijska etika u onlajn okruženju, finansiranje i budućnost samoregulatornih tela u jugozapadnoj Evropi, bile su ključne teme dvodnevnog regionalog skupa, koji je, u organizaciji Vijeća za štampu u Bosni i Hercegovini, 2. i 3. marta održan u Beogradu.
Explore feed ide u istoriju, saopštio je Fejsbuk, nakon što su nezavisni mediji poručili da je ovaj eksperiment doveo do porasta lažnih informacija
Pojavila se igrica za mobilne telefone koja pomaže ljudima da shvate kako se lažne vesti i teorije zavere šire internetom. Igru su smislili programeri sa Univerziteta Kejmbridž, a evo i kako funkcioniše:
Demokratska partija socijalista (DPS) uputila je Vladi inicijativu da se izradi zakon kojim će se sankcionisati širenje lažnih vijesti /fake news/ putem medija.
Klasična „lažna vest“ koja se pojavila u medijima u Bosni i Hercegovini dovela je u pitanje vojnu saradnju BiH sa SAD, a predsedniku Republike Srpske Miloradu Dodiku, poznatom po otvorenoj proruskoj politici, poslužila je kao povod za najavu da će na teritoriji tog entiteta zabraniti održavanje bilo kakvih NATO vojnih vežbi.
Proglašena za reč 2017. godine, od strane Kolinsovog rečnika engleskog jezika, problem koji fake news predstavlja nije nov. Svakako ne kod nas, gde tabloidi godinama vladaju koristeći se krivljenjem ili izmišljanjem informacija. Ipak i ugledniji, mejnstrim mediji u zemlji nisu bezgrešni, pa im se, da li zbog nepoznavanja tematike kojom se bave, lošeg prevoda na srpski ili jednostavno, lenjosti, dešava da objave netačne informacije.
Najzaslužnije za širenje lažnih vesti na internetu je kopi-pejst novinarstvo. Potom slede društvene mreže i loše edukovana publika-čitaoci. Pored internet portala koji namerno izmišljaju senzacionalne vesti ili pak spinuju realne vesti da bi doprli do veće publike, postoje i određene interesne grupacije koje se takođe bave plasiranjem lažnih vesti. Lako je demaskirati tabloidne i senzacionalistički nastrojene internet portale, no je uvek problem kada određene lažne vesti dolaze od izvora koji važe kao pouzdani. Takvi izvori lažnih vesti mogu biti i velike poznate medijske kuće. Dovoljno je setiti se izmišljotina koje su pojedine velike medijske kuće plasirale tokom ratova 90-ih godina u bivšoj Jugoslaviji, pa shvatiti da to što je neki medij ugledan ili ima dugu tradiciju, ne znači da je objektivan i da su njegove informacije pouzdane i tačne.
Analiza četiri popularna portala iz Srbije – Blic, Telegraf, Novosti i Kurir – pokazala je da onlajn mediji nekritičkim i površnim izveštavanjem ulivaju lažnu nadu obolelima od raka, podstičući uverenje da će se lek protiv njihove bolesti pojaviti svakog trena. FakeNews tim retroaktivno je analizirao izveštavanje ovih portala u periodu od godinu dana, i za to vreme uočena su ukupno 52 teksta kojima se najavljuju lekovi protiv raka, pri čemu je najveći broj ovih objava zabeležen na portalu Blica (18), a potom Telegrafa (16), Kurira (12) i Novosti (6). To bi značilo da su ova četiri sajta, u posmatranom periodu prosečno jednom nedeljno objavljivala optimistične informacije o lečenju raka.
Medijski mogul Rupert Mardok u ponedeljak je pozvao Facebook da počne da isplaćuje sredstva "pouzdanim" medijskim kućama, slično modelu koji koriste kablovske kompanije.
Na 302 naslovne strane, Informer je prošle godine objavio čak 362 lažne vesti, pokazalo je istraživanje sajta fakenews.rs.
Velika Britanija će oformiti posebnu jedinicu za borbu protiv lažnih informacija, u pokušaju da spreči propagandne kampanje drugih država, objavio je portparol britanske premijerke Tereze Mej.
Kako društva mogu da se bore sa tokom lažnih, često izmišljenih informacija koje kruže internetom i društvenim mrežama, zagađujući političke debate gotovo svuda?
Tridesetog oktobra 1938. godine, američki radio CBS emitovao je izvesnu radio dramu "Invazija s Marsa".
Fejsbuk je bio meta ozbiljnih kritika godinama unazad, koje su kulminirale tokom i posle izbora za američkog predsednika. Ozbiljne optužbe variraju od onih da Fejsbuk jeste medijska kompanija, te da mora da se povinuje pravilima koja važe za njih, pa sve do optužbi za direktan uticaj na ishod izbora.
Rodžer Meknami, rani investitor Facebooka iz Silicijumske doline i nekadašnji mentor Marka Zakerberga, prošle nedelje oštro je osudio poznatu mrežu zbog nanošenja štete korisnicima i širenja lažnih vesti.
Dva vodeća dnevna lista u Hrvatskoj juče su nezvanično objavila da vlada te zemlje priprema novi zakon kojim će se kažnjavati govor mržnje na internetu i širenje lažnih vesti.
Informisanost javnosti je preduslov za demokratiju, ali nije dovoljna za njen opstanak, ocenjuje američki list Njujorker u tekstu o lažnim vestima i konstatuje da borba protiv lažnih vesti neće doneti rešenje za političke probleme.
