
Društvena mreža Tviter saopštila je da testira opciju koja će korisnicima omogućiti da prijave sadržaj zasnovan na lažnim vestima.
Korisnicima za koje Fejsbuk utvrdi da na toj mreži često dele lažne vesti, biće smanjen „domet” objava, saopštila je ova kompanija. Ovo praktično znači da će ono što ti korisnici objavljuju u manjoj meri biti prikazivano drugima. Dosad je Fejsbuk smanjivao domet fejk njuz stranicama i grupama, ali će se sada na udaru naći i pojedinci.
U periodu od 18. januara do 18. februara 2021. godine, u 150 brojeva pet dnevnih novina – Kurir, Informer, Večernje novosti, Alo i Blic – detektovana su 232 teksta sa elementima govora mržnje. Najviše ih je objavio Alo (70), a najmanje Blic (6), ističe se u istraživanju Centra za interkulturalnu komunikaciju, realizovanom u okviru projekta “Prepoznaji dekodiraj”.
Jednu netačnu informaciju koja se odnosi na pandemiju korona virusa u proseku prenese šest medija u regionu, a medijske kuće iz Srbije prednjače po broju objavljenih lažnih vesti, pokazala je publikacija „Dezinformacije tokom kovid 19 pandemije“.
Po nivou medijske pismenosti Srbija se nalazi pri dnu liste evropskih zemalja. Taj podatak posebno je neprijatan ako se zna da medijska pismenost ne podrazumeva (samo) sposobnost korišćenja digitalnih uređaja za komunikaciju nego, pre svega, kritički odnos prema sadržajima koje nam mediji plasiraju. Drugim rečima, jako smo podložni uticaju dezinformacija, lažnih vesti i svim drugim vidovima manipulacije.
Pet dnevnih listova - Kurir, Alo, Informer, Srpski telegraf i Večernje novosti su prošle godine samo na naslovnim stranicama objavili ukupno 1.172 lažne, neutemeljene i manipulativne vesti. Istovremeno, u ove medije i dalje se slivaju milioni dinara iz budžeta. Samo u prošloj godini, izdavači ovih dnevnih listova dobili su najmanje 29 miliona dinara od opština u Srbiji.
Zemlje Zapadnog Balkana imaju mali potencijal da se odupru negativnim efektima lažnih vesti i dezinformacija, što je uglavnom posledica stanja u slobodi medija i obrazovanja, navodi se u izveštaju Instituta za otvoreno društvo u Sofiji.
Očarani idejom o sveopštem medijskom opismenjavanju, koje će nas naučiti kako da razlikujemo istinu od laži u svemoćnim tabloidima i televizijama, na sveprisutnim fejsbucima i tviterima, zaboravljamo da to nije nimalo jednostavno izvesti bez – znanja, bez činjenica. Naša urođena sumnjičavost bez njih je samo još jedna laička i plemenska pristrasnost, predrasuda, stereotip ili teorija zavere
Na naslovnim stranama srpskih dnevnika gotovo svaki šesti naslov objavljen tokom 2020. godine bio je lažna vest, pokazalo je istraživanje „Spoljnopolitičke posledice kovid-19 krize po Srbiju” koje je sproveo Savet za strateške politike (CFSP) uz podršku ambasade SAD.
Tabloidni portali lansirali su seriju lažnih vesti o migrantima u Srbiji tokom prošle godine, navode novinari portala Voice.
Portal Fake News Tragač dodelio je nagrade Zlatni, Srebrni i Bronzani Pinokio medijima koji su tokom prethodnih godinu dana najčešće širili lažne i manipulativne vesti.
Lažne vijesti koje dolaze sa sumnjivih portala su preplavile društvene mreže, a Facebook je najčešća društvena platforma na kojoj se takve vijesti šire. Publika je izložena vijestima o čudotvornim napitcima koji rješavaju sve zdravstvene i estetske probleme, navodnim štetnim efektima vakcine za koje se kao dokazi nude neprovjerena i sumnjiva istraživanja, receptima koji liječe i najteže vrste bolesti. Rješenja su uvijek tu, nadohvat ruke, samo treba pažljivo slijediti uputstva sa portala. Međutim, to nisu jedine oblasti u kojima dominiraju lažne vijesti i informacije sumnjivog porijekla.
Javno mnjenje, posebno ono koje zna malo o medijskoj pismenosti, jako je podložno lažnim vestima, teorijama zavere, pogotovo u situacijama kada su ljudi, kao što je to sada slučaj sa pandemijom korona virusa, uplašeni za svoju egzistenciju, rekla je urednica portala Medija i reform centra u Nišu Tamara Milojević.