Vučić izvređao RTS u Dnevniku: Javni servis potuljeniji i pokvareniji od sestrinskih N1 i Nove S 
Istraga o curenju informacija sa suđenja za ubistva u školi: Policija nije odgovorila tužilaštvu 
Uloga medija u pobedi Trampa (1): Činjenice sve manje važne, laži se uzimaju kao normalne 
Uloga medija u pobedi Trampa (2): Propaganda i laži upakovane u privid novinarstva 
Danica Maksimović na RTS-u rekla da se u Novom Sadu dogodio zločin, a voditelj promenio temu (VIDEO) 
Po nivou medijske pismenosti Srbija se nalazi pri dnu liste evropskih zemalja. Taj podatak posebno je neprijatan ako se zna da medijska pismenost ne podrazumeva (samo) sposobnost korišćenja digitalnih uređaja za komunikaciju nego, pre svega, kritički odnos prema sadržajima koje nam mediji plasiraju. Drugim rečima, jako smo podložni uticaju dezinformacija, lažnih vesti i svim drugim vidovima manipulacije.
Pet dnevnih listova - Kurir, Alo, Informer, Srpski telegraf i Večernje novosti su prošle godine samo na naslovnim stranicama objavili ukupno 1.172 lažne, neutemeljene i manipulativne vesti. Istovremeno, u ove medije i dalje se slivaju milioni dinara iz budžeta. Samo u prošloj godini, izdavači ovih dnevnih listova dobili su najmanje 29 miliona dinara od opština u Srbiji.
Nova ekonomija i Vreme, uz podršku Ambasade Švedske u Beogradu, u sredu 7. aprila, u 11 časova, organizuje okrugli sto pod nazivom "Srbija 2030: Mediji i demokratija".
Kompanija Google će uplatiti 25 miliona američkih dolara u novoosnovani Evropski fond za medije i informacije za borbu protiv lažnih vesti.
Zemlje Zapadnog Balkana imaju mali potencijal da se odupru negativnim efektima lažnih vesti i dezinformacija, što je uglavnom posledica stanja u slobodi medija i obrazovanja, navodi se u izveštaju Instituta za otvoreno društvo u Sofiji.
Očarani idejom o sveopštem medijskom opismenjavanju, koje će nas naučiti kako da razlikujemo istinu od laži u svemoćnim tabloidima i televizijama, na sveprisutnim fejsbucima i tviterima, zaboravljamo da to nije nimalo jednostavno izvesti bez – znanja, bez činjenica. Naša urođena sumnjičavost bez njih je samo još jedna laička i plemenska pristrasnost, predrasuda, stereotip ili teorija zavere
Na naslovnim stranama srpskih dnevnika gotovo svaki šesti naslov objavljen tokom 2020. godine bio je lažna vest, pokazalo je istraživanje „Spoljnopolitičke posledice kovid-19 krize po Srbiju” koje je sproveo Savet za strateške politike (CFSP) uz podršku ambasade SAD.
Tabloidni portali lansirali su seriju lažnih vesti o migrantima u Srbiji tokom prošle godine, navode novinari portala Voice.
Možete početi već od najranije dobi, kaže Kari Kivinen. Zapravo, svakako bi trebalo: "Bajke uvek mogu dobro poslužiti. Na primer, nešto na temu lukave lije koja uvek slatkorečivo prevari druge životinje. To i nije baš loša metafora za određenu vrstu političara, zar ne?"
Na internetima ili u Dobu sarkazma, jednostavno postaje sve teže razlikovati stvarnost i zajebanciju. Zvuči zastrašujuće? Možda zato što jeste
Iz usta političara i drugih javnih ličnosti, običnih i anonimnih ljudi, Fejsbuk grupa i stranica, tabloida i opskurnih sajtova do lančanih poruka prijatelja na Vajberu - godina pandemije bila je plodno tle da se netačne informacije, lažne vesti i teorije zavere šire svuda više nego ikada pre.
Ovogodišnja antologija obiluje pseudonaučnim obmanama, zabludama, budalaštinama i lažima koje se rasipaju po medijima u Srbiji, kao i po (mahom) belom svetu. I to komotno i izdašno, kao što stoka rasipa balegu po livadi
Portal Fake News Tragač dodelio je nagrade Zlatni, Srebrni i Bronzani Pinokio medijima koji su tokom prethodnih godinu dana najčešće širili lažne i manipulativne vesti.
Lažne vijesti koje dolaze sa sumnjivih portala su preplavile društvene mreže, a Facebook je najčešća društvena platforma na kojoj se takve vijesti šire. Publika je izložena vijestima o čudotvornim napitcima koji rješavaju sve zdravstvene i estetske probleme, navodnim štetnim efektima vakcine za koje se kao dokazi nude neprovjerena i sumnjiva istraživanja, receptima koji liječe i najteže vrste bolesti. Rješenja su uvijek tu, nadohvat ruke, samo treba pažljivo slijediti uputstva sa portala. Međutim, to nisu jedine oblasti u kojima dominiraju lažne vijesti i informacije sumnjivog porijekla.
Javno mnjenje, posebno ono koje zna malo o medijskoj pismenosti, jako je podložno lažnim vestima, teorijama zavere, pogotovo u situacijama kada su ljudi, kao što je to sada slučaj sa pandemijom korona virusa, uplašeni za svoju egzistenciju, rekla je urednica portala Medija i reform centra u Nišu Tamara Milojević.
Glavni urednik Balkanske istraživačke novinarske mreže (BIRN) Milorad Ivanović izjavio je danas da u Srbiji ne postoje mejn strim mediji gde građani mogu da se informišu o pravim i istinitim vestima i da su često žrtve lažnih vesti.
Istraživač beogradskog centra za bezbednosnu politiku Srđan Hercigonja izjavio je u emisiji Studio N1 Live da teorije zavere i lažne vesti utiču na veliki broj ljudi koji ne veruju u postojanje pandemije koronavirusa i to je opasno, naročito ako dolazi od javnih ličnosti ili javnih funkcija.
„Tokom prethodnih meseci razotkrili smo više od 100 izjava koje su bile laž“, rekla je novinarka Istinomera Miljana Rogač na današnjoj onlajn tribini „Epidemija laži na Balkanu“.
Fejsbuk kaže da će početi da uklanja lažne vesti o vakcinama protiv korona virusa kako bi sprečili „dugoročnu štetu po zdravlje". Iz kompanije navode da će ubrzati realizaciju planova da uklanjaju postove koji sadrže lažne informacije kako na Fejsbuku, tako i na Instagramu, nakon što je Velika Britanija prva u svetu najavila početak vakcinacije.
Dezinformacije su simptom socijalnog i političkog poremećaja, pre nego njegov uzrok, stoga EU treba da se fokusira na jačanje kvaliteta demokratije i upravljanja na Zapadnom Balkanu, kao „najmoćniji potencijalni bedem protiv dezinformacija”, navodi se u analizi kampanja dezinformisanja u regionu.
