REM se pravi mrtav: Regulator postoji, ali odbija da izvrši zakonske obaveze pod izgovorom da je Savetu istekao mandat 
Ćutanje institucija o vršnjačkom nasilju vodi do širenja dezinformacija 
Kako Rusi utiču na javnost SAD: Američki influenseri na mrežama šire rusku propagandu 
Farsa se nastavlja: Rasprava o novom REM-u u starom pakovanju 
Ko su voditelji RTS-a koji su dali podršku Ani Štajdohar:”Izvoli Ana, slobodno reci” 
Svaki deseti lokalni medij može da preživi naredna tri meseca, dok trećina njih ne zna šta će ni za mesec dana, pokazalo je istraživanje Lokal presa. Drastično su smanjeni prihod od reklama, novac sa medijskih konkursa se ne isplaćuje, donacija je manje... Bez direktne pomoći države, kažu i naši sagovornici, teško da će opstati. Pomoć države zasad nije ni na vidiku
Put do informacija novinarima lokalnih medija onemogućava se od dana kada se prvi zaraženi koronavirusom pojavio u Subotici. Slično je i u Nišu, Kragujevcu, Pančevu, Bečeju... Novinari se autocenzurišu da ne bi prošli kao Ana Lalić, dok se među građanima umesto tačnih vesti šire glasine, dezinformacije i – strah
Lokalni mediji uništeni u privatizaciji, loš ekonomski položaj novinara, podeljenost u društvu i spiskovi nepodobnih za gostovanje na jednoj ili drugoj strani, kao i da li N1 može preuzeti ulogu javnog servisa bile su teme tribine "Mediji između javnog servisa i javnog interesa" koju je Udruženje novinara Srbije organizovalo u Šapcu.
U gradovima i oštinama vlast se samo u izbornoj godini naprasno sete šta im je zakonska obaveza - da na vreme raspišu konkurse za projektno sufinansiranja medijskih sadržaja
Norbert Šinković, predsednik UO NDNV-a, govori za Cenzolovku o tome zašto medijsku scenu treba graditi iz početka, da li se oni koji rade u tabloidima mogu zvati novinarima, zašto NDNV ne pristaje na uzimanje novca od političara, te kako pomoći medijima na lokalu
Nije sve med i mleko, ali stanje u medijima u Srbiji nije alarmantno već stabilno, rekao je za RTS državni sekretar u Ministarstvu kulture i informisanja Aleksandar Gajović.
Lokalni mediji su potrebni uprkos globalizaciji i digitalnom dobu koje briše granice između lokalnog i globalnog. Građani cene lokalno kredibilno novinarstvo, ali postavlja se pitanje održivosti.
Novinar Vukašin Obradović ocenio je danas da su lokalni mediji u Srbiji koji nisu pod kontrolom vlasti na „ivici opstanka“ i da im je potrebna podrška, uključujući i pomoć gradjana koji, kako je naveo, „moraju da shvate da bez slobodnih medija nema ni slobodnih građana“.
Postoji jedna često citirana rečenica trećeg američkog predsednika Tomasa Džefersona o važnosti slobodne štampe za stabilnost novoformiranih SAD: „Da je na meni da odlučim da li bi trebalo da imamo vladu bez novina ili novine bez vlade“, napisao je jednom kolegi, a onda odgovorio: „Ne bih oklevao ni za trenutak da se založim za ovo drugo“. Skoro uvek…
Nije preživelo mnogo lokalnih medija civilnog društva, koji su uz to i kritički i koji se ne dodvoravaju vlastima, ali su i oni na ivici opstanka i zavise od donacija. U zemljama razvijene demokratije lokalnim medijima se veruje više nego nacionalnim zato što direktno ukazuju na probleme ljudi koji u tim malim sredinama žive i jer pomažu da se oni reše
„Medijima na lokalnom nivou je daleko teže, nego nacionalnim zbog toga što u Beogradu ima više medija, više izvora, i više mogućnosti da se reaguje, a u krajnjoj liniji i više mogućnosti da se organizuje neka vrsta solidarnosti kada je neko ugrožen, nego kad se to dešava na lokalnom nivou, gde su pritisci neverovatni“, rekla je Jelka Jovanović, novinarka lista „Danas“. čija je promocija održana u četvrtak u Subotici.
Šta sve ne možeš u zemlji Srbiji ukoliko si ne-vladin medij
Nije tajna da isti ljudi rade u više od jednog medija i da od toga pojedinac teško može da sastavi jedan minimalac u toku meseca. Takođe, medijski radnici su sve stariji, dok novih, mladih gotovo da i nema
Savet Regulatornog tela za elektronske medije (REM) nakon skoro godinu dana dodelio je deset regionalnih televizijskih frekvencija i osam dozvola za medijske usluge radija.
Gradska vlast koja godinama radi na iscrpljivanju kritičkih medija, mladi nezainteresovani da rade u devastiranoj profesiji sa malim platama, politički i finansijski pritisci... prepolovili su broj medija i novinara u Kragujevcu. Građanima, kojima je uskraćeno pravo na objektivno informisanje, sve više se nudi propaganda, a sve manje činjenice i istraživačko novinarstvo
Požarevac na FB bio je koristan izvor informacija jer su građani delili fotografije i video-snimke kao očevici dešavanja, a teme koje se tiču svakodnevnih problema u životu grada vrlo lako su mogle da se pronađu na jednom mestu. Sada se sve to urušilo, izbile su svađe i grupa je podeljena
Većina javnih lokalnih medija u BiH ima web-stranice i stranice na Facebooku, dok su profili na drugim društvenim mrežama rjeđi. Međutim, podaci objavljeni na tim platformama su ograničeni, kao i načini na koje građani mogu da komuniciraju sa tim medijima, pokazalo je istraživanje Mediacentra Sarajevo „Javni lokalni mediji između javnog interesa i finansijske ovisnosti“.
Želimo da novac iz budžeta bude raspodeljen lokalnim, a ne medijima čijim smo radom nezadovoljni, zatražili su na protestu građani Gornjeg Milanovca.
Lokalno novinarstvo može nestati, a da se to ne bi dogodilo potrebno je da vlada omogući da lokalni mediji budu finansirani i budžetskim novcem, stoji u izveštaju Fransis Kernkros, bivše novinarke i rektorke univerziteta u Oksfordu koju je britanska vlada zadužila da analizira stanje u medijskoj industriji i predloži mere koje bi osigurale opstanak visokokvalitetnog novinarstva u toj zemlji.
Budućnost dnevnih novina i odabir strategija za njihov opstanak jedna su od tema koja su u fokusu javnosti; laičke i stručne.
